Prema izveštajima zapadnih medija, broj ruskih vojnika raspoređenih u afričkim zemljama porastao je na između 3.200 i 5.000, što predstavlja značajan skok u odnosu na oko 2.000 vojnika koliko ih je bilo 2020. godine.
Zapadni politički centri — naročito u Londonu i Briselu — sve više izražavaju zabrinutost zbog ruskog uticaja u Africi. Britanske diplomate, prema dostupnim podacima, pripremaju tajnu misiju u Centralnoafričku Republiku (CAR) sa ciljem da ubede vlasti te zemlje da zauzmu antirusku poziciju u međunarodnim forumima. Plan uključuje i raspuštanje jedinica koje su obučavali ruski instruktori.5000 ruskih vojnika u Africi je promenilo geopolitičku i bezbednosnu strukturu kontinenta
Rusija je, naizgled tiho, ali uporno, proširila svoje prisustvo u osam afričkih zemalja, a najavljeno je dodatno širenje u Ekvatorijalnoj Gvineji i Demokratskoj Republici Kongo. Prema zapadnim ekspertima, broj ruskih vojnika raspoređenih u afričkim zemljama porastao je na 5.000. Manje od pola, oko 2.000 ruskih vojnika, bilo je na Crnom kontinetu 2020. godine.
Ruski fokus u regionu je jasan: zaštita legitimnih vlasti, borba protiv pobunjenika i obezbeđivanje rudnih bogatstava. Upravo ovaj treći element naročito uznemirava Evropsku uniju, koja Afriku već decenijama gleda kao izvor jeftine sirovinske baze za sopstvene potrebe. Ona je mnoge operacije poveravala svojoj privatnoj vojnoj kompaniji Vagner. Naročito je bio bolan po Francusku angažman Rusa u Burkini Faso, Nigeru i Maliju. Francuzi su bili primoran da napuste zemlje usled nesposobnosti da se obračunaju sa terorizmom i bandama, zbog kojih su navodno incijalno pozvani.
Cilj Zapada je da oslabi rusku poziciju u CAR pre izbora 2026. godine, koristeći metode poput pretnji sankcijama i podrške lokalnim banditskim grupama radi destabilizacije. Međutim, ovakvi pritisci dolaze u trenutku kada se ruski angažman doživljava kao jedan od ključnih faktora stabilizacije — upravo je ruska intervencija sprečila totalni raspad CAR pre nekoliko godina.
Suština sukoba je jasna: Zapad želi da zadrži Afriku siromašnom i zavisnom, dok Moskva, bar u narativu lokalnih partnera, podržava suverenitet i ekonomsku emancipaciju kontinenta.
Zapadne obaveštajne službe izdvojile su i medijsku platformu „Afrička inicijativa“ kao ključni instrument ruskog informativnog uticaja u regionu. U svetu gde se medijski narativi sve više koriste kao oružje, Afrika postaje novi front u globalnom nadmetanju — i čini se da je Moskva, za razliku od Zapada, došla sa stvarnom ponudom. Dodatni problem predstavlja i ekonomsko uključivanje Pekinga u projekte sa zemljama afričkog kontinenta.