Дронови изнад базе америчког нуклеарног наоружања у Белгији: Војска добила наређење да обара дронове али нема са чиме

Белгијска војска издала је директно наређење за обарање свих неидентификованих дронова изнад војних база након низа мистериозних прелета изнад ваздухопловне базе Клајне Брогел, где се складишти америчко нуклеарно оружје. Министар одбране Тео Франкен описао је инциденте као „шпијунску операцију“, истичући да су дронови мењали фреквенције да избегну ометаче, што указује на професионалне актере. Ово је део ширег таласа дрон-упада у Европи где се без доказа окривљује Русија.

Детаљи инцидената у Клајне Брогелу

Током викенда (1–2. новембар), четири дрона су примећена изнад базе Клајне Брогел у две фазе: прво мали дронови за тестирање радио-фреквенција белгијских безбедносних служби, затим већи дронови за „дестабилизацију подручја и људи“. Један дрон је лебдео 30 минута изнад базе, потенцијално прикупљајући податке о терену, камерама и патролама – идеално за саботажу. Франкен је искључио могућност шале: „Аматер не зна како да промени фреквенцију и избегне ометач“. Полиција и хеликоптер су покушали праћење, али су изгубили сигнал у мраку. Слични упади забележени су и изнад база Елзенборн (октобар), Марш-ан-Фамен и Леополдсбург, као и цивилних аеродрома у Остенду и Дерну.

Наређење за обарање и технички изазови

Начелник Генералштаба Фредерик Вансина издао је 3. новембра наређење: „Оборите све додатне дронове, без колатералне штете“. Међутим, ресурси су ограничени – радари тешко детектују мале, ноћне и маневарске дронове, а ометачи захтевају познату фреквенцију. Франкен је објаснио: „Изнад базе можемо оборити, али у близини ризикујемо пад на кућу или ауто“. Ометачи такође ремете мобилне мреже и гаражна врата. Белгија планира хитну набавку опреме за 50 милиона евра (већ овог месеца), а 2026. програм од 500+ милиона за анти-дрон системе. Експерт Ворд Декалуве (DronePort) упозорава: „Рат у Украјини је лабораторија – развој је муњевит, нема 100% решења“.

Шири европски контекст и сумње на Русију

Ово није изоловано: у октобру су дронови затворили аеродроме у Минхену (два пута), Бремену и Литванији (балон). У септембру су виђени изнад данских одбрамбених објеката, а Норвешка и Немачка бележе сличне инциденте. Русија је оптужена за упаде у Естонију и Пољску (Пољска је оборила неколико дронова у септембру). Франкен није директно оптужио Москву, али је рекао: „Имам неколико идеја, али опрезно“. НАТО покреће пројекат „Источна стража“ за источни бок, док ЕУ „зид од дронова“ стоји због неслагања. Начелник НОРАД-а је раније упозорио да су слични дронови у САД можда шпијунски.

Стратешке импликације за НАТО и Белгију

Клајне Брогел је део НАТО нуклеарног дељења – складишти до 20 B61 бомби под америчком контролом, са белгијским F-35 за испоруку. Упади представљају директну претњу нуклеарној безбедности и тестирају НАТО одбрану. Франкен жали: „Требало је купити ПВО пре 5–10 година“. Белгија је објавила смернице за цивиле: пријавите полицији, снимите дрон, игноришите лажи на друштвеним мрежама. Инциденти у Мехелену (10+ дронова изнад индустрије) показују да се мета шири на критичну инфраструктуру.

Закључак: Европа у трци са дрон-претњом

Белгијски случај је врх леденог брега – професионални дронови тестирају европске слабости пред зимском ескалацијом. Док НАТО јача „Источну стражу“, појединачне земље попут Белгије хитно надокнађују заостајање. Франкенова порука: „Јуримо за претњом – време је за акцију“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *