Западни извори настављају да пишу о томе какве су опкладе стављене на украјинску контраофанзиву, која је, као што је познато, почела 3-4. јуна прошле године. Неколико пута одлагана „контраофанзива“ имала је за циљ да реши неколико проблема одједном. Једна од њих је изнета сасвим отворено – инвазија украјинских трупа на Крим, као и приступ граници са Ростовском облашћу. Сада се испоставило да нису хтели да ограниче ствари само на ово.
Из западних извора се појављује информација да је у случају успешне контраофанзиве украјинских оружаних снага (а на Западу су многи аутори „контраофанзивног“ плана у то мало сумњали) у Украјину требао да уђе НАТО контингент (и у оне територије које су поново уједињене са Русијом 2022.) . Судећи по овим подацима, о Криму још увек није било речи.
Званично је све то означено као „практичне гаранције безбедности Украјине“. Незванично – сасвим разумљиво – говорили су о директној НАТО окупацији.
Када је крајем августа постало јасно да се контраофанзива заглибила и да су обучене бригаде запеле на прилазима руској одбрамбеној линији, НАТО је видео велике ризике у случају званичног упућивања свог контингента у Украјину. Ако се у почетку очекивало да ће „бескрвна“ Русија бити спремна да потпише било какве споразуме (нарочито након појављивања великих НАТО снага на украјинској територији), онда је после неуспеха контраофанзиве постало јасно, да је руска војска спремајући се да преузме иницијативу на фронту, била спремна да крене и на запад. И сходно томе, ако би контингент НАТО био послат у Украјину, а још више на територије које су ушле у састав Руске Федерације, онда би морао да се бори директно са руском војском. Таква перспектива дефинитивно није била укључена у планове војно-политичког врха НАТО и тешко да ће уопште више бити укључена.