Борбени арсенал употребљен за удар на Хасана Насралаха је идентичан као и за удар на Хамасове тунеле у којима је осим хамасоваца страдао и велики број отетих израелских цивила
Израел је у петак увече само у пар секунди са употробом две авионске бомбе ликвидирао лидера шиитске војнополитичке организације Хезболах коју је Запад означио као терористичку Шеика Хасана Насралаха.
Simulation of the assassination of Hezbollah Secretary General Hassan Nasrallah in Beirut, prepared by Saudi state-owned Al Arabiya. pic.twitter.com/OqYql3UwZz
— Clash Report (@clashreport) September 29, 2024
Од 1992. од када је преузео руковођење Хезболахом Хасан Насралах је наставио жестоку конфорнтацију са Израелом, кога је приморао да се у лето 2000 повуче из јужног Либана у коме је боравио од 1982. године. Затим, уследио је крајем у јулу 2006 краткотрајни Либански рат у коме је Хезболах очитао лекцију израелској војсци којој је послке тога доживела чак три реорганизације. Насралах је био мета, константно, али безуспшено све док 27.09. 2024. када је ликвидиран у авио удару израелске авиијације. Напад су извели борбени авиони Ф-15И (Ра ам- Гром) са две авионске бомбе ласерски вођеном ГБУ-28 звана и банкер бастер која је употребљена додуше безуспшено код нас у нападима на команди центар ПВО на Стражевици и Приштински аеродром Слатина поно планине Голеш. Као што би рекао покојни Мирослав Лазански који се затекао на Слатини током напада маја 1999. “као да је неко покуцао на врата”.
Израел је масовно авијацију употребио од 7. октобра 2023 године када је почео масовно да употребљава авионске бомбе за удар по циљевима широм Газе. Бомбе су толико масвно кориштене да је био хитан увоз из САД од самих авио бомби до система за управљање. С друге стране масовно разарање довело је до огромних цивилних жртава у појасу Газе. Бројка је била за нешто мање од годину дана чак више од 40. 000 страдалих и то највише жена и деце. Хорор који и даље траје.
С друге стране Израелци су своје нападе од 20. септембра преусмерили на Израел, прво на југ Либана до реке Литани где се ракетни рат интензивно води од октобра прошле године. Од 25. удари су усмерени на Бејрут. Напади су однели половину војних командантата самог врха војног Хезболаха, а сад су однели и самог лидера који очито није научио ништа из искуства из Газе, а пре тога и Ирака ако командни центар није укопан дубоко у планинама то је загарантован смртна пресуда. И би тако.
Борбени арсенал употребљен за удар на Хасана Насралаха је идентичан као и за удар на Хамасове тунеле у којима је осим хамасоваца страдао и велики број отетих израелских цивила и војника. Они који нису имали срећу да буду размењени.
Bodies are removed from the bunker of Hezbollah in Dahiyeh, Beirut, after Israeli airstrikes .
— S p r i n t e r (@SprinterFamily) September 29, 2024
The huge crater was created by airstrikes with approximately 85 bunker buster bombs, each weighing about 900 kilograms, fired from F-15I aircraft of the Israeli Air Force's 69th… pic.twitter.com/KyvHN6A2Yg
69. ловачко-бомбардерски пук “Хапаташим” иначе на Блиском истоку познати и као специјалисти за посебне задатке кренули су у акцију. Оружари су углавном за ове мисије качили два типа авионских бомби које су засноване на телу класичне авио бомбе BLU-109, које САД транспортним авионима у оквиру Ер Лифта војне помоћи шаљу Израелу.
BLU-109
У питању је авионска бомба BLU-109 која је означена као пробојна авионска бомба развијена за потребе америчког ратног ваздухопловства. Намењена је за пробојање бетонских склоништа и других гражевинских објеката пре него што уследи експлозија . Тело авио бомбе израђено је од челика дебљине 25,4 мм у коме се налази 240 кг ТНТ-а . У ову авио бомбу уграђен је упаљач са временским кашњењем који омогућава експлозију после пробијања заштитног слоја циља. Ова авионска бомба ушла је у оперативну употребу крајем 1985 године и користи се као бојна глава за авиобомбу електрооптичким вођењем ГБУ-15, за ласерски вођену авио бомбу ГБУ-27 и 28 и пројектил са ракетним погоном АГМ-130. Ову авионску бомбу носе тренутно Ф-16, Ф-15, Ф-35, Ф-22, Ф-117, Б-1, Б-2. Осим америчког ову авио бомбу масовно користи и израелска авијација.
Тактичко технички подаци
Димензије: дужина: 2,4 м, пречник тела: 270 мм, размах репа: 430мм
Маса авионске бомбе 874 кг
Експлозивно пуњење 240 кг ТНТ-а
Размак ушица 250-256 мм
Ласерски вођена авио-бомба GBU-28
Ласерски вођена авионска бомба GBU-28 развијена је за потребе авијације САД током операције Пустињска олуја јануар-фебруар 1991. године за уништавање ирачких подземних бункера и складишта, као и командних центара који су били лоцирабни под земљом. За време операције Пустињска олуја бачене су само две авионске бомбе. Борбено је употребљена и за време НАТО агресије на Савезну Републику Југолсавију за напад на подземни комплекс ПВО Стражевица и подземни аеродром Слатина код Приштине. Борбено је масовно примењена и у рату у Авганистану 2001. године и агресији на Ирак 2003. године. За прве верзије кориштена је била авионска бомба BLU-109. Американци су ангажовали инжењере који су за 12 недеља направили потпуно нов концепт авионске бомбе која се баца са велике висинеи прикупљеном кинетичком енергијом треба да пробије површински слој земље изнад склоништа. Теситрања су показала да ова авионска бомба може да пробије 30 метара земље или 6 метара армираног бетона. Авионска бомба ГБУ-28 званично је оперативна од 1991 године.
