Командант Украјинског ратног ваздухопловства Mikola Олешчук објавио је фотографију поводом 4. јула – Дана независности САД на којој се види америчко оружје које је донирано тој земљи.
На колажу више слика две су доминирале. На њима се по први пут види ГПС вођена авио бомба JADAM-ER који се налази у служби украјинске авијације.
Претпоставља се да су ове авио бомбе монтиране не јуришнике Су-24М. Постоји и претпоставка да су можда ове авио бомбе монтиране и на ловце МиГ-29 и СУ-27.
Са овим су окончане спекулације које су трајале да ли Украјина има или нема ове клизне авио бомбе.
ЈДАМ се односи на комплет који se причвршћuje за класичну бомбу фамилије Мк 82, 83 и 84 које су претваране у прецизно вођено оружје.
На основу рата у Заливу 1991 америчко РВ донело је одлуку о развоју ГПС вођене авио-бомбе под називом „Joint Direct Attack Munition“. Основна идеја америчкор РВ била је стварање високог прецизних убојних средстава за стелт бомбардере Б-2.Међутим из развојно-техничких разлога оперативна употреба ЈАДАМ предвиђена је крајем 1990 тих година.
Елементи авио бомбе ЈДАМ. Комплет за навођење чине нови репни део са ГПС-ИНС (инерцијалним системом) за самонавођење са уздужним стрејковима око централног дела авио бомбе за стабилизацију пада. Унос координата на исти начин остварен је посебном везом која попут пупчане врпце храни авио бомбу неопходним подацима. Током припреме ваздухоплова и посаде за извршење борбеног задатка, у авионски рачунар се уносе неопходни подаци који одређују услове зоне одбацивања координата и параметре завршног навођења. Чим ваздухоплов добије напајање електричном енергијом, процесор унутар УбС (убојног средства) почиње свој процес иницијализације са аутоматским уснимавањем података о ОД из авионског рачунара, уз сравњивање свог инерцијалног уређаја са авионским. Након одбацивања инерцијални систем навигације унутар авио-бомбе са ГПС корекцијом – ИНС/ГПС преузима навођење и води авио -бомбу независно од услова спољашње атмосфере.
Комплет омогућава модификацију две авио бомбе од 908 килограма М-84 авио-бомбе опште намене ГБУ-31 и БЛУ-109 пробојне авио -бомбе ГБУ -31В3 и од 454 килограма Мк-83 авио-бомбе опште намене (ГБУ-32 В1) и БЛУ-110 пробојне авио бомбе ГБУ-32 В3.
Управо ове бомбе омогућиле су тешким бомбардерима да извршавају задатке непосредне ваздухопловне подршке..
Даље усавршавање ове вођене авио бомбе уследило је за време америчко-аустралијске сарадње где су Аустралијанци пре пет година развили комплет за управљање за Боеинг ЈДАМ у неколико верзија.
Наоружани авион полеће без познатих координата објекта дејства и по доласку у рејон могућег дејства на великој висни формира круг чекања. На сцену тад ступају специјални тимови оператера ваздухопловних официра за навођење дејства авијације. Када се открије циљ дејства ласерским даљиномером спрегнутим са ГПС пријемником врши се прецизно одређивање позиције објекта дејства.
Добијене кородинате и осине информације о бојекту дејства преко линка за пренос података шаљу се бомбардерима. Посада бомбардера уноси добијене координате у авио-бомбе врши темпирање њихових упаљача (да би се експлозија десила изнад тла, на површини или после пенетрације испод самог објекта и одлази до зоне дејства где избацује бомбу.
Неки ове авио бомбе зову и авио-бомбе проширеног домета. Систем функционише тако што пошто се бомба лансира отварају се крила и тако бомба може да клизи по ваздуху скоро 70 км пре него што погоди циљ. Иначе са овим системом вођења домет ове авио бомбе је утростручен.