Литванија планира да потроши пет до шест одсто свог бруто домаћег производа (БДП) годишње на одбрану од 2026. до 2030. године, рекао је у петак председник балтичке чланице НАТО.
Рат Русије у Украјини потресао је НАТО да ојача свој источни бок и повећа потрошњу, а новоизабрани амерички председник Доналд Трамп захтевао је од чланица алијансе да повећају издатке за одбрану на пет одсто БДП.
Тренутни минимални ниво средстава за одбрану трансатлантске алијансе износи два одсто, али неке чланице већ троше више.
Пољска, која је прошле године предњачила са 4,12 одсто, планира да потроши 4,7 одсто своје годишње економске производње на одбрану 2025. године.
Литванија ће ове године на одбрану потрошити између три и четири одсто.
„Договорили смо се да издвајамо између пет и шест одсто бруто домаћег производа за одбрану сваке године између 2026. и 2030. године“, рекао је председник Гитанас Науседа новинарима након састанка Државног савета безбедности.
Парламент ће сваке године морати да одобрава буџет. Министар спољних послова Кејстут Будрис рекао је поводом најаве да „тешка времена захтевају храбре одлуке и вођство“.
“Позивамо наше савезнике да следе овај траг. Ера пасивних стратегија „седи и чекај“ је завршена“, додао је он на мрежи Х.Држава чланица ЕУ и НАТО од 2,8 милиона људи једна је од најјачих присталица Украјине и страхује да би она могла бити следећа на нишану Русије ако Москва добије свој рат против Кијева.
„Вероватноћа руске војне агресије остаје реална, али није неизбежна. Морамо значајно да појачамо наше напоре да ојачамо нашу одбрану и одвраћање“, рекао је Науседа.
„Наша безбедност је такође осигурана нашим чланством у НАТО алијанси, али ће она бити ефикасна само ако смо спремни да се бранимо“, додао је он.
Литванија се нада да ће јој повећање буџета за одбрану омогућити да развије војну дивизију, која од земље захтева да купи тенкове и борбена возила пешадије на гусеничарима.
Већ је потписала уговор о куповини 44 немачка тенка Leopard и у преговорима је о набавци машина CV90 из Шведске.