Ова одлука, коју је најавио премијер Улф Кристерсон, део је одговора НАТО чланица којима је Трамп тражио да повећају издвајања за војску ако жели да их САД бране. „То је без преседана, осим ако се не вратите на најгоре дане Хладног рата“, истакао је Кристерсон, наглашавајући да је Шведска од 2022. године додала преко 100 милијарди круна у одбрамбена улагања.
Стално повећање
Војна потрошња Шведске достићи ће 2,8% БДП-а у 2026. години, чиме се земља приближава циљу НАТО-а од 3,5% БДП-а за основне одбрамбене издатке. Влада наводи да очекује да ће потрошња достићи 3,1% БДП-а до 2028. године, уз напомену да ће будући буџетски предлози бити усмерени ка остварењу циљане цифре од 3,5% до 2030. године.
Нова средства биће усмерена ка модернизацији одбрамбених способности, укључујући набавку система противваздушне одбране, ракетне артиљерије, муниције и борбених возила за копнену војску, изградњу нових површинских борбених бродова за морнарицу, као и опремање ратног ваздухопловства тактичким транспортним авионима и борбеним системима великог домета.
Новац и за регруте
Буџет предвиђа и значајна средства за људске ресурсе, укључујући повећање за војне регруте на 200 круна дневно, подстицаје за официрске кадете и опште побољшање услова службе. Ове мере имају за циљ да ојачају капацитете оружаних снага и побољшају оперативну спремност.
Шведска такође планира да уложи у развој домаће одбрамбене индустрије кроз фондове за истраживање, развој и иновације, укључујући оснивање нове јединице за одбрамбене иновације и канцеларије за сарадњу. Ова улагања допринеће технолошком напретку и креирању нових радних места.
Шведска прати трендове
Овај потез Шведске део је ширег тренда међу европским земљама које повећавају своје одбрамбене буџете у циљу ојачавања националне безбедности и усклађивања са НАТО стандардима. Стокхолм наглашава да су ове мере усмерене ка очувању безбедности и стабилности, као и ка учвршћивању сарадње у оквиру алијансе.