Nakon napada američke avijacije na iranske nuklearne objekte, Teheran stoji pred ključnim odlukama — od obustave transparentnosti u nuklearnom programu, preko mogućih udara na američke baze, do blokade Ormuza koja bi mogla gurnuti svet u novu energetsku krizu
Prošlo je nekoliko časova od kada su američki strateški bombarderi izveli udare na tri ključna objekta iranske nuklearne infrastrukture, a analitičari ostaju podeljeni po pitanju mogućih posledica — kako po pitanju pričinjene štete, tako i po pitanju daljih koraka Teherana.
Budućnost iranskog nuklearnog programa
Čak i ukoliko se navodi iranskih izvora o blagovremenom premeštanju radioaktivnog materijala i relevantne tehnike na bezbedne lokacije potvrde (a, pojavili su se satelitski snimci koji ukazuju da to može biti slučaj), svi su izgledi da je nuklearni program islamske republike u svom dosadašnjem obliku okončan.
Teheran je do sada sprovodio politiku delimične transparentnosti — otvorenost oko osnovnih kapaciteta, ali i namerno nedorečen stav u pogledu vojnih ambicija. Ta strategija, zamišljena kao balans između dijaloga i odvraćanja, međutim, okončala se potpunim neuspehom u oba svoja centralna cilja.
Stoga, svi su izgledi da će budućnost iranskog nuklearnog programa, osim u slučaju kapitulacije, uključivati decentralizaciju kapaciteta i dramatično smanjenje transparentnosti.
Udari na američke baze
Govoreći o neposrednim posledicama po dalji tok sukoba, brojni izvori najavljuju neizbežnu odmazdu u vidu udara bilo na američke baze na Bliskom istoku, bilo na diplomatska predstavništva — ovu mogućnost ozbiljno shvataju i regionalni akteri kao što su Saudijska Arabija koja je svoje snage stavila u stanje povišene borbene gotovosti, ali i Katar i Bahrein koji su proglasili vanredno stanje.
Uprkos tome, izgledi za nekontrolisanu eskalaciju čine se minimalnim — brojni analitičari protumačili su odluku SAD da u napadu ne upotrebi kapacitete prebačene u region kao način izbegavanja dugoročne konfrontacije. Neki iranski izvori takođe su objavili da Teheran ne planira da dopusti da ”američko mešanje” ometa planove vezane za Izrael što takođe ukazuje na veće šanse za ograničen odgovor.
Blokada Ormuskog moreuza
Najzad, kao možda najznačajnija direktna posledica nove eskalacije pojavljuje se mogućnost blokade Ormuskog moreuza koju je ranije danas odobrio iranski parlament, ali koja može biti sprovedena u delo samo u slučaju odluke Saveta za nacionalnu bezbednost koji se po tom pitanju još uvek nije oglasio.
Iz Vašingtona, međutim, već je stiglo upozorenje da će ovaj korak predstavljati ozbiljnu eskalaciju koju SAD neće ostaviti bez odgovora, a šef američke diplomatije Marko Rubio takođe je pozvao Kinu da izvrši pritisak na Teheran kako bi strateški značajan morski put ostao otvoren.
Ukoliko bi se Iran zaista odlučio na korak koji mnogi smatraju radikalnim zbog njegovih dramatičnih posledica po svetsko energetsko tržište, svi su izgledi da bi to pokrenulo internacionalizaciju sukoba budući da bi se desetine država suočile sa perspektivama ozbiljnih ekonomskih problema bez jasnih perspektiva razrešenja. I nije isključeno da je upravo ovo rezultat ka kom Teheran teži.
Konačnu odluku o budućnosti Ormuskog moreuza, međutim, teško da možemo očekivati danas — ona najskorije može biti doneta nakon sutrašnjih konsultacija šefa iranske diplomatije sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom budući da bi u slučaju veće međunarodne pažnje islamska republika morala biti sigurna u podršku svih svojih saveznika koji u ovom trenutku nisu mnogobrojni.