Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena poslala je dva obaveštenja Kongresu Sjedinjenih Država o dva predloga za transfer odbrambene opreme u Argentinu, odnosno operacija prodaje do 38 borbenih aviona F-16 u vlasništvu Danske i još četiri norveška mornarička patrola P-3 Orion aviona, od kojih je jedan sposoban za borbu protiv podmornica, piše argentinski mediji LA NACION.
Prema pisanju tog lista Stejt Department se složio sa dve operacije prodjae oružja Argentini. Jedna je prodaja borbenih avioja F-16 iz Danskih viškova, vrednost posla ocenjena je na skoro 339 miliona evra. Reč je o najstarijim letelicama u verziji blok 10 i blok 15 ukupno 32 letelice, dok drugi posao je prebacivanje norveških mornaričkih patrolnih aviona PC-3 Orion i to tri u verziji P-3C u verziji mornaričkog patrolnog aviona i jednog u verziji za protivpodmorničku borbu ukupne vrednosti više od 108 miliona američkih dolara.
Ove informacije kako piše ovaj argentinski list ukazauju da je transfer američke tehnologije u skladu sa ciljevima bezbednosne pomoći SAD.
Odobrenje oba kongresna doma je preliminarni korak za konačno odobrenje prodaje. Kada transfer bude odobren, Argentina bi mogla da nabavi avione.
Operacije su, kako se navodi u dokumentima, deo tekućih planova za nabavku argentinskih vazduhoplovnih snaga i mornarice za zamenu flote patrolnih aviona Miraž 3 i V, A-4 i P3-B.
Obaveštenje je Stejt department poslao odborima Senata i Predstavničkog doma za spoljne poslove, kao i predsedniku Predstavničkog doma Kevinu Makartiju. Oba obaveštenja nose potpis Naza Durakoglua, pomoćnika sekretara Kancelarije za zakonodavna pitanja, i poslata su u razmaku od jedva nedelju dana, 7. jula, u slučaju operacije sa Danskom, i 13. jula, u slučaju transakcije sa Norveška.
Obaveštenja Stejt departmenta Kongresu daju najjasniji znak zainteresovanosti Bele kuće za transfer oružja u Argentinu , a istovremeno daju do sada nepoznate detalje o opcijama koje nacionalna vlada razmatra da obnovi flotu borbenih aviona
Kupovina aviona za modernizaciju flote Vazduhoplovstva i Ratne mornarice postala je predmet ogromnog geopolitičkog interesovanja Sjedinjenih Država.Pored ovih operacija sa Danskom i Norveškom – u koje izgleda da su uključene Sjedinjene Države Argentina procenjuje ponude iz Indije, Kine i Pakistana. U Vašingtonu se napredovanje Kine u Latinskoj Americi prati sa velikom zabrinutošću, a kupovina aviona i naoružanja uopšte ima duboke posledice po bilateralne odnose zemalja jer podrazumeva iskorak u vojnoj i tehnološkoj saradnji, a samim tim i mnogo šire i bliže veze. Obaveštenja koja je poslao Stejt department jasno pokazuju da „trajni transfer“ aviona uključuje i opremu za podršku, kao i tehničku saradnju i saradnju u održavanju.
A prihvatanjem jedne ponude na račun drugih, transferi vojne opreme takođe imaju tendenciju da ostave duboke tragove u globalnim vezama.
Početkom maja, severnoamerički ambasador u Buenos Ajresu, Mark Stenli , ostavio je nekoliko upozorenja o napredovanju Kine. Stenli je rekao da Kina „želi da ima više vojnog prisustva“ u Latinskoj Americi. Takođe je rekao da su zabrinuti zbog tendera za 5G mrežu, koja bi mogla da bude ostavljena u rukama giganta Huaveja.
„Zapadna hemisfera je demilitarizovana hemisfera. Kina bi želela da to promeni i da ima više vojnog prisustva i kontrole tamo. A ako tamo stave kineske avione, i druge zemlje, zapadne zemlje moraju da postanu defanzivnije. Mi stvaramo problem koji sada ne postoji“, rekao je Stenli.
Pored ponude aviona F-16 iz Danske, vlada Alberta Fernandeza dugo je imala u planu i mogućnost kupovine aviona JF-17 proizvodnje Kine i Pakistana. Predlog JF-17, koji bi imao bolje finansijske uslove, sastoji se od 15 jedinica, sa mogućnošću pregovaranja o drugoj seriji i, eventualno, o trećoj. „To su novi avioni i Kina nudi veoma kompletan paket naoružanja i senzora sa nekoliko ograničenja. Uslovi bi bili, pre, politički zbog zaokreta koji bi podrazumevala operacija sa Kinom“. Kinesko-pakistanska letelica bi bila opremljena kineskim motorima, za razliku od verzija koje koriste Mjanmar i Nigerija sa ruskim motorima.
Oružane snage Argentine su istorijski bile usklađene sa Sjedinjenim Državama i njihovim evropskim saveznicima u prošlom veku, koje su takođe dale snažnu podršku Argentini da pokrene višestruke pregovore koje je zemlja vodila u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) .Kina je, istovremeno, počela da igra mnogo aktivniju ulogu u razvoju infrastrukture i jedan je od najvećih trgovinskih partnera Kine i postaje jedan od njenih glavnih kreditora u zemljama u razvoju i svetu u razvoju.
Još jedno geopolitičko razmatranje je takozvani britanski veto. Posle Foklandskog rata, vlada Ujedinjenog Kraljevstva vrši pritisak na vojnu industriju da spreči da se odobri prodaja vojnog materijala Argentini, što usporava nabavku materijala sa britanskim komponentama ili onima saveznika londonskih saveznika. Ali posmatrači sugerišu da je veto prepreka koja se može prevazići.