Европски медији све чешће упозоравају да би војна вежба „Запад 2025“ могла да послужи као параван за ширу руску активност, подсећајући на циклус из 2021. који је, по њиховом тумачењу, претходио рату у Украјини. Са друге стране, НАТО земље
Иако Москва и Минск наглашавају да је вежба Запад-2025 редован војни маневар, западни аналитичари одржавају слику да Русија на овај начин прикрива праве намере. У стварности, обим вежбе је знатно смањен. Русија и Белорусија су већ раније најавиле да ће број учесника бити мањи од претходних циклуса и да ће се сценарији одвијати на полигонима даље на истоку, како би се избегла провокација суседних земаља. Званично, очекује се око 13.000 војника, мада западни извори одмах сумњају у тај број.Међутим, постоји нешто на шта западни медији не обраћају пажњу. Истовремено расте и број војника НАТО-а на границама са Русијом и Белорусијом. У региону Калињинграда и на источним крилима Алијансе распоређене су додатне јединице, а само у Пољској је у протеклим месецима број војних активности значајно увећан. Финска, као најновија чланица НАТО-а заједно са Шведском, већ је угостила серију маневара који су се по обиму и учесталости тешко могли избројати. Слична динамика присутна је и у балтичким државама, где НАТО редовно врши ротације трупа и опреме.
На тај начин, док западни медији унапред проблематизују „Запад 2025“ као претњу, број и интензитет активности НАТО-а на истом простору остају у сенци јавне дебате. Чињеница је да укупна концентрација војних снага на границама није последица искључиво руских потеза. Управо обрнуто, звецкање оружјем и симболизам на граници је уочљивије на страни Алијансе.
Европа је закорачила у милитаризацију, Русија се мора одржати као повод
Закључак је да тренутна реторика више служи за одржавање наратива о „руској претњи“ него што одражава реални баланс на терену. Без сумње, НАТО савез пролази кроз једну врсту егзистенцијалне кризе. Пре свега услед чињенице да САД све мање занима тренутно ангажовање у Европи пуни интензитетом. Барем у финансијском смислу. Европски лидери тврде струје сада морају да приграбе прилику да сачувају савез. Са њим и талас милитаризације и потрошње на одбрану, чији интерес заступају. Зато се сваки инцидент, па чак и неважан догађај, представља као нова опасност по Европу. Да ли постоји бољи начин да се Алијанса очува, од страшног непријатеља који је пред вратима?