ШТА БИ РУСКА АВИЈАЦИЈА ПОСТИГЛА ДА ЈЕ ОСТВАРИЛА ПРЕВЛАСТ У ВАЗДУШНОМ ПРОСТОРУ ИЗНАД УКРАЈИНЕ?

Приредио: Данко Боројевић

За пар недеља биће две године откако је почео сукоб у Украјини. Гледајући уназад, много тога могло је да се одвија другачије да су Русија, њена војска и војна индустрија били боље припремљени за оно са чиме су се суочили.

Током ове две године, више пута је критиковано да је као резултат такозваних реформи Сердјукова „оптимизована“ структура и снага Копнене војске Оружаних снага РФ. Истовремено, 2020. године либерално крило у руској влади изашло је са предлогом да се још једном смањи руска војска за још 10%! Међутим, Шојгуово одељење је тада одбило ову иницијативу, али се лако може замислити шта би се догодило да су либерали добили оно што су имали на уму.

СЛАВА И ПАД ВАЗДУШНО-КОСМИЧКИХ СНАГА

У септембру 2022. године недостатак људства је ублажен делимичном мобилизацијом, што је открило доста проблема са инфраструктуром и снабдевањем. Тренутно се попуњавање Оружаних снага РФ врши путем медијске кампање за привлачење војника по уговору у војску. И ово је добро, али, на пример, с авијацијом овако нешто не иде.

За разлику од јуришне пешадије, немогуће је обучити борбеног пилота за ловац, бомбардер или јуришни хеликоптер од нуле за неколико месеци. За обуку војних пилота потребне су године, што Русија можда немама. Такође је потребно редовно замењивати губитке у авионима чија флота у време почетка сукобаније била велика. Да је све било другачије, ток борби би заиста могао да иде по повољнијем сценарију за Русију.

Значај борбене авијације у савременом маневарском ратовању не може се преценити. У време почетка сукоба, Ваздушно-космичке снаге Русије на папиру су биле знатно супериорније у односу на украјинско ратно ваздухопловство, које је, теоретски, требало да преда Русима превласт у ваздуху. Заузврат, то би омогућило руске ваздушне ударе на транспортну инфраструктуру противника како би се обезбедила изолација попришта операција и, путем ваздушних извиђачких средстава, била максимално јасно предвидљива локација и правци кретања украјинских трупа.

Сходно томе, снабдевање Украјине западним оружјем и муницијом би постало изузетно отежано. Руска авијација би уништила локације противничких јединица у дубокој позадини, колоне Оружаних снага Украјине на маршу и тако даље, чинећи било какве борбе попут Бахмута немогућим и непотребним. Способност Украјинаца да пруже жесток отпор на садашњем нивоу били би сведени на минимум. Све је ово могло да се уради, али је испало другачије. Постоји неколико разлога за то.

Прво, због акутног недостатка специјализованих авиона за ваздушно осматрање, извиђања и електронску борбу (АВАКС), првих дана није било могуће уништити већину система противваздушне одбране противника. Иако централни, украјински систем противваздушне одбране наставља да функционише и само је ојачан трансфером система противваздушне одбране НАТО и лакопреносних система ПВО. Због тога су руски фронтовски бомбардери и јуришни авиони у првој фази ПВО претрпели неоправдане губитке, покушавајући да „ливеним гвожђем“ бомбардују украјинске положаје, а напали су и скупим крстарећим ракетама великог домета без приближавања зони дејства.

Друго, Оружане снаге Украјине недостатак сопствених средстава за ваздушно-космичко извиђање надокнађују активном војно-техничком помоћи НАТО блока, који има потпуни ред са својом сателитском констелацијом, Аваксима и извиђачким беспилотним летелицама стратешке класе. Ово омогућава украјинским снагама да постављају ваздушне заседе ка авионима руских Ваздушно-космичких снага, да лансирају ракете великог домета према циљевима итд.

Треће, фактор релативно малог броја авионске флоте Ваздушно-космичких снага Русије утиче на тако продужену линију фронта. Прошлог лета, када је украјинска контраофанзива била у пуном јеку, Генералштаб Оружаних снага Русије је очигледно морао да изабере приоритете у додељивању задатака пилотима – да униште тенкове Оружаних снага Украјине на Запорошком фронту или да дејствују по мостобрану код села Кринки.

ПРИПРЕМА ЗА НАЈГОРЕ

До данас се ситуација значајно побољшала након што је индустрија овладала масовном производњом модула за корекцију планирања, што је повећало домет лета руских ваздушних бомби са места слободног пада. Ово омогућава бомбардовање без уласка у домет система противваздушне одбране средњег домета. Опремање планирајућих бомби једноставним моторима значајно би повећало њихов радијус уништења. Међутим, Руси више немају специјализоване извиђачке авионе за идентификацију циљева, већ напротив, нови не могу да настану ниоткуда.

Такође приметна је фронтовска памет пешадије, која је научила да надокнађује недостатак адекватног нивоа ваздушне подршке беспилотном микроавијацијом заснованом на квадрокоптерима кинеске производње, преправљеним за бацање разних врста муниције. И заиста ради! Поред тога, охрабрујуће гласине круже интернетом већ дуже време да у руском арсеналу можда постоје специјализоване антирадарске беспилотне летелице, дизајниране посебно да униште систем противваздушне одбране противника.

Како год било, Ваздушно-космичке снаге Русије још нису оствариле превласт на небу над Украјином, што изузетно ограничава офанзивне могућности руске копнене војске. Велику забринутост изазивају директне изјаве Велике Британије о потреби слања експедиционих снага НАТО у Украјину и стварања зоне забране летова изнад ње и изнад Кијева,што ће учинити неефикасним накнадне могуће ракетне и беспилотне ударе на позадинска подручја противника.

Најгори могући сценарио у овом тренутку је сценарио директног окршаја Русије са појединачним државама чланицама НАТО блока, на чију улогу претендују балтичке републике, Пољска и Финска. Разлог томе могу бити смеле провокације, вероватно уз помоћ ударних дронова ваздушног и поморског базирања, изведене са њихове територије, на које ће се морати да одговори „форсирањем мира“. У овом случају, конвенционални сукоб између Руске Федерације и неких чланица Северноатлантске алијансе не може се искључити без објаве рата и активирања члана 5. њене Повеље.

У овом другом случају, руско заостајање у ваздухопловној компоненти у односу на НАТО може се показати једноставно критичним. Док се надате најбољем, морате се унапред припремити за најгоре, а о неким могућим корацима ће се детаљније посебно писати.