ШВЕДСКИ ОРЛОВИ: СААБ ЈАС-39 Грипен, ВИДЕО

Svenska flygvapnet

Релативно мала, развучена територија какву поседује Шведска са малом стратешком дубином, потенцијалном агресору омогућује да релативно брзо досегне до виталних центара система за одбрану (командни центри, аеродроми, центри за везу). Због тога су војни аналитичари изражавали бојазан, да би евентуални нападач у врло кратком року могао да савлада одбрану сталних аеродрома, па се стога прибегло концепцији растреситог распореда ваздухопловних снага.

Из тих разлога је проистекао један од главних пројектних захтева за авион ЈАС-39, а то је, да будући авион мора имати: малу укупну масу, могућност кратког полетања и слетања, могућност коришћења делимично припремљених полетно-слетних стаза (ПСС), као и делове постојећих ауто-путева дужине до 800 метара. Такође, будући авион је морао поседовати високо постављене уводнике ваздуха, како би се смањио ризик усисавања околних предмета и пружила могућност ношења борбеног терета под трупом. Следећи захтев је био, да се припрема авиона за полетање на извршавање задатка обавља без велике логистичке подршке и без високообученог земаљског кадра. То је значило, да нови авион мора да буде једноставан за одржавање, како би један авио-механичар са петорицом специјалиста могао да изврши припрему за лет у року од десет минута.

Svenska flygvapnet

Концепт скраћене припреме авиона за полетање има двоструку предност: смањује време изложености авиона на стајанци, кад је он најрањивији на дејства противника, и подиже ниво могућег напрезања људства и технике, чиме се знатно подиже ефикасност читавог система ваздухопловства.
У Шведској од 1979. године почињу да развијају једномоторни борбени авион ЈАС-39 Грипен који је требао да замени авионе типа Вигген. Скраћеница ЈАС говори да је реч о ловцу, јуришнику и извиђачу, што ће рећи да има вишенаменску улогу. Шведска се у изградњи борбених авиона иначе, ослања на сопствену производњу и није у могућности да развија више типова авиона различитих намена. Осавремењавање авиона Грипен обухвата репрограмирање дигиталне авионске опреме без промене конфигурације авиона. Исту идеју Швеђани су покушали да спроведу на авиону Виген (Viggen), али тадашњи ниво електронике није омогућавао и њену реализацију у пракси.

Svenska flygvapnet

Изузетна покретљивост авиона Грипен постигнута је захваљујући примени делта крила са покретним канар површинама, системом активног управљања конфигурацијом авиона (CCV) и дигиталним електричним командама лета (FBW). На авиону се обезбеђује вештачка стабилност, постоји систем за аутоматско ограничење фактора оптерећења што омогућава извршавање борбених задатака на малој висини и извођење маневра са оптерећењем од 9 г. Мотор авиона даје потисак од 54 кН без допунског сагоревања. Повећана је ефикасност уређаја за додатно сагоревање, тако да у том режиму рада статички потисак достиже вредност од 80,50 кН што је за 10% више у односу на основни амерички мотор Ф-404, из којег је настао мотор РМ-12. Авион поседује вишенаменски доплер-пулсирајући радар Ериксон ПС-05/А (Ericsson PS-05/A) који има домет од 120 км, који је нешто мањи али ефикаснији од радара на авиону Виген. Обезбеђује претраживање и истовремено праћење и прикупљање података за неколико циљева на мањој и већој удаљености. Читав систем праћења и прикупљања података конципиран је тако да обухвати рад два независна дела – радара (који се налази у носном делу авиона) и уређаја FLIR (инфрацрвени уређај за осматрање унапред), који је смештен на једном од подвесника. Унутрашњост авиона је, такође, савремено конципирана са горњим (HUD) и са три доња електронска вишенаменска показивача (HDD), на којима се добијају тактичке и навигацијске информације, подаци о раду мотора итд. У кабини се налази и систем HOTAS (команде на палици и ручици гаса).

