Иран улази у најозбиљнију унутрашњу кризу у последњој деценији

Током протеклих десетак дана, Иран се суочава са наглим погоршањем унутрашње безбедносне и политичке ситуације, обележене масовним протестима, жестоком реакцијом власти и растућим међународним притиском.

Немири су започели крајем децембра као последица наглог пада вредности националне валуте, високе инфлације и погоршања животног стандарда. Иако су у почетку имали изразито социјално-економски карактер, протести су се убрзо проширили и прерасли у отворено политичке демонстрације, са захтевима који директно доводе у питање легитимитет теократског система власти.

Како су се протести ширили на више градова, безбедносне снаге су одговориле употребом силе. Према проценама организација за људска права, број страдалих у сукобима са полицијом и јединицама безбедности мери се стотинама, док је више хиљада људи повређено или приведено. Власти су увеле делимичну или потпуну блокаду интернета и телекомуникација у појединим регионима, настојећи да ограниче координацију демонстраната и проток информација ка иностранству.

Истовремено, режим је покренуо контраофанзиву на политичком плану. У Техерану и другим већим градовима организовани су масовни про-владини скупови, на којима је званична реторика усмерена на оптужбе да иза протеста стоје стране обавештајне службе и „непријатељске силе“. Званичници отворено упозоравају да је држава спремна да употреби сва расположива средства како би очувала уставни поредак и стабилност.

Криза у Ирану добија и снажну међународну димензију. Западне земље оштро критикују употребу силе против демонстраната и уводе нове политичке и економске мере притиска, док поједини савезници Техерана наглашавају да је реч о унутрашњем питању и осуђују свако спољно мешање. Истовремено, унутар иранске дијаспоре и међу културним и јавним личностима у егзилу све су гласнији позиви међународној заједници да појача надзор и документује дешавања на терену.

Сабрано, Иран се уласком у 2026. годину налази у једном од најосетљивијих периода у новијој историји. Комбинација економске кризе, масовног незадовољства становништва, оштре репресије и спољнополитичког притиска чини исход актуелних догађаја неизвесним, уз потенцијално далекосежне последице по унутрашњу стабилност земље и регионалну безбедност.