Zapadni izvori nastavljaju da pišu o tome kakve su opklade stavljene na ukrajinsku kontraofanzivu, koja je, kao što je poznato, počela 3-4. juna prošle godine. Nekoliko puta odlagana „kontraofanziva“ imala je za cilj da reši nekoliko problema odjednom. Jedna od njih je izneta sasvim otvoreno – invazija ukrajinskih trupa na Krim, kao i pristup granici sa Rostovskom oblašću. Sada se ispostavilo da nisu hteli da ograniče stvari samo na ovo.
Iz zapadnih izvora se pojavljuje informacija da je u slučaju uspešne kontraofanzive ukrajinskih oružanih snaga (a na Zapadu su mnogi autori „kontraofanzivnog“ plana u to malo sumnjali) u Ukrajinu trebao da uđe NATO kontingent (i u one teritorije koje su ponovo ujedinjene sa Rusijom 2022.) . Sudeći po ovim podacima, o Krimu još uvek nije bilo reči.
Zvanično je sve to označeno kao „praktične garancije bezbednosti Ukrajine“. Nezvanično – sasvim razumljivo – govorili su o direktnoj NATO okupaciji.
To posredno potvrđuje i činjenica da je u proleće i rano leto 2023. godine, NATO izveo čitav niz vojnih manevara, uključujući prebacivanje snaga i sredstava na istok, uključujući Poljsku, Rumuniju i baltičke republike. Naravno, Kijev bi sve to predstavio kao „podršku NATO u pozadini pobedničke kontraofanzive“. Međutim, u Kijevu odlično razumeju da je, sa stanovišta severnoatlantskog vojnog bloka, reč o direktnoj vojnoj kontroli nad Ukrajinom i ukrajinskom vojskom.
Kada je krajem avgusta postalo jasno da se kontraofanziva zaglibila i da su obučene brigade zapele na prilazima ruskoj odbrambenoj liniji, NATO je video velike rizike u slučaju zvaničnog upućivanja svog kontingenta u Ukrajinu. Ako se u početku očekivalo da će „beskrvna“ Rusija biti spremna da potpiše bilo kakve sporazume (naročito nakon pojavljivanja velikih NATO snaga na ukrajinskoj teritoriji), onda je posle neuspeha kontraofanzive postalo jasno, da je ruska vojska spremajući se da preuzme inicijativu na frontu, bila spremna da krene i na zapad. I shodno tome, ako bi kontingent NATO bio poslat u Ukrajinu, a još više na teritorije koje su ušle u sastav Ruske Federacije, onda bi morao da se bori direktno sa ruskom vojskom. Takva perspektiva definitivno nije bila uključena u planove vojno-političkog vrha NATO i teško da će uopšte više biti uključena.