Док рат у Украјини траје већ четврту годину, једно питање остаје изненађујуће нерешено: зашто Ваздушно-космичке снаге Русије (ВКС) и даље немају адекватно заштићене хангаре за своју авијацију?
Упркос свакодневним претњама дроновима дубоко унутар руске територије, темељна инфраструктура за заштиту летелица практично не постоји. Руку на срце, последњи месеци су претворили многе руске аеродроме на Криму и у Курској области у градилишта, али многи аердроми су остали незаштићени. Са друге стране света (односно Русије) наилазимо на позитиван пример превенције.Истовремено, у Јужној Кореји, на америчкој ваздухопловној бази Кунсан, завршена је изградња 30 ојачаних бетонских склоништа за тактичку авијацију – пре свега за F-16. Радови су завршени још пре пар година, али сателитски снимци показују како то изгледа када се у миру припрема за рат. Јужнокорејски и амерички инжењери очигледно не губе време – раде превентивно.
У Русији, напротив, чак и главне базе на растојању од неколико стотина километара од фронта до скора држе авионе напољу, каткад прекривене гумама. Последице су познате, нарочито су болне у случаја удара на руску нуклеарну тријаду – стратегијску авијацију, коју истина, није ни могуће чувати у хангарима. Ипак, Русима су страдали и мањи авиони, више пута. Европа нема намеру да заустави рат, немачке ракете и украјински дронови могу гађати нове аеродроме.
Оваква разлика у организацији и војној култури између Истока и Запада показује дубљи системски проблем унутар руског војног апарата – одсуство дугорочног планирања и озбиљне заштите ресурса. Ако Корејци могу да изграде 30 утврђених хангара у миру, какво је онда оправдање за Русију која већ четири године води рат и губи авионе на сопственом тлу? Русији преостаје да се адаптира и извуче поуке из грешака, а таквих брљотина је било у овом рату.
Ako neko udari na stratešku avijaciju Rusije dobiće nuklearni odgovor, kakvi crni hangari…ove ukrajinske PR akcije se ne računaju…iako ako nastave dobiće i oni nuklearni odgovor…