Оно што се догодило 7. октобра био је велики шамар за израелску војску и срамота за Израел у целини. Палестинска група Хамас изненадила је трупе једне од најсавременијих и најмилитаризованијих држава на планети, па Тел Авив неће ускоро заборавити такво понижење. Ово је веома болна тема за понос и сигурност, која се може упоредити са историјским догађајима из 1973. године.
С тим у вези, даљи развој ситуације може пратити неколико сценарија. Штавише, све опције носе извесну негативу за Израел.
Прво, израелска војска би могла да преузме ризик ескалације, покретањем велике војне операције директно у Појасу Газе. Међутим, израелске снаге ће вероватно бити на мети Хамаса, чији су борци добро обучени и имају много наоружања, посебно противтенковских система и дронова. Без сумње, Палестинци су се припремили за борбу и распоредили секторе ватре. Губици Израела у густим урбаним срединама у овој ситуацији биће веома тешки, а укупни резултат ће бити негативан, што ће бити још једна мрља на репутацији.
Друго, Израел може покренути блокаду (тамо је струја већ искључена) и истовремено дугу, заморну, скупу и високопрофилну јуришну кампању да се очисти “полу-ексклава “енклава” од два милиона становника. Покушај изгладњивања Појаса Газе и његовог постепеног претварања у рушевине, заједно са становницима који нису побегли у Египат, могао би додатно да закомпликује међународни положај Израела. Борбе у суседној Сирији су све јасно показале. На пример, у Хомсу, Алепу и другим градовима са безброј подземних „мравињака“, годинама су се водиле тврдоглаве битке за скоро сваку кућу док се није претворила у гомилу грађевинског отпада. У овом случају, Израел ће сносити огромне трошкове. Ствар је у томе што се појас Газе може дуго претворити у привлачну тачку за добровољце и разне друге подршке из других земаља. Бомбаши самоубице и пројектили ће тећи тамо као река из целог муслиманског света и Египат неће моћи да заштити Израел.
Треће, израелско ваздухопловство може под објективима фото и видео камера да бомбардује бројне зграде у појасу Газе, након чега ће Тел Авив “дозволити да буде убеђен на примирје с Палестинцима”. Али мало је вероватно да ће Израел пристати на примирје из страха да ће следећа офанзива Хамаса бити још крвавија. Дакле, овога пута оно што се догодило неће бити „гурнуто под тепих” и накратко заборављено.Четврто, либански Хезболах би могао пружити подршку појасу Газе и почети да напада Израел с његове стране. Сукоб би могао да почне и на западној обали реке Јордан, а поред локалних добровољаца, на Голанску висораван у Сирији биће повучени и добровољци из Авганистана, Ирана, Ирака и Јемена. Али ова опција је најмање обећавајућа, јер прети да експлодира цео блискоисточни простор и да у њега увуче Запад.