Лични осврт, Пише: Данко Боројевић
Убрзо након невиђене серије масовних ракетних удара по украјинској територији 29. децембра, који се сматра највећим ракетним нападом у руској историји, портпарол команде украјинског ваздухопловства Јуриј Игнат издвојио је могућности совјетске крстареће ракете Х-22 које су откриле оружане снаге ове земље, које константно нису биле у стању да их пресретну. Игнат је навео да су од ескалације борби између Русије и Украјине у фебруару 2022. године руске снаге испалиле су око 300 пројектила Х-22 и Х-32 на циљеве широм Украјине – последње је модернизована варијанта коју је развила Русија и често је у наоружању унапређених руских ракетоносаца. Он је навео да украјинска ПВО није успела да пресретне ниједну. Игнат је раније изјавио у јануару: „Наглашавам да је немогуће оборити ракете Х-22 са средствима која имамо у нашем арсеналу“, истичући као разлог велику брзину ракете.
СУПЕРИОРНЕ РАКЕТЕ Х-22
Х-22 је у великој мери коришћена за ударе на украјинске циљеве како због саме величине совјетских арсенала које је Русија успела да сачува у складишту у добром стању, тако и због старости ракета које се приближавају датуму повлачења и стога би требало да се потроше без обзира на ситуацију у Украјини. Ракета је први пут ушла у наоружање 1962. године, али још увек има мало ривала у свету у погледу перформанси. Ракете су дизајниране за противбродску борбу да пробију вишеслојну противваздушну одбрану САД. Ударне групе морнаричких носача, и то су постигле неправилним путањама и веома великом скоро хиперсоничном брзином од 4,6 Маха. Х-22 је дозволио јединицама бомбардера Ту-22М да неутралишу непријатељске ратне бродове са веома великих домета, а произведени су у огромним количинама што је одражавало величину флоте совјетских бомбардера у то време у стотинама. Иако је Русија проширила своје капацитете за производњу више класа крстарећих и балистичких пројектила на неколико пута више од нивоа виђеног пре 2022. године, производња је ипак остала мања у односу на размере виђене у совјетској ери, због чега су сачуване залихе дела совјетских крстарећих ракета, данас веома вредне.
Изазов који представљају удари Х-22 погоршан је озбиљним исцрпљивањем украјинске мреже противваздушне одбране изграђене у Совјетском Савезу, које снабдевање западних присталица земље није ни близу успела да надокнади. Осим две батерије америчких ракетних система Patriot које чувају престоницу Кијев, од којих је једна повучена из употребе и наводно озбиљно оштећена руским ракетним ударима у мају. Украјини такође недостају средства противваздушне одбране дугог домета, који су произведени после осамдесетих година ХХ века. Украјински званичници су доследно тражили огромне нове донације ракетних система Patriot, а украјински председник Володимир Зеленски је у пролеће изјавио да је земљи потребно 20 батерија распоређених широм земље. Ова цифра је била еквивалентна великој већини арсенала НАТО у свим државама чланицама и сматрала се далеко од реалног. Сједињене Државе су увиделе да су се способности њихове противваздушне одбране опасно смањиле чак и без даљих донација Украјини, а ситуација је погоршана порастом распоређивања на Блиском истоку од октобра. Озбиљне несташице противваздушне одбране на украјинском ратишту довеле су до растуће ефикасности коришћењем тактичких ваздушних снага и ракетних удара на украјинске позиције, где су залихе муниције у Украјини такође постале очајно ниске, пошто Кијев даје приоритет противваздушној одбрани већих градова.
МАСОВНИ НОЋНИ РАКЕТНИ УДАР
Након великог напредовања јединица руске армије на линијама фронта у источној Украјини, укључујући заузимање стратешки лоцираног града Маринка који је био у центру присуства украјинских снага у региону Доњецка, руске оружане снаге су 29. децембра покренуле своју највећу икада серију ракетних удара на украјинске положаје. Пре 07:00 часова ујутру по локалном времену украјински мониторинг ресурси су известили да је полетело 18 руских стратешких бомбардера, са девет бомбардера Ту-95МС и девет Ту-22М3 спремних да лансирају крстареће ракете на циљеве у Украјини. Пажљиво праћење руских ваздушних база у којима се налазе таква средства дуго је коришћено за упозорење о предстојећим ударима, иако способност бомбардера да сатима лутају у ваздуху, а од октобра сталне патроле ловаца МиГ-31К наоружаних балистичким пројектилима, је ово знатно отежало. Према украјинским изворима, осамнаест руских бомбардера Ту-95МС интерконтиненталног домета наводно је учествовало у нападима током дана, а украјински официри су истакли да су се ракете Х-22 које су лансирали бомбардери Ту-22М3 посебно показале да је немогуће оборити при чему ниједна није пресретнута од почетка рата.
Што се тиче природе погођених циљева, руски извори су известили да је у Лавову погођена база западних војних извођача, као и енергетски објекти и складишта. У Хмељницком је нападнут аеродром, авиони и разна складишта, док су у Харкову погођени аеродром, складишта и енергетска инфраструктура, ау Дњепропетровску је гађан додатни аеродром. У главном граду Кијеву, насупрот томе, примарни циљеви су биле фабрике и енергетска инфраструктура града. У Одеси су ракете гађале терминале, складишта и луке, у Николајеву аеродром, луку, терминале за гориво и контролне штабове, а у Херсону, Канатопу и Запорожју складишта и опрему противваздушне одбране, укључујући ракетне локације. Смештен ближе линијама фронта, Херсон је такође видео на мети концентрације особља. Уништавана су складишта Storm Shadow/SCALP крстарећих ракета великог домета и аеродроми у којима се налазе њихови авиони носачи, који су наводно били посебно приоритет. Удари су тако ангажовали низ стратешких и тактичких циљева широм Украјине, са преко 100 пројектила и неколико стотина дронова за једнократну употребу лансираних у периоду од 18 сати.
Ескалирани руски удари на циљеве широм Украјине уследили су након пораста производње ракета у објектима широм Русије на неколико пута од предратног нивоа, што је земљи омогућило да значајно повећа интензитет удара како на положаје на првој линији фронта тако и на циљеве у већим градовима у стотинама километрима далеко. Значајан пример била је балистичка ракета 9К720 коју је користио Искандер-М, чија је много већа доступност недељама омогућавала руским снагама да изведу „двоструке ударе“ на положаје украјинског војске, како би максимизирали жртве. Насупрот томе, све озбиљнији недостатак муниције у украјинској војсци озбиљно је ограничио борбене капацитете јединица на линији фронта – о чему се извештава у западним интервјуима са војницима који су у саставу од елитних механизованих бригада до артиљеријских снага. Украјинска противваздушна одбрана је, такође, већ била веома растегнута до јесени 2022. године, са огромним арсеналом система С-300 и БуК из совјетске ере који су све више трошени, док је старост средстава такође представљала проблеме. У последњем нападу виђен је украјински пројектил земља-ваздух како погађа стамбену зграду у једној таквој несрећи.
Сматра се, да се све више указују на то да су украјинске снаге близу тачке лома, што западним присталицама Кијева даје прилику да преговарају о решењу које би могло бити у великој мери у корист фаворизованој Русији због могућности да иста одржи ратне напоре без потешкоћа. Због тога се сматра, да је ово био важан фактор у одлуци Русије да интензивира притисак, овим масовним ракетним ударом. Даљи слично велики удари ракета и дронова остају значајна могућност у наредних месец и више дана.
Можда нам се примичу преговори, остаје да будемо сведоци ако до истих дође.