IRAN PO PRVI PUT KORISTIO SISTEME PVO DOMETA OD STO I VIŠE KILOMETARA, ZA ODBIJANJE IZRAELSKOG NAPADA: “KOJE RAKETE SU DEJSTVOVALE?”

Reagujući na izraelske napade u ranim satima 26. oktobra, iranske jedinice protivvazdušne odbrane su, kako je saopšteno, oborile više raketa koje su bile lansirane iz vazduha oko glavnog grada Teherana.

Istovremeno je procenjena šteta posle napada veoma malih razmera, uz posredne dokaze koji ukazuju da je protivvazdušna odbrana bila uspešna u presretanju svih ciljeva. Iako su zapadni i izraelski izvori dali kontradiktorne izveštaje o tome koliko je talasa napada izraelska avijacija izvela, izveštaji iz iranskih izvora ukazuju na više od jednog talasa raketnih napada.

© Israeli Air Forceזְרוֹעַ הָאֲוִיר וְהֶחָלָל

Izraelski avioni su naročito koristili rakete vazduh-zemlja dugog dometa, koje su mogle da budu ispaljene daleko izvan iranskog vazdušnog prostora i daleko izvan dometa protivvazdušne odbrane zemlje – čime se minimiziraju rizici za izraelske avione. Ovo odražava pristup koji je zauzet u većini napada na sirijske ciljeve, posebno nakon gubitka izraelskog lovca F-16 u februaru 2018. godine, od sirijskog sistema protivvazdušne odbrane S-200. Ovo je takođe u skladu sa procurelim izveštajima američkih obaveštajnih službi da je Izrael planirao da upotrebi balističke rakete velikog dometa za napad na Iran.

Izveštaji iz iranskih izvora ukazuju na to da su rakete srednjeg dometa zemlja-vazduh korišćene za neutralisanje izraelskih projektila korišćenih u prvom talasu napada, ali su naknadno korišćeni sistemi protivvazdušne odbrane velikog dometa. Ovo je uključivalo prvu ikad upotrebu sistema protivvazdušne odbrane od strane oružanih snaga ove zemlje da pogode metu udaljenu preko 100 kilometara. Iranske snage protivvazdušne odbrane koriste višestruke raketne sisteme zemlja-vazduh koji mogu da gađaju ciljeve na takvim dometima, uključujući i veoma prilagođenu varijantu ruskog S-300PMU-2 isporučenog 2018.. godine. Iako je standardno naoružanje najdužeg dometa za S-300PMU-2 je raketa 48N6E2 koja ima domet od 200 kilometara, sistem je navodno kompatibilan sa mnogo modernijom raketom 48N6DM koja može da gađa rakete pri veoma visokim nadzvučnim brzinama, uključujući hipersonične brzine koje prelaze 5 maha, i ima domet od 250 kilometara. Izveštava se da je Iran 2020. godine dobio nove rakete za svoje S-300, za koje se spekulisalo da su rakete 48N6DM. Kina je ranije testirala ovu klasu raketa koju je isporučila Rusija za uspešno presretanje ciljeva koji lete brzinom većom od 8 maha na dometima od 250 kilometara – performanse koje daleko nadmašuju performanse bilo koje izraelske rakete lansirane iz vazduha.

© Islamic Republic of Iran Armed Forces/نیروهای مسلح جمهوری اسلامی ایران

Pored S-300, Iran takođe ima niz manje naprednih sistema protivvazdušne odbrane velikog dometa koji su takođe sposobni da presreću ciljeve udaljene preko 100 kilometara. Prvi sistem u zemlji koji je sposoban da gađa ciljeve na takvim dometima danas ostaje njen sistem najdužeg dometa, naime sovjetski S-200D, koji je nabavljen devedesetih godina prošlog veka i ima domet od 300 kilometara. S-200 su nastavljeni da se modernizuju u zemlji, uključujući obezbeđivanje mobilnosti. Ipak, sistemi nisu optimalno prilagođeni za neutralisanje malih ciljeva kao što su rakete lansirane iz vazduha, iako pružaju efikasnu odbranu od većih balističkih projektila kao što je izraelski Jericho, i mogu potencijalno da neutrališu lovce daleko izvan iranskog vazdušnog prostora ako lete na dovoljno visokoj nadmorske visine. Dodavanje savremenijih protivmera elektronskog ratovanja i integracija S-200 sa drugim sredstvima protivvazdušne odbrane koja koriste mnogo modernije radarske sisteme, omogućava im da i dalje daju značajan doprinos iranskoj protivvazdušnoj odbrani.

Za najsposobniji sistem protivvazdušne odbrane dugog dometa Irana domaće proizvodnje, Bavar 373 je objavljeno u aprilu da je takođe postigao domet od 300 kilometara kroz integraciju nove rakete Sayyad 4B. Postoji značajna mogućnost da je široko korišćen sistem korišćen za odbijanje nedavnih udara, uključujući moguće presretanje dolazećih izraelskih projektila na dometima od preko 100 kilometara. Iranski sistem Khordad 15 predstavlja lakši pandan Bavar 373 sa značajnim zadržavanjem dometa od preko 100 kilometara, iako je i dalje neizvesno da li je ovaj sistem korišćen u velikom broju. Malo informacija o Khordad 15 otkriveno je otkako je prvi put predstavljen u leto 2019. godine. Oslanjanje Irana na sisteme protivvazdušne odbrane na zemlji ostaje veoma značajno prvenstveno zbog nedostatka modernih borbenih aviona, sa višeslojnom mrežom protivvazdušne odbrane koja predstavlja neviđeno snažan izazov za Izrael i njegove saveznike iz zapadnog bloka koji dopunjuje zastrašujuću odvraćanje balističkih projektila u zemlji.