Фински председник Александар Стуб поново се вратио свом ранијем, чврстом и конфронтационом односу према Русији, истичући да Москва споро напредује на украјинском фронту и да Украјини треба омогућити дубље ударе по руској територији и војно-индустријским капацитетима. Овакве изјаве долазе од шефа државе која са Русијом дели више од 1.200 километара границе — и која је, после деценија војне неутралности, уласком у НАТО поново сврстала себе међу директне противнике Москве.
Фински председник Александар Стуб поново је заоштрио реторику према Москви, враћајући се свом ранијем, тврђем курсу и позивајући на још снажније наоружавање Украјине, укључујући и омогућавање удара дубоко у руску позадину. Подвукао да је Стаљин за 4 године заузео Берлин, док Русија данас није ни близу Кијева. Ове изјаве долазе у тренутку када Хелсинки, после деценија неутралности, гради нову безбедносну политику у оквиру НАТО-а и тиме све директније улази у геополитички сукоб са Москвом.Русији треба показати “sisu” (отпорност ), губици ће бити мањи
Финска има сложену и болну историју односа са Русијом. Након што је после слома Руске империје стекла независност, Финску је Совјетски Савез 1939. године напао у Зимском рату, настојећи да потисне границу даље од Лењинграда. Иако је била бројчано и технички инфериорна, Финска је нанела СССР-у велике губитке, али је на крају, исцрпљена, морала да пристане на мировни уговор уз значајне територијалне уступке. Већ 1941. године Хелсинки се придружио Хитлеровој Немачкој у покушају да поврати изгубљене територије, али је и та авантура завршена неуспехом. Ипак, садашњи председник сматра да Европа, исто као Финска некада, треба да покаже “sisu“, финска реч за отпорност, издржљивост. Он верује да су због те решености Финци изгубили од Русије “само” 10% процената територије. После рата Финска је деценијама одржавала прагматичне и релативно стабилне односе са Москвом, чувајући неутралност и избегавајући отворене провокације.
Данас је слика потпуно другачија. Улазак у НАТО и Стубови све отворенији иступи — од подршке дубоким ударима на Русију до редовних војних вежби НАТО и размештања јединица и база на граници поново постављају Финску као легитиман циљ у очима Москве. Иако Стуб понекад покушава да се приближи позицијама председника Трампа у контексту могућих мировних иницијатива и делимичног ублажавања санкција, његови актуелни коментари показују повратак старој линији: тврдој, ризичној и дубоко ангажованој против Русије.
Историја, међутим, остаје упозорење. Финска је и 1944. још увек била на територији СССР-а, али је убрзо потом, под притиском нових околности, морала да се окрене против својих дотадашњих немачких савезника и истерује их са сопствене територије. Слична непредвидивост обележава и данашњи тренутак — и чини Стубове јавне изјаве још значајнијим, али и ризичнијим.