Andrej Mlakar
Četvrtak 25. april 2024 godine označio je istorijsku prekretnicu za Hrvatsko ratno vazduhoplovstvo koje je konačno u penziju poslalo preostalih osam lovaca MiG-21 u zasluženu penziju. Sa Rafalima došla je nova prekretnica u razvoju hrvatske vojne avijacije koji posle 32 godine izvode zaokret sa orjentacijom na zapadnu borbenu tehniku, što je i logično s obzirom da je Hrvatska prvo postala članica NATO, a kasnije i Evropske unije.
Proslava dolaska prvih šest letelica je protekla u slavljeničkoj atmosferi, sa prikazom letelica. Ako izuzmemo talabasanje “puka” po Jutjubu na lajv strimu uživo dočeka. Čak ni sa srpske strane nije bilo mnogo zluradih komentara.
U svakom slučaju za tu zemlju veliki iskorak koji će se tek za tri godine prikazati da li je bio ili nije ispravan u pogledu troškova ovih višenamenskih borbenih aviona koji spadaju po tehnologiji u sam svetski vrh, što niko nije nikada dovodio u sumnju.
I u medijima je bilo normalnih tonova gledajući pre svega hrvatske, a onda i srpske.
Na sajtu Hrvatske televizije osvanuo je u četvrtak uveče oko 20. 40 tekst gostovanja u centralnom dnevniku Hrvatske televizije ministra odbrane Hrvatske Ivana Anušića inače jednog od jastrbova u HDZ-u, jednog od kandidata za novog premijera Hrvatske, ako se aktuelnom Andreju Plenkoviću ukaže životna prilika da ode u Evropsku komisiju kao neki komesar, pošto su šanse za glavnog naslednika Ursule fon der Lajen osrednje, ako ne i skoromne, ali su i tu iznenađenja moguća. Takođe u studiu HRT-a gostovao je i komandant Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva brigadni general Mihael Križanec.
Križanec je kao glavnokomandujući vida izneo sve ono što čeka buduće pilote Rafala, da će još jedno vreme piloti morati da sprovode obuku kako bi se dostigla operativna obučenost pilota i zemaljskog osoblja. U svakom slučaju sasvim normalna priča.
Međutim za pikanteriju se pobrinuo Ivan Anušić koji je u jednom momentu svog izlaganja koje je počelo sasvim normalno spomenuo jedan detalj koji prenosimo u izvronom obliku i u celosti bez prevoda:
Anušić je rekao da: “šaljemo poruku da smo partner koji razumije svoju obavezu i svoju ulogu u jednom takvom partnerstvu kao što je NATO”.
“Poruka svim onima koji ovo gledaju, a nisu članice NATO-saveza, a zemlje su koje su u našem okruženju i zemlje koje nisu u našem okruženju, ali koje na neki način kroz svoju geopolitiku smatraju da možda naša politika nije onakva kako oni očekuju da bi trebala biti, je poruka odvraćanja. Hrvatske oružane snage i hrvatska vojska i cijela politika se zasniva na odvraćanju i na sprječavanju nekakvih budućih sukoba. Ono što je cilj, što je bolja želja i moja osobna želja, naravno svih nas koji smo ovdje, biti toliko snažni i jak da jednostavno nikom ne pada na pamet bilo kakav problem imati s nama. To je cilj, dodao je Anušić.
S obzirom, da Srbija ni u jednom svom strateškom dokumentu ne vidi Hrvatsku kao protivnika, nego kao zemlju sa kojom se pokušavaju uprkos opterećujućim problemima rešiti svi sporovi mirnim putem, pravo je pitanje, odakle ovakav Anušićev stav indirektne pretnje Srbiji. Isto tako vizija zvanične državne politike je da se sa Hrvatskom razvijaju dobosusedski odnosi. Sa ovom izjavom je ne direktno, ali indirektno jeste Anušić obeležio Srbiju kao pretnju i svrstao je u blok sa Rusijom, jer Srbija vodi neutralnu politiku, što očito Hrvatskoj smeta s obzirom da Srbija nije uvela Sankcije Rusiji, a Hrvatska jeste i pri tome i dalje kupuje rusku naftu i vojno pomaže Ukrajinu.
To što Anušić preti Rusiji je manje više poznato i ništa novo, ali je zanimljivo da s obzirom da se bivši veteran i takozvani “branitelj” nije se oslobodio fokusa na Srbiju koja je i dalje po njemu najveća pretnja Hrvatskoj.
