Кина подигла флоту: више од 100 бродова у Источној Азији. Паника на Тајвану, премда је традиционално доба године, кинеске поморске војне вежбе нису најављене.
Кинеска ратна и обалска стража покренуле су једну од највећих поморских операција до сада, распоређујући у једном тренутку преко 100 пловила у водама Источне Азије. Иако Морнарица није званично најавила велике вежбе, флоте су распоређене од Жутог мора, преко Источног, па све до спорних подручја Јужног кинеског мора и шире у Пацифик. У Тајпеју расте забринутост, иако званичници тврде да имају „пуну ситуациону контролу“.Разлог појачаних тензија је изјава нове јапанске премијерке Санае Такаичи, која је прошлог месеца поручила да би „јапанска војска могла да реагује“ у случају кинеског напада на Тајван. Такав став је у Пекингу доживљен као опасан преседан: Кина односе са Тајваном сматра искључиво унутрашњим питањем и свака најава војног ангажмана треће стране види се као тешко кршење суверенитета.
У међувремену, тајвански председник Лај Чинг-те најавио је повећање војног буџета за додатних 40 милијарди долара, што представља једну од највећих појединачних војних инвестиција у историји острва. Тајпеј поручује да мора да убрза модернизацију како би се супротставио Кини, која сваке године повећава одбрамбени буџет.
Поред масовног присуства на мору, поједини кинески бродови и пратећи авиони извели су и симулиране нападе на стране бродове, као и вежбе блокаде и спречавања приступа, што указује на сценарије који би могли бити коришћени у евентуалној кризи око Тајвана. Иако број бродова око самог Тајвана није драматично порастао, обим целокупне операције превазилази чак и масовну кинеску поморску активност из децембра прошле године.
Све у свему, Пекинг демонстрира да поседује моћну и бројну флоту способну за паралелне операције на више стратешких праваца, док регион улази у још један циклус повећаних тензија, сада као последица изјава нове јапанске премијерке.