Пре 35 година, 3, јула 1988. године ракета лансирана са америчког ратног брода погодила је и оборила ирански путнички авион Ербас А300 на редовној линији Техеран -Дубаи. Авион је оборен у ваздушном простору Ирана, а у овој трагедији погинуло је 290 путника од којих је 66 било деце и 16 чланова посаде.
Ово се сматрало једном од већих авио трагедија, а капетан брода правдао се да је веровао да је путнички авион био заправо ирански Ф-14, с обзирома да су у оквиру операције „Богомољка“ игре нерава између иранских и америчких авиона биле честе.
Те последње године крвавог ирачко-иранског рата обе стране су дочекале са стотинама хиљада мртвих на граници између Ирака и Ирана. Рат се посредно проширио и на остале заливске земље око извоза нафте, па су на мети постали и танкери који су превозили нафту Пресијским заливом.
Напади на танкере противбродским наоружањем са ракетних чамаца, обалских лансера и из авиона постали су чести посебно на мети су били ирачки бродови и пловила осталих земаља за које су Иранци веровали да преносе ирачку нафту. У намери са спрече Иранце да зауставе транспорт нафте САД су покренули Операцију „Озбиљна воља“ која је имала за циљ да штити саудијске и кувајтске танкере од напада Ирански ракетних чамаца. Американци када су се појавили са својим пловилима, нису се устручавали да крену у отворени конфликт са бродовима иранске морнарице и револуционарне гарде. У тим играма нерава у априли у мају 1988 Иранци су без устручавања напали из ваздуха америчку фрегату класе Пери, док је друга фрегата наишла на плутајућу морску мину. Одмазда је убрзо уследила тако што је америчка морнарица за мату изабрала усамљену нафтну платформу која је срушена и један ирански патролни чамац.
Том приликом неке су послали на дно, а онда је средином те 1988. само два месеца пре осме годишњице рата дошло до обарања иранског путничког авиона.
Трагедија
То рано јутро путнички авион Ербас А 300 иранске комапније на релацији Техеран-Бандар Абас Дубаи- Лет 655 полетео је са престоничког аеродрома. Први део лета протекао је у најбољем реду. До слетања у Бандар Абас није било ни трубуленција, класични рутински лет. После краће паузе и укрцавања путника после неких сат времена Ербас А 300 поново је полетео и заузео курс преко Персијског залива. Требао је да траје неких сат, сат и по лета, међутим изненада авион је погођен ПВО ракетом.
Наиме, на пучини пловила је америчка ракетна крстарица УСС Винценнес (ЦГ-49) класе Тајкондерога, налазила се на борбеном дежурству. На крстарици је био укључен осматрачки радар, будно се пратило стање у ваздуху и на мору, како би се уочило иранско пловило, које би покушало да направи неки погрешан корак.
Командант брода капетан бојјног брода Вилијам Роџерс Трећи од посаде тада уграђеног најмодернијег мултифункционалноф фазног 3Д радара и система „Еџис“ добија информацију да им се приближава из правца Ирана од Бандар Абаса непзната летелица за коју они верују да је у питању ирански Ф-14 Томкет ( Иначе Иран је пре пада Резе Шаха купио од САД и били су најмодернији ловци у наоружање тог ваздухопловства). Иначе америчка морнарица имала је знатно пре самог инцидента обевештајну информацију да је Иран тајну на аердором Бандар Абас распоредио неколико борбених авиона Ф-14 Томкет који су били опремљени телевизијски вођеним ракетама типа „Мерверик“ који су намењени за поптапање америчких бродова.
За то време посада иранског путничког авиона одлучила је да изенанда повећа висину лета над Персијским заливом. Иначе, ваља додати да су у питању биле још увек територијалне воде Ирана, а не међународне.
Капетан бојног брода Роџерс без још једне додатне провере наредио је бродском оперативном систему да на летелицу која им се приближава лансирају две ракете ваздух ваздух РИМ-66.
Ракете су лансиране са крстарице и после пар секунди лета погодили су путнички авион који је експлодирао у ваздуху и пао у море.
Иранци који су пратили лет, када су видели да је летелица нестала са радара, подгили су узбуну, јер су веровали да се можда догидла несрећа и авион пао у море. Ирански поморски хеликоптери летели су према послдењој локацији где је авион последњи пут лоциран. Убрзо су се појавили делови авиона који су плутали и тела путника. Убрзо је уртврђено да је путнички авион заправо обрен. Покренута је истрага која је утврдила да је у близни места где се налазио авион био лоцирана америчка крстарица. Иранске власти су оптужиле Сједињене Државе да су намерно напали и оборили цивилни путнички авион.
