Кина је у протеклој деценији спровела велико јачање своје аеродромске инфраструктуре, свесна колико је одбрана ваздушних потенцијала кључна у случају сукоба.
Према америчком извештају, од 2010. до почетка 2025. године изграђено је више од 3000 склоништа за војне авионе, 20 нових писта и више од 40 стаза за вожење (таксирање) дуж писте. Површина стајанки широм земље повећана је за чак 75%.Количина бетона утрошена за овај пројекат упоредива је са изградњом аутопута од Београда до Париза, што показује размере кинеског улагања. У кругу од 1852 километра око Тајванског мореуза, Пекинг располаже са преко 134 војна аеродрома, на којима се налази 650 ојачаних капонира и око 2000 додатних склоништа.
Последњих дана кинеска државна телевизија приказала је снимке модерних ловаца стационираних унутар ових капонира, са масивним ојачаним вратима која могу да издрже снажне ударе. Порука је јасна – кинеско ваздухопловство спремно је да заштити своје снаге од првог удара и обезбеди брзу реакцију у случају кризе. Поуке су извучене и из украјинске кризе, а потенцијални кинески противници су далеко потентнији.
Стратешки гледано, Кина је све више угрожена са свих страна према Пацифику. Од севера ка југу ту су Јапан и Кореја, са истока Тајван, а сада и Филипини са југа који интензивирају сарадњу са Сједињеним Државама. Уз то, морају се рачунати и амерички носачи авиона распоређени у региону, као и базе попут Гуама. Управо зато, кинеско улагање у заштиту авијације представља један од кључних елемената у балансу моћи на Пацифику.