Северноатланска алијанса уочи Самита НАТО пакта који се одржао у Вилљусу, док су сви чекали шта ће да се деси, да ли ће Украјина постати 32 или 33 чланица НАТО пакта увојен је по први пут концепт нове одбране Алијансе, где уместо претње Совјетског Савеза дошла је Русија и како ће се водити будући рат у Европи.
Како се могло сазнати план НАТО има 4.400 страница, а на светло дана испливали су као случајно само понеки детаљи ове веома занимљиве приче чија сага се завршила сада већ далеке 1991. на самиту НАТО у Риму када је усвојен био нови стратешки концепт.
Истина јесте да је од оснивања 4. априла 1949. НАТО примарно био фокусиран за рат на територији Европе. Планови су суштински били остали исти спречити Русију да избије на копном до Аталнског океана. У ту сврху, Американци су крајем 1970-тих година увели концепцију Ваздушно-копнене битке, али све је постало прошлост 1991. НАТО је усвојио нови концепт, кренуло се на проширење Алијансе на исток, формирање 1994. Партнерства за мир.
Чинило се да рата у Европи неће бити да су сва животна и полтичка питања у Европи, ако се изузме део простора бивше Југославије били решени. Уследила је 2004 прва Наранџаста револуција, која је на власт довела антируске партије. Уследио је Први и други гасни рат Украјине и Русије, али Москва није претерано реаговала. Те 2004 после 1999. када су у НАТО примњени Пољска, Мађарска и Чешка уследио је највећи талас пријема у ЕУ и НАТО. Чланице Северонаталнске алијансе постале су: Словенија, Словачка, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Бугарска. На самиту НАТО у Букурешту априла 2008 који је био прекретница и у коме се отворено почело говорити о ширењу Алијансе на исток Европе споменуте су по први пут Украјина и Грузија. У августу те године због покретања операције „Чисто поље“ када је грузијкаа војска напала Јужну Осетију, непризнату област која се одцепила од Тиблисија, Руска војска 57. кавкасак армија је реаговала и поразила Грузијце. То је била прва криза у односима са НАТО који је жестоко реаговао, додуше вербално и подржао Грузију тврдећи да Москва шири експанзионизам. А онда уследила је Друга наранџаста револуција и пуч у Кијеву. Власт су преузеле антируске партије, проруски председник Виктор Јанукович је побегао у Русију, уследио је крвави осмогодишњи рат, који је 24. фебруара 2022 ексалирао у рату Русије и Украјине. Оно што је интересантно било је да због напада-агресије-инавзије, како то ко год називао Украјина никада није објавила рат Русији. У сукоб се отвореном подршком у наоружању умешао и НАТО који је послао велике војне капацитете на границе са Украјином. Претеће пруке о ексалацији рата сваког дана су саставни део медијских вести, а у том светлу усвојен је и нови концепт одбране Северноталанске алијансе од севера Европе до границе са Сиријом.
Творац новог плана одбране северне, централне, западне и источне Европе је Командант савезничких снага у Европи генерал Крис Каволи који је нацрт одбране разрадио на 4.000 страна. Оно што је процурело јесте да ће на исток Европе, НАТО пакт разместити 300.000 војника за брзо реаговање које ће приспевати свих 31. чланица. Према Каволијевом плану те снаге би требале у року од 30 дана да се разместе на истоку Европе на границама Русије и Украјине.План предвиђа постојање три војишта:
- Северног који покрива северни део Европе и Аталнски океан;
- Централног који заузима централни део Европе и покрива зону Балтика и централну Европу све до Алпа;
- Јужног које покрива простор Средоземља и Црног мора.
Планом је предвиђеном да ће неколико земаља преузети командовање на источном крилу централног војишта. Немачка ће покривати Литванији, Велика Британија покриваће Естонију и Канада Литванију и биће задужени за њихову одбрану од руског напада, пошто снаге са којима располажу те земље нису довољне за одбрану.
Према новом НАТО плану Немачка ће постати главно логистичко чвориште за снаге алијансе за разлику од раних планова НАТО када је Немачка била главно војиште где су тенкови и пешадија НАТО пакта и Совјетског Савеза требали да се сукобе код превоја Фулда.
Други штаб копнених снага НАТО-а биће формиран у Висбадену у Немачкој, док први остаје у Монсу.
Осим овог главног плана постоје како се наводе и под-планови који обухватају одбрану свемира, сајбер простора и акције специјалних једница.
Овај план предвиђа и да се једнице земаља чланица НАТО искористе за заштиту критичне инфраструктуре пре свега цевовода и других објеката широм Европе!
Метју Ван Вагенен, амерички генерал у Врховном штабу савезничких сила у Европи, рекао је за Економист да планови представљају „најдраматичнију промену“ од пада Берлинског зида 1989. године.
Оно што је занимљиво у новом плану одбране НАТО је и ставка да ће Врховни командант снага НАТО-а у Европи моћи ће да доноси неке одлуке без консултација са алијансом, што ће олакшати поједностављено командовање и брзу реакцију без чекања да се министри одбране Алијансе састану и консензусом однесу одлуку после расправе.
План предвиђа и повећање тешке технике пре свега тенкова, борбених возила пешадије, ПВО, класичне и ракетне артиљерије. То у пракси значи и да ће НАТО чланице морати да ојачају своје складишне капацитете класичних артиљеријских граната и ракетних пројектила за самоходне вишецевне ракетне системе.
Такође усвојена је и обавеза свих 31 чланице НАТО да достигну 2 посто издвајања за одбрану.
Изјава НАТО-а:
„На самиту НАТО савезници су се договорили о најдетаљнијим и најснажнијим одбрамбеним плановима НАТО-а од Хладног рата, ојачали своју посвећеност улагањима у одбрану, пристали да приближе Украјину НАТО-у и продубили партнерства широм света!“