Општужбе на релацији Техеран-Вашингтон су се ређале свакодневно. Иранци су саопштили да је ирански путнички авион летео одомреном путањом која је била намењена за за комерцијалне авионе и да с авионе на фреквенцијама контроле лета идентификовао као цивилни лет. Те чињенице утврдила је и међуародна истрага која је организована.С друге стране САД нису одступале од става да је радар на крстарици препознао да је у питању ирански ловац Ф-14.
Тадашњи командат здружених снага у Заливу адмирал Вилијам Кроу Џуниор, на конференцији за новинаре изјавио је да је ирански авион летео на малој висини и да није одговорио на упозорења, нити слао сигнале посади крстарице којим би се идентификовао да је у питању цивилни, а не војни авион и да су они у складу са правилима наредили лансирање ракете.
У медијски хаос после обарања укључио се и тадашњи амерички председник Роналд Реган, који је издао саопштење из председничке резиденције у Кемп Дејвиду да Сједињене Државе жале због губитка цивилних живота, али да он као Врхони командатн и комплетна војна администрација стоје иза одлуке капетана бојног брода Вилијама Роџерса Трећег да изда наређење и обори авион.
Ово саопштење је још више наљутило Иран који је тужио америчку владу Међународном суду правде 1989. године за ову несрећу. У међувремену од Регана власт је био преузео те 1989. године Џорџ Буш Старији који је изјавио „Да се никад неће извинити за поступке Сједињених Држава без обзира на чињенице“ с обзиром да су на светло дана почели да испливавају нови докази који су указивали на недвосмислну кривицу САД за ово обарање путничког авиона.
Тек за време мандата Била Клинтона власти САД и Ирана постигле су договор о проавнању, тако што ће Сједињене Државе осам година од ове трагедије исплатити породицама жртва укупно 61,800.000 долара и још додатних 70 милиона иранској држави.
Одликовање за обарање
Морнарица Сједињених Држава ипак је после ове трагедије била упркос званичном негирању спровела и своју интерну истрагу о овом инциденту.
Истрагом је утврђено званично да америчка моранирца и Пентагон подржавају акцију капетана бојног брода Вилијема Џеферсона Трећег, али и да је капетан пре одлуке о обарању авиона добио нетачну информацију о кретању летелице. Кривица је приписана и Ирану јер је дозволио да коридор за прелетање цивилних авиона буде у зони где су били активни сукоби иранских и америчких пловила, као и борбених авиона.
Капетана бојног брода Вилијам Рождерса је ослобођен свак кривице и касније одликован оредном Легијом заслужних због учешћа у сукобу са иранском морнарицом у периоду од 1987-1989. Чак и посада кристарице УСС Винсенс је одликована за учешће у борбеној мисији.
Осам месеци после ове трагдије експлодирао је аутомобил супруге Вилијама Џеферосна у Сан Дијегу. Шенон Роџерс је преживела напад. Иако се сумњало да је у питању терористички напад, полиција је одбацила ту верзију и тврдила да је квар на цреву за довод горива извао експлозију, а не бомба.
Прича о обарању иранског авиона није ту сасвим завршена. Почетком 1990- тих у медијима су се појавили извештаји других мнорнаричких официра који су учествовали у мисији у Персијском заливу који су наводили надређенима да им смета претерани каријеризам капетана бојног брода Роџерса кога су оптуживали да је био несмилосрдан и спреман да уради све како би добио чин адмирала. А то су надовезивали са обарањем иранског авиона, јер да је у питању био ирански борбени авион он би сигурно постао адмирал.
Епилог:
Обарање иранског путничког авиона Ербас А300 у којој је страдало 290 путника од којих 66 деце и 16 чланова посаде самтра се једном од највећих авио катастрофа. У овој трагедији погинуло је 238 иранских држављана, 13 емиратских, 10 индијских, по 6 пакистанских и југословенских, као и један држављанин Италије.
Ракетна крстарица УСС Винсенс ЦГ-49 у оперативној употреби морнарице налазила се до 2005. када је повучена. У операртивну употребу ушла је 1985 и сматрала се једним од најуниверзалнијих и наоружаних бродова. Припадао је Пацифичкој флоти из које је издвојен 1988. због учешћа у мисији у Персијском заливу, да би после тога био поново враћен у састав Пацифичке флоте у којој је остао све до повлачења брода из оперативне употребе.