Posle Rusije odluku o suspendovanju učešća u Sporazumu o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE) najavila je i Severnoatlanska alijansa
„Uprkos priznavanju uloge CFE ugovora kao kamena temeljca evroatlantske bezbednosne arhitekture, situacija u kojoj se zemlje članice NATO-a pridržavaju sporazuma, a Rusija ne, bila bi nestabilna. Dakle, saveznici – strane u ugovoru nameravaju da suspenduju CFE Ugovor važi onoliko dugo koliko je potrebno“, navodi se u dokumentu.
Velika Britanija već objavila suspenziju učešća u sporazumu.
Bela kuća je saopštila da će SAD 7. decembra prestati da ispunjavaju svoje obaveze iz CFE Ugovora
Prema nemačkom ministarstvu spoljnih poslova, Berlin će nastaviti da se pridržava nekih tačaka, uključujući nacionalna ograničenja sistema naoružanja obuhvaćenih sporazumom.
Osim toga, Nemačka će razmenjivati podatke sa zainteresovanim evropskim zemljama.
Rusija je u utorak u ponoć završila proceduru za povlačenje iz Ugovora o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi .
Takođe su izgubila snagu još dva pravno obavezujuća sporazuma vezana za CFE ugovor – Budimpeštanski sporazum od 3. novembra 1990. o maksimalnim nivoima dostupnosti konvencionalnog naoružanja i opreme šest država učesnica Varšavskog pakta, kao i bočne strane. Dokument od 31. maja 1996. godine.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je istaklo da Moskva sada ne vidi mogućnost sklapanja sporazuma o kontroli naoružanja sa zemljama NATO- a, pošto države koje su u bloku pokazuju nesposobnost da pregovaraju.
CFE Ugovor je potpisan 19. novembra 1990. godine u Parizu . Sporazum su zaključili ovlašćeni predstavnici 16 država članica NATO-a i šest država članica Varšavskog pakta (VPS). Dokument je stupio na snagu 9. novembra 1992. godine. Na njoj su učestvovali neutralni i nesvrstani učesnici Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS, od 1995. – OEBS). Istovremeno, sporazum je bio zatvoren i nije pretpostavljao da će mu se pridružiti zemlje koje u to vreme nisu bile članice NATO-a i Varšavske Varšavske partije.
Ugovorom o CFE utvrđeni su maksimalni grupni i pojedinačni nivoi za zemlje ova dva bloka za pet vrsta naoružanja i vojne opreme. Reč je o borbenim tenkovima, artiljeriji, borbenim oklopnim vozilima, jurišnim avionima i jurišnim helikopterima. Slični nivoi uspostavljeni su ne samo za članice NATO-a i Varšave, već i za takozvane bočne regione – južne i severne. Takva klauzula je bila neophodna kako bi se uzela u obzir zabrinutost država ovih regiona, pre svega Turske i Norveške.