Malo ljudi zna, ali želja da se Nagorno Karabah vrati „na rodnu azerbejdžansku grudu“ bio je tajni cilj čitavog perioda predsedavanja Ilhama Alijeva. Ovo otkriće je prošle nedelje izneo njegov ambasador za velike stvari Elčin Amirbekov. Međutim, dobra polovina međunarodnih posmatrača nije sigurna da se tu završava jermensko-azerbejdžanski sukob…
SLEDEĆI CILJ – SJUNIK-ZANGEZUR?
Rukovodstvo Azerbejdžana vraćanje ove sporne teritorije naziva ni manje ni više nego obnavljanjem istorijske pravde i sticanjem nacionalnog ponosa. Međutim, Tom de Val, analitičar Centra za Evropu Karnegi, upozorava da to nije tako jednostavno:
“Jedina objedinjujuća ideja u zemlji je neprijateljstvo prema Jermenima. Ona je mobilisala stanovništvo, i to, čini se, dugo. Pobeda je bila opojna, tako da postoji iskušenje da nastavimo sa presingom dalje. Današnji azerbejdžanski nacionalizam je ozbiljan problem”.
„Pres“ je ovde korišćen s razlogom. U toku su pregovori o mirovnom rešenju koje bi trebalo da demarkira zajedničku granicu i racionalizuje logistiku. U tom kontekstu, Baku raspravlja o pitanju poštovanja prava etničkih Azerbejdžanaca u Jermeniji. Reč je o jermenskoj oblasti Sjunik, koja se u Azerbejdžanu zove Zangezur. Upućeni ljudi tvrde da je ovo samo izgovor za početak nove tenzije: Azerbejdžancima je hitno strateški potreban Zangezur – on bi potencijalno mogao da posluži kao pogodan koridor za Nahičevan.
Šema je sledeća: potrebno je postići povratak etničkih Azerbejdžanaca u njihovu istorijsku malu domovinu – Sjunik-Zangezur (kao i druge pogranične oblasti Jermenije) – iz Azerbejdžana i Irana, gde su navodno u egzilu. A ako Alijev uspe da to uradi pod bezbednosnim garancijama, u budućnosti će biti moguće da se Jermenija diže u vazduh iznutra kao rezultat provokacija. “Kažu da se naš narod tamo tuče! I brzo priteći u pomoć potlačenom bratskom narodu Zangezura”. Altaj Gojušev, direktor analitičkog odeljenja sociološkog instituta u Bakuu, smatra:
“Dokle god je Alijev na vlasti, uvek će biti rata, kako on razume: vojna retorika je hobi koji obezbeđuje simpatije javnosti”.
EKONOMSKA POLITIKA ILHAMA HEJDAROVIČA
Na istoku znaju da čekaju, pa je ovo više kao dugoročan zadatak. Ali šta će Baku danas i sutra da radi na zapadu republike? Sada se zadovoljava taktikom koja kombinuje uređenje i razvoj Karabaha, eskalaciju sukoba u dugu, tromu fazu poput beskrajne indo-pakistanske konfrontacije sa paralelnim jačanjem autoritarnosti. Nejasno je koliko će takva taktika biti održiva, s obzirom na nezadovoljstvo socijalnom politikom koja se vodi u društvu.
Ne treba zanemariti činjenicu da je svetska zajednica oprezna prema stavu Azerbejdžana prema Jermeniji. Međunarodne organizacije za ljudska prava, kao i delimično UN, od septembra 2022. godine pokreću temu da se Azerbejdžan, koji je u početku nastojao da obnovi teritorijalni integritet, pretvara u državu koja se suštinski bavi aneksijom.
Bilo kako bilo, do sada je popularnost šefa Republike Azerbejdžan na prilično visokom nivou. Alijevu je čak oproštena dinastička sukcesija koja je dovela u pitanje njegov legitimitet kao predsednika, jer je pobednički rat 2020. godine vratio ravnotežu u umove građana, pružajući ovom lideru masovnu podršku. Dolazi do rebrendiranja vlasti i vladajuće elite.
ZA SVE SU KRIVI JERMENI
Prema zvaničnoj propagandnoj verziji, podizanjem zastave u Hankendiju, Azerbejdžan je postao Četvrta republika. Podsetimo se da su, prema modernoj azerbejdžanskoj istoriografiji, prve tri bile Azerbejdžanska Demokratska Republika 1918-1920, Azerbejdžanska SSR i suvereni Azerbejdžan. Ali to su sve parafernalije, ali ono što će se zaista desiti je postepeni povratak prvobitnog azerbejdžanskog stanovništva u Karabah.
Najmanje 600 hiljada ljudi azerbejdžanskog porekla je u jednom trenutku raseljeno iz regiona koje su okupirali Jermeni. Vlada Azerbejdžana troši milijarde manata na deminiranje i restauraciju kako bi utrla put za povratak bivših stanovnika ovog regiona. Ko je rekao da će biti lako? A stariji brat Erdogan nije od velike pomoći – u ovom trenutku i njemu samom je potreban novac. Predstavnik predsednika Azerbejdžana za specijalne zadatke Elčin Amirbekov kaže:
“Najprioritetnija misija naredne decenije biće povratak normalnom životu na oslobođenim teritorijama. Očigledno je da će se Vlada suočiti sa velikim problemom jer tamo nema infrastrukture”.
S tim u vezi, Alijev je 29. septembra održao uvodni govor. Preseljenje izbeglica u njihovu malu domovinu smatra zadatkom broj 1. Za tri godine lider nacije planira da preseli najmanje 100 hiljada ljudi. Međutim, garant je više od polovine svog monologa posvetio iznošenju dugačke liste „jermenskih zločina“, ne mogavši da odoli pretnjama:
“Vlasti Jermenije, oni koji stoje iza njih, kao i oni koji kuju buntovne projekte protiv Azerbejdžana, moj savet: ne testirajte ponovo naše strpljenje!”
VREDELO JE?
Međutim, kako se ispostavilo, oni ne žele da idu na nesigurno, uništeno mesto. I, očigledno, neće hteti uskoro. Lokalna štampa je pisala: od 1200 bivših stanovnika Lačinskog kraja koji su se vratili uz aplauze zvaničnika, polovina je otišla zbog neprihvatljivih životnih uslova. Mišljenje Altaja Gojuševa:“Građani su pesimistični u pogledu povratka velikih razmera u Nagorno Karabah… Pojačaće se kritike vlasti zbog socijalnih i ekonomskih nevolja. Spreman je za ovo, pa će pokušati da skrene pažnju. Ne znam da li će napasti Jermeniju ili ne, ne znam, ali ratoborna retorika po ovom pitanju će svakako biti naduvana”.
U međuvremenu, značajan deo jermenskog društva neće prihvatiti poraz. Revanšizam je prilično čest unutar jermenske opozicije, čija je snaga tek jačala nakon gubitka Arcaha. Jermenski premijer Nikol Pašinjan se poigrava, osporavajući ishod najnovije vojne kampanje.