Финска разматра отопљавање односа са Русијом. Речи долазе из уста једног од највећих заговарача изолације Русије, финског председника Александра Стуба.
Председник Финске Александар Стуб истакао је да земља мора да се “ментално припреми” за обнову политичких односа са Русијом, упркос ранијој тврдој линији према Москви. Стуб је нагласио да Русија остаје кључни сусед са којим Финска дели 1.350 km границе, али да ће озбиљни дијалог бити могућ тек након завршетка рата у Украјини.
Док Кремљ (преко Дмитрија Пескова) истиче да је “увек отворен за дијалог заснован на узајамном поштовању”, остаје питање да ли је Стубов заокрет аутохтон или одраз притисака из Брисела. Или Вашингтона. Стуб се пре неколико дана састао са Трампом и играо голф. Том приликом је изјавио да је дошао на идеју да се организује Васкршење примирије. Већ тада је постало јасно да Стуб мења своју позицију. Финска, која је тек 2023. ушла у НАТО, налази се у деликатној позицији – мора балансирати између атлантских обавеза и географске реалности дуге границе са Русијом. На крају крајева, улазак у НАТО би је поштедео свих тих главобоља. Сада видимо земљу која мења свој вербални приступ безбедносним проблемима (иако је њен фактички курс већ декадама нескривен). Овај потез може указивати на ширу европску тенденцију редефинисања приступа Русији након исхода рата у Украјини.
Стуб као да жели да да себи на значају у контексту могућих мирновних иницијатива. Москва је више пута јасно изнела свој став, али остаје сумња да може гајити поверење у добре намере Хелсинкија. Нарочито након ступања у НАТО, реторике председника и свих војних активности у којима Финска учествује.