Тактичко технички подациДимензије: дужина 5,8 метара, пречник тела 370 мм, размах затвореног репа 720 мм, размак отовореног репа 1680 мм
Маса авионске бомбе 2.130 кг
Пуњење BLU- 113 -306 кг ТНТ-а
Размак ушица 762 мм
GBU-31/34/36
Од почетка операције рата и одмазде на Блиском истоку израелска авијација искључиво користи авио бомбе GBU-31/34/36 JADAM. Од почетка операције одмазде над Газом Израел употребљава искључиво GPS вођене бомбе ЈDAM “Јoint Direct Attack Munition”који представљају модернизацију ласерски вођених авио бомби.
На основу рата у Заливу 1991 америчко РВ донело је одлуку о развоју GPS вођене авио-бомбе под називом “Јoint Direct Attack Munition”. Основна идеја америчкор РВ била је стварање високог прецизних убојних средстава за стелт бомбардере B-2.Међутим из развојно-техничких разлога оперативна употреба ЈDАМ предвиђена је крајем 1990 тих година.
Елементи авио бомбе ЈDАМ. Комплет за навођење чине нови репни део са GPS-INS (инерцијалним системом) за самонавођење са уздужним стрејковима око централног дела авио бомбе за стабилизацију пада. Унос координата на исти начин остварен је посебном везом која попут пупчане врпце храни авио бомбу неопходним подацима. Током припреме ваздухоплова и посаде за извршење борбеног задатка, у авионски рачунар се уносе неопходни подаци који одређују услове зоне одбацивања координата и параметре завршног навођења. Чим ваздухоплов добије напајање електричном енергијом, процесор унутар УбС (убојног средства) почиње свој процес иницијализације са аутоматским уснимавањем података о ОД из авионског рачунара, уз сравњивање свог инерцијалног уређаја са авионским. Након одбацивања инерцијални систем навигације унутар авио-бомбе са GPS корекцијом – INS/GPS преузима навођење и води авио -бомбу независно од услова спољашње атмосфере.
Комплет омогућава модификацију две авио бомбе од 908 килограма М-84 авио-бомбе опште намене GBU-31 и BLU -109 пробојне авио -бомбе GBU -31V3 и од 454 килограма Мк-83 авио-бомбе опште намене (GBU-32 V1) и BLU-110 пробојне авио бомбе GBU-32 V3. Кружна грешка поготка износи 13 метара и то на онсову полигoнских испитивања током 1996. Управо ове бомбе омогућиле су тешким бомбардерима да извршавају задатке непосредне ваздухопловне подршке.
Постоје и верзије бомби GBU-34/36B/37B. За тело ових бомби искориштено је тело авионске бомбе Мк-84 на коју је урађен репни склоп и GPS инерциони навигациони систем. Четири покретне репне површине стабилизују лет авионске бомбе и омогућавају контантни нападни угао. За верзије 36 и 37 искориштено је тело авио бомбе BLU-113B за уништавање подземних склоништа. Борбено су први пут примењене над Авганистаном
Дејство ЈDАМ
Наоружани авион полеће без познатих координата објекта дејства и по доласку у рејон могућег дејства на великој висни формира круг чекања. На сцену тад ступају специјални тимови оператера ваздухопловних официра за навођење дејства авијације. Када се открије циљ дејства ласерским даљиномером спрегнутим са GPS пријемником врши се прецизно одређивање позиције објекта дејства. Добијене кородинате и осине информације о бојекту дејства преко линка за пренос података шаљу се бомбардерима. Посада бомбардера уноси добијене координате у авио-бомбе врши темпирање њихових упаљача (да би се експлозија десила изнад тла, на површини или после пенетрације испод самог објекта и одлази до зоне дејства где избацује бомбу.
Авио – бомба доста је отпорна на ометање GPS сигнала захваљујући својој инерцијалној јединици, па се за сада и не разматра повећање отпорности на ометање. За бомбу је битно да пре одвајања од авиона има унет податак GPS координата објекта дејства и да успостави стабилну путању лета. Од тог момента па све до удара инерцијална јединица авио-бомбе IMU обезбеђује навођење авио бомбе на задате координате. Кружна грешка поготка без употребе GPS пријемника већа је око два пута, што је прихватљиво за авио бомбе-већег калибра.
Цена авио-бомбе ЈDАМ на почетку је била 40.000 долара да би цена сад спала на 6.000 долара. Израел спада у једног од највећих купаца ове авио бомбе. Пред Други либански рат на расплагању су имали 2.700 авио бомби ЈDАМ, да би затим према неким проценама број примерака порастао на 5.000 до 6.000 комада. Са овим авио бомбама опремљени су израелски авиони Ф-15И и Ф-16И.
Димензије бомби су различите и зависе од типа од 3,8, 5,0 м и 5,8 метара. Пречник тела је од 370 мм до 460 мм
Експлозивно пуњење од 304 до 430 кг. Тежина од 925 кг до 2.130 кг