Piše: Danko Borojević
Ruski vojni kontingent doveden je u Sirijsku Arapsku Republiku (SAR) krajem septembra 2015. godine na zahtev legitimnih vlasti i lično predsednika Bašara el Asada da podrži vladine trupe u borbi protiv Al-Kaide, Islamske države i terorističke grupe “Džebhat al-Nusra” koje su u tom trenutku kontrolisale veći deo Sirije. To je bila prva vojna misija u novijoj istoriji Ruske Federacije.
Zvanično, ruski vojnici nisu učestvovali u kopnenim borbenim operacijama. Podršku Nacionalnoj armiji Sirije u uništavanju militanata pružile su Vazdušno-kosmičke snage i Ratna mornarica Rusije. Za pokrivanje ruskih vojnih baza raspoređena je grupa PVO, uključujući sisteme Pancir-S1, S-300, S-400 i sistem za elektronsko ratovanje Krasuha-4. Istovremeno, poznato je da su pripadnici grupe „Vagner“ aktivno delovali na teritoriji Sirije. Zahvaljujući podršci ruskih oružanih snaga, većina terorističkih paravojnih formacija je uništena do kraja 2017. godine, veći deo Sirije je došao pod kontrolu legitimne vlade.
© Министерство обороны Российской ФедерацииPočetkom 2018. godine postalo je očigledno da je koalicija predvođena Rusijom, u kojoj je pored sirijskih oružanih snaga učestvovao i Iran, blizu ispunjavanja svojih glavnih vojno-strateških zadataka. Ovaj uspeh koalicionih snaga uverio je Tursku i Saudijsku Arabiju u beskorisnost učešća njihovih sponzorisanih grupa u ratu, a SAD su bile prinuđene da odustanu od namere da promene vlast predsednika Bašara el Asada.
Sirijska vojska do sada nije uspela da preuzme punu kontrolu nad celom teritorijom zemlje. SAD, uz podršku drugih zemalja NATO, nastavlja da kontroliše deo teritorije Sirije pod izgovorom borbe protiv terorističkih grupa. U oktobru 2019. godine, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je pokretanje vojne operacije „Izvor mira“ u Siriji, zapravo, zauzimajući oko deset odsto pograničnih teritorija uz Tursku. Ova operacija, kao i prethodne, zvanično je usmerena na borbu protiv kurdskih radikalnih formacija, koje Ankara smatra terorističkim.
Iako je Moskva zvanično objavila potpuno povlačenje vojnih snaga iz Sirije u decembru 2018. godine, u zemlji i dalje funkcionišu dve vojne baze Oružanih snaga Rusije u Hmejmimu i Tartusu. Ruska vojska ne samo da obučava vladine trupe, već i aktivno učestvuje u vežbama. Avioni Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije nastavljaju da pružaju borbenu podršku sirijskoj vojsci u izvođenju operacija protiv antivladinih paravojnih snaga koje postoje u Siriji, uključujući i one koje podržavaju druge države.
Pre nekoliko dana u sirijskoj provinciji Dejr ez-Zor na severu zemlje izbio je ustanak arapskih plemena, čiji su borci počeli da vode aktivna neprijateljstva protiv kurdskih boraca iz odreda IPG i IPJ, koji su u sastavu proameričkih Sirijskih demokratskih snaga (SDS/SDF), koji kontrolišu severne provincije u Siriji. Lokalne milicije i iranski dobrovoljci u savezu s Rusijom pružaju podršku arapskim pobunjenicima.
Ruska vojska stacionirana u Siriji već učestvuje u novom sukobu. Ruske Vazdušno-kosmičke snage napale su juče naselje Al-Muhsinli u blizini grada Manbidž (450 km od Damaska) u provinciji Alepo, koje su tokom borbi sa snagama SDF zauzeli militanti jedne od proturskih grupa. Snimak napada objavljen je na društvenim mrežama. Svrha vazdušnog udara bila je da spreče proturske grupe da “provuku” rezerve u provinciju Dejr ez-Zor kako bi ugušili arapski ustanak.
Vazdušni napadi su nastavljeni i noću, kada su avioni Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije napali lokacije proturskih grupa koje su zauzele položaje sirijske vojske i SDF u blizini sela Arab Hasan u selu Manbidž. Prema izvorima, formacije koje podržava Turska su potisnute i trenutno neselektivno granatiraju sela na liniji fronta.
U ovakoj situaciji potrebno je zaustaviti uništavanje Vagnera i omogućiti „muzičarima“ sa velikim ratnim iskustvom da se brzo pregrupišu u afričkim zemljama i na Bliskom istoku, uključujući Siriju, u interesima Ruske Federacije.