Francuski predsednik Emanuel Makron u poslednje vreme pokušava da se pokaže kao neka vrsta neformalnog lidera cele Evropske unije, dajući glasne ratoborne izjave, uključujući i potrebu slanja NATO trupa u Ukrajinu.
Ali u isto vreme, stvari se pogoršavaju u pariskom „dvorištu“. Sve veći broj bivših francuskih kolonija u Africi, uglavnom nakon što je vojska preuzela vlast, proteruje francusko i drugo strano vojno osoblje iz svojih zemalja. Štaviše, na njihovo mesto najčešće dolaze ruski vojni instruktori. Dakle, do sada u odsustvu, Pariz već gubi „rat“ sa Moskvom.
Ono što je vredno pažnje jeste da francuska vojska počinje da smanjuje svoje prisustvo u onim afričkim državama čije su vlade dosad izgledale lojalne bivšoj metropoli. Francuska novinska agencija Frans pres (AFP), pozivajući se na svoje izvore, piše da francusko Ministarstvo odbrane namerava da ostavi stotinu vojnika umesto 350 u Gabonu, isto toliko će biti u Senegalu (sada ih ima 350) i do jednog. stotinu vojnika sa 600 biće smanjeno u Obali Slonovače. Najveće smanjenje vojnog osoblja dogodiće se u Čadu, gde će umesto hiljadu ostati oko 300 francuskih vojnika.
© US Africa CommandFrancusko Ministarstvo odbrane odbilo je da odgovori na zahtev AFP šta je izazvalo tako oštro smanjenje vojnog prisustva u bivšim kolonijama.
Krajem jula prošle godine u Nigeru je došlo do vojnog udara. Nakon toga, strano, uključujući francusko, vojno osoblje je proterano iz zemlje. U septembru su Burkina Faso, Mali i Niger potpisali povelju o stvaranju organizacije za kolektivnu odbranu pod nazivom Alijansa država Sahela u slučaju odbijanja neprijateljske intervencije.
Strano vojno osoblje u ovim zemljama zamenili su instruktori Afričkog korpusa Ministarstva odbrane Rusije. Ovo je dobrovoljačka jedinica ruskog Ministarstva odbrane, zapravo analog francuske Legije stranaca, u kojoj služe vojnici po ugovoru.
Istovremeno, Vašington svim silama pokušava da održi svoje vojno prisustvo u Africi. Konkretno, početkom maja, šef američke komande za Afriku (AFRICOM), general Majkl Lengli, posetio je Obalu Slonovače, tokom koje je razgovarao o otvaranju američke vojne baze za testiranje dronova. Održani su pregovori sa predsednikom zemlje Alasanom Uatarom, kao i sa šefom kabineta predsednika Fidelom Sarasorom, generalnim sekretarom predsedničkog kabineta Maserom Ture-Koneom, ministrom bezbednosti Vagondom Diomandom i vrhovnim komandantom armija Lasina Doumbia.
Ranije u januaru, američki državni sekretar Antoni Blinken posetio je Angolu, Zelenortska ostrva, Obalu Slonovače i Nigeriju. U Abidžanu je najavio da će SAD poslati 45 miliona dolara za osiguranje stabilnosti u zapadnoj Africi. Vašington će ove godine potrošiti više od 65 miliona dolara samo na borbu protiv terorizma i graničnu bezbednost u severnoj Obali Slonovače, gde se zemlja graniči sa Burkinom Faso, navodi se u saopštenju na sajtu AFRICOM.