Сједињене Државе последњих дана нагло појачавају војно присуство на Блиском истоку, у условима раста тензија са Ираном. Према отвореним изворима и подацима о праћењу летова, у регион је пребачено више од 120 војних летелица, што се описује као највећи талас америчке ваздушне моћи од рата у Ираку 2003. године.
Истовремено, други носач авиона USS Gerald R. Ford, преусмерава се ка региону како би се придружио групи око USS Abraham Lincoln, која већ делује у Арапском мору.
Ваздушна компонента: ловци, AWACS и танкери
Према доступним подацима, у распоређивању учествују:
- F-35 Lightning II
- F-22 Raptor
- F-15E Strike Eagle
- F-16 Fighting Falcon
- E-3 Sentry (AWACS)
Велики број танкера за допуну горива у ваздуху указује на планирање дуготрајних операција, а не на рутинске ротације. Комбинација стелт ловаца и AWACS платформи омогућава САД-у контролу ваздушног простора и прецизно навођење удара.
Морнаричка моћ: позиционирање у домету Ирана
Сателитски снимци показују да група око USS Abraham Lincoln делује у близини Омана, чиме америчка морнарица долази у домет кључних иранских циљева.
Поред носача, у региону се налазе и разарачи опремљени крстарећим ракетама Tomahawk и системима за противракетну одбрану, што омогућава истовремено офанзивне и дефанзивне операције.
Дијего Гарсија и политички спор са Лондоном
Пажња је усмерена и на базу Диего Гарсија у Индијском океану, која може примити стратешке бомбардере. Међутим, реч је о британској територији под закупом САД, па је за офанзивне операције потребна сагласност Лондона.
Наводи о неслагању између Вашингтона и Лондона око потенцијалне употребе базе додатно компликују ситуацију.
Како одговара Иран
Техеран је поручио да не жели рат, али да ће на сваку америчку агресију одговорити „одлучно и пропорционално“. Паралелно, Иран је започео заједничке поморске вежбе са Русијом у Оманском мору и северном делу Индијског океана.
Извештаји указују да Иран додатно утврђује кључне војне објекте, укључујући нуклеарну и ракетну инфраструктуру, као и подземне комплексе.
Шта ово значи за регион
Овако обимно распоређивање снага обично претходи могућим ваздушним и ракетним ударима или представља снажну меру одвраћања. Комбинација два носача, стелт ловаца, AWACS система и танкера значајно повећава оперативну флексибилност САД.
Уколико дође до удара, највероватнији сценарио подразумева прецизне далекометне нападе на војну и безбедносну инфраструктуру, укључујући објекте повезане са Islamic Revolutionary Guard Corps.
Ипак, ризик од брзе ескалације остаје висок. У региону где се енергетски коридори и поморске руте укрштају са геополитичким интересима великих сила, сваки погрешан потез може изазвати ширу кризу.