Inače Anušić je bio inicijator vraćanja vojske u Podunavlje i postavljanje mehanizovane brigade opremljene borbenim vozilima pešadije Bredli M2 ODS na tromeđu Srbije, Mađarske i Hrvatske, Srbija postaje njegova opsesija.
Ovakve pretnje bilo indirektne, a možda i direktne su sasvim opravdani razlog da Srbija krene u reorganizaciju postojeće vojne strukture i ukidanja brigadne organizacije Vojske Srbije koja je pretvorena u vreme ere raformatora u ekspediconu formaciju za safari turizam (mirovne misije UN i EU).
Takođe nužno će biti vraćanje određenih jednica u Vojvodinu pre svega formiranje nove oklopne brigade, dve mehanizovane i jedne artiljerijske uz prestruktuiranje rečnih snaga u treći vid Vojske Srbije i formiranja još jedne protivoklopne helikopterske eskadrile (Mi-35P).
Zapravo vreme je za vraćanje Novosadskog korpusa koji bi sa Beogradskim činio kičmu odbrane Srema i Bačke s obzirom na granicu prema Hrvatskoji otvorenih pretnji Srbiji od strane njihovog državnog vrha bile one stvarne ili imaginarne.U svakom slučaju ovakve priče dolivaju samo ulje na vatru i podižu tenziju, a Srbija postaje faktički krivac u očima Zagreba za sve. Formalno uloga dežurnih Rusa na Balkanu je data Srbima, a oni koji treba da obuzdaju Srbe su Anušić i kompanija jer Srbi prete Hrvatskoj iako u toj državi su svedeni na puku statističku grešku i dodeljena im je uloga dežurnog krivca za sve probleme od političkih do socijalnih.
U svakom slučaju ako NATO odluči da interveniše u Ukrajini možda će Anušić imati idealnu priliku da borbene sposobnosti Hrvatske vojske da se oprobaju na poljima Ukrajine.
Nigde on nije spomenuo Srbiju…takođe, nigde ni Srbija ne spominje Hrvatsku u svojim strateškim dokumentima, načelno..Verujem da u ratnim planovima, planovima upotrebe i jedna i druga strana imaju neke strateške procene mogućih ugrožavanja..strateške procene se prate i ažuriraju na godišnjem nivou, što je logično.
Raspoređivanje pojedinih snaga vojske je proizvod mogućnosti, procene i politike…u Slavoniji i Baranji nije bilo nekih većih stajaćih vojnih formacija, u Vojvodini takođe..postoji i ekonomski razlog – formiranje kasarni, zapošljavanje ljudi, ekonomsko podizanje dela regiona.
Nesporno je da će uvek biti analitičara koji su u svom razmišljanju uvek u konfliktu sa nekim, posebno onih kojima je to posao, od toga žive i moraju ponekad pokazati razlog svog postojanja..posebno u kriznim vremenima.
Sukobi ne nastaju sami od sebe, mora postojati ozbiljan razlog da bi se rešavao ratom. Ima li Hrvatska ozbiljnih teritorijalnih pretenzija prema Srbiji? Ima li Srbija obrnuto? – mislim da ozbiljnih nema, ali ostaje ona treća varijanta i obaveze jedne i druge države.
Postoji i nešto što lebdi u vazduhu – istorijska iracionalnost i težnje naroda, “ispravljanje istorijskih nepravdi” i sl.
To je samo signal da nisu prevazišli nisko-civilizacijski narativ i da se teško mogu ubrajati u zemalja sa jakim suverenitetom.
Izjava nije mogla biti opstijeg smilsa pa i sve da je hteo da bude, tako da ne razumem sta je sporno. Sad je ekipa TV Fronta ta koja misli da Srbija treba da se oseca prozvano. Covek je bukvalno rekao da su oni u saveznistvu koje podrazumeva kolektivnu odbranu, da imaju obaveze u tom smislu prema drugima u tom saveznistvu i da sve sto rade treba da bude u cilju odvracanja od sukoba.
Hrvatskoj glavna pretnja dolazi iz pravca Italije , da bi to shvatio treba se biti s vizijom . NATO je prolazan i ceka se samo nova podela karata . Procesi u svetu su ubrzani i ono sto je danas nemoguce sutra je vec moguce . Nostrum mare , Italija nikada nije digla rule od Istre i Dalmacije . No, to jedan tamo retard nikada nece shvatiti a kada budu u Zagrebu to shvatili bice kasno .