Ministério da Defesa (MD); Fotos: Hamilton Garcia

Наоружање авиона убухвата топ Маузер БК-27 (Mauser BK-27) калибра 27 мм са 120 граната, као и шест ракета ваздух-ваздух Рб-74 (AIM-9L Sidewinder) или Рб-98 (IRIS-T) или четири ракете ваздух-ваздух РБ-71 (Sky Flash Mk1) или Метеор или Рб-99 (AIM-120 AMRAAM) или В4 Р-Дартер (V4 R-Darter) или Мика (Mica). Најчешћа комбинација је две ракете ваздух-ваздух малог домета Рб-74 на носачима на крајевима крила и четири ракете ваздух-ваздух средњег домета Рб-99 на четири носача на крилима и допунски спољни резервоар од 1275 литара горива испод трупа. Као ловац-бомбардер носи до 4500 кг убојног терета на седам носача на крилима и трупу. Зависно од задатка може да носи до четири ракете ваздух-земља Рб-75 (AGM-65B Maverick) или РБС-15Г или две тактичке крилате ракете Таурус КЕПД-150 или КЕПД-350 или две противбродске ракете РБС-15Ф или два касетна планирајућа контејнера Мјолнер Бк-90 (Mjölner Bk-90) или четири шестоцевна лансера М-70 са невођеним ракетним зрнима калибра 135 мм или четири ласерски вођене бомбе ГБУ-10 или ГБУ-12 или осам бомби Мк-82. Као извиђач носи пет АФК, ИЦ скенер, извиђачки доплер радар и опрему за противелектронска дејства.

Унапређене верзије ЈАС-39Ц и ЈАС-39Д су модернизоване на основу НАТО стандарда и имају снажнији мотор РМ-12УП (РМ-13) који развија потисак од 70 кН без допунског сагоревања и у режиму допунског сагоревања даје потисак од 130 кН. Верзија ЈАС-39Ц може да понесе до 6000 кг убојног терета на девет носача на крилима и трупу. На основу авиона Грипен НГ развијене су верзије једноседа ЈАС-39Е и двоседа ЈАС-39Ф које се нуде иностраним купцима.

Осим шведског ваздухопловства за овај авион су се одлучила и ваздухопловства Чешке, ЈАР, Мађарскем, Тајланда и Бразила. Први купац овог авиона изван Шведске била је Јужноафричка Република. На церемонији одржаној 3. децембра 1999. године у Преторији је објављено, да је потписан уговор о испоруци 28 вишенаменскх авиона Грипен и 24 тренажна авиона Хок (Hawk), за потребе јужноафричког ваздухопловства. Укупна вредност уговора за оба авиона износила је 2,66 милијарди долара.

Швајцарска има у плану да замени своју флоту авиона Ф-5Е/Ф Тајгер-II (F-5E/F Tiger-II) те се одлучила за унапређени авион Грипен. Споразум о набавци 22 авиона ЈАС-39Е/Ф Грипен потписан је 30. новембра 2011. године. Међутим, швајцарски гласачи су на референдуму одржаном 2014. године, блокирали реализацију набавке авиона Грипен. Одлучено је да се набаве авиони Ф-35 Лајтнинг-II.

Своју борбену премијеру авиони Грипен имали су током „међународне“ војне интервенције у Либији 2011. године.
У читавој доктрини одбране Шведске, ПВО територије је примаран задатак, а ЈАС-39 је главни носилац тог задатка. Његова главна мисија је да спречи противника да достигне апсолутну премоћ у ваздуху и да захваљујући својој вишенаменској улози пружи неопходну ваздухопловну подршку трупама на земљи. Ово стратешко опредељење Шведске је било исправно, што је показала и недавна прошлост. Управо савремени војни сукоби, показали су велику рањивост командних центара, аеродрома и центара везе, који без обзира како били брањени не могу бити сачувани. Уместо великих војних аеродрома и авио-база, какве поседује већина земаља, Шведска се определила за концепт малих мобилних авио-база које као ПСС користе кратке деонице ауто-путева. Већи број овако конципираних авио-база, уз високу мобилност људства и технике, обезбеђује неопходну флексибилност одбране, нарочито у критичним првим часовима агресије. Нажалост томе непријатном искуству лично смо били сведоци и ми са ових простора, што указује на исправне процене и одлуке Швеђана у развоју сопственог ваздухопловства и система одбране.