Председник Тајвана Лај Ћиндe званично је признао Кину као „непријатељску страну силу“. Обећао веће набавке из САД. У обраћању пред западним новинарима упоредио однос Кине према Тајвану, са односом Русије према Европи. Зато позива да се “љубитељи слободе широм света уједине”.
У ексклузивном интервјуу за Wealth Magazine објављеном у среду, председник Тајвана Лај Ћиндe изјавио је „да није имао избора“ осим да Кину дефинише као „непријатељску страну силу“ у складу са Законом о спречавању инфилтрације; овај закон дефинише државе или политичке субјекте који су у рату или у војном сукобу са Тајваном као такве.
Тајван и Кина поред свих тензија одржавају блиске економске везе. Лај је истакао да су безбедност и стабилност тајванског друштва приоритет. Представио је 17 стратешких мера за јачање националне безбедности у условима појачаног притиска из Кине, која, по његовим речима, не искључује могућност употребе силе. Премда је САД подигла тарифе и за ово кинеско острво, председник Лај показује лојалност према њима. Он се такође осврнуо на питање трговинског дефицита са САД. Обећао је активну набавку америчких ресурса и технологија, укључујући нафту, гас, индустријску опрему, авионе и наоружање. Утисак је да због ових вести само Американци трљају руке. Обећава и могући развој нуклеарних технологија.
Он је у свом обраћању пред амерички и западним новинарима поновио и друге чувене фразе. Навео је да се и Тајван и Европа суочавају са „претњом новог ауторитарног блока“, указујући на проблеме попут оштећења подводних комуникационих каблова – на шта су се жалили и Тајван и европске земље – “мешања у изборе” и “ширења дезинформација”. Под тим синтагмама се крије читав низ поништавања избора у Европи, забрана кандидатима да се кандидују на изборима, те стигматизацију појединих партија, којим се ти поступци правдају. Ово никако не иде у корист савремене Европе, али Лај је позвао “љубитеље слободе широм света да се одмах ујединити у чврстој солидарности”. Када је причао о саботажама, заборавио је да спомене случај Северног тока. Иако је правио паралеле између Тајвана и Кине, са Европом и Русијом, он Русију није ни једном експлицитно споменуо. Ипак, јасно је да код Европљана покушава да загуди по тој жици.