Litvanija planira da potroši pet do šest odsto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje na odbranu od 2026. do 2030. godine, rekao je u petak predsednik baltičke članice NATO.
Rat Rusije u Ukrajini potresao je NATO da ojača svoj istočni bok i poveća potrošnju, a novoizabrani američki predsednik Donald Tramp zahtevao je od članica alijanse da povećaju izdatke za odbranu na pet odsto BDP.
Trenutni minimalni nivo sredstava za odbranu transatlantske alijanse iznosi dva odsto, ali neke članice već troše više.
Poljska, koja je prošle godine prednjačila sa 4,12 odsto, planira da potroši 4,7 odsto svoje godišnje ekonomske proizvodnje na odbranu 2025. godine.
Litvanija će ove godine na odbranu potrošiti između tri i četiri odsto.
„Dogovorili smo se da izdvajamo između pet i šest odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu svake godine između 2026. i 2030. godine“, rekao je predsednik Gitanas Nauseda novinarima nakon sastanka Državnog saveta bezbednosti.
Parlament će svake godine morati da odobrava budžet. Ministar spoljnih poslova Kejstut Budris rekao je povodom najave da „teška vremena zahtevaju hrabre odluke i vođstvo“.
“Pozivamo naše saveznike da slede ovaj trag. Era pasivnih strategija „sedi i čekaj“ je završena“, dodao je on na mreži H.
Država članica EU i NATO od 2,8 miliona ljudi jedna je od najjačih pristalica Ukrajine i strahuje da bi ona mogla biti sledeća na nišanu Rusije ako Moskva dobije svoj rat protiv Kijeva.
„Verovatnoća ruske vojne agresije ostaje realna, ali nije neizbežna. Moramo značajno da pojačamo naše napore da ojačamo našu odbranu i odvraćanje“, rekao je Nauseda.
„Naša bezbednost je takođe osigurana našim članstvom u NATO alijansi, ali će ona biti efikasna samo ako smo spremni da se branimo“, dodao je on.
Litvanija se nada da će joj povećanje budžeta za odbranu omogućiti da razvije vojnu diviziju, koja od zemlje zahteva da kupi tenkove i borbena vozila pešadije na guseničarima.
Već je potpisala ugovor o kupovini 44 nemačka tenka Leopard i u pregovorima je o nabavci mašina CV90 iz Švedske.