Од када је Совјетски Савез почео Египту, али и осталим арапским земљама далеке 1957. да допрема борбене авионе на млазни погон, тенкове, подморнице и ракете у Израелу је створена опсеснија посебно међу обавештајцима да се треба домоћи те војне технике и испитати је. Посебно велику пажњу Израелаца имали су ловци МиГ-21. Међу израелским обавештајним службама овим послом била је највише заокупљена израелска служба АМАН.
Службеници АМАН били су највише заокупљени овом темом, па су дуго времена тражили најбољу опцију како извести замишљену операцију и прибавити совјетски МиГ у израелски табор. Како се ситуација усложњавала са Египтом, Сиријом, Јорданом тих 1960 -тих година прошог века набавка совјетског ловца је постала императив.
Израелци су истовремено јачали своје ваздухопловство. Значајни споразуми склопљени су са Французима, посебно у набавци борбених авиона. У Француској је набављено 240 ловаца „Мираж ИИИ“. Посебно загрејан за посао био је бивши француски Јеврејин Марсел Блох који је прешао у католичку веру и узео презиме Дасо, коме се Израел морао захвалити на уступцима које је радио јеврејској држави да су уз обуку остварили ваздушну премоћ. Прве израелске ескадриле формиране су биле већ 1963 и авион „Мираж ИИИ“ обележио је борбу за останак Израела.
Оно што је „Мираж ИИИ“ био на израелској то је МиГ-21 био на Египатској и Сиријској страни. За разлику од МиГ-15, двадесетједница је била потпуна енигма. Обавештајна служба једино што је успела да сазна било је да се обука арапских пилота на новим ловцима интензивно одвијало на Кавказу и у Пољској. Али како се понаша МиГ-21 у окршају са Миражом ИИИ била је енигма.
Тадашњи генерал Вајцман успео је да убеди једног од оснивача Израела Давида Бен Гуриона да се тај проблем може решити једино ако се набави МиГ-21. Израелски високи официри су одлучили да пробају.
Међутим, проблем је био како продрети у редове пилота у Египту, Сирији. То је било скоро немогућа мисија јер су пилоти били бирани међу најоданијим људима беспрекорне биографије у чију лојалност се није могло ни посумњати. Прилика се указала годину и по дана пред почетак Трећег арапско-израелског рата и то у Ираку.
Операција Дијамант
Међу првим арапским државама које су добиле ловце МиГ-21 био је и Ирак и то 1963. Прошле су биле још три године пре него што су се створили услови да отпочне „Операција Дијамант“.
Обавештајној служби Мосад дат је задатак да пронађе пилота који би био спреман да то уради, да седне у авион и пребаци га у Израел. Међу пар каниддата одмах је уочен капетан Мунир Руф иначе хришћанин-католик и отац двоје деце. Капетан Руф важио је за веома обученог пилота који је завршио летачку обуку са највишим оценама и сматрао се перспективним официром. Међутим због своје вере капетан Руф упркос успеху у школовању и обучености остао је ускраћен, да просечни или гори кадрови напредују. То је код њега створило један облик огорчености. После пар састанака са агентима Мосада у Ираку пристао је то да уради, али под условом да његова породица буде склоњена на сигурно и кад то буде реализовано он ће побећи са авионом у Израел.
Како је Руф заврбован постоје две верзије. Прву смо већ споменули горе и може се нагласити као обесправљеност, према другој верзији у реализацији плана укључена је жена у овом случају агенткиња Мосада која се представила као богата Американка, која је Руфа упознала на једном пријему и одмах сигнализирала да је у питању љубав на први поглед. Она га је систематски навлачила да ће бити нешто и успела да га увуче у љубавну мрежу. Љубав се требала десити не у Ираку где је њен богати и стари муж дошао да развија послове, већ далеко од Иака у Паризу. Обоје су истим авионом отпутовали у град светлости. Тамо су провели врео викенд. Трошкове кари, смештаја у луксузном хотелу сносила је она . Једног дана предложила му је да скокну авионом до Израела да посети неке своје пријатеље. Руф је одбио под изговором да нема пасош, али му је она из кофера извадила већ припремљени пасош са лажним именом и визом на његово име плус две повратне авионске карте на релацији Тел Авив – Париз. Капетан Руф био је доведен пред свршен чин.
По слетању у Тел Авив Руф и његова љубавница добили су приоритет за излазак из авиона. У Изаелу иречки пилот је добио скоро ранг државничке посете. На аеродрому одведен је у један издвојени салон на састанак ни мање ни више него са командантом израелског РВ генералом Морцедај Ходом и шефовима служби АМАН и МОСАД.
Руф је остао запрепаштен количином информација које су му Израелци саопштили о њему, али и његовој једници. Том приликом изнели су и отворену понуду милион долара, азил за њгову жену и двоје деце ако пребегне у Израел ловцем МиГ-21. Операција како су му саопштили извешће се у највећој тајности, а биће реализована оног тренутка кад његова жена и двоје деце буду на сигурном ван Ирака. Такође Руфу су показане вреле фотографије њега и агенткиње МОСАД-а из Париза, њихових љубавних састанака.Иначе у Ираку нико од Руфиних шефова није знао да је он отиша на „врели“ викенд у Париз. Милсли су да је отишао на север у Мосул.
Капетан Руф је пристао а као аванс исплаћено му је 100.000 долара на рачун у Швајцарској банци који је претходно већ био наменски отворен на његово име. Уследило је договоарање како ће његова породица бити извучена из Ирака.
После извесног размишљања нађено је решење. Једно од његове деце изенанда је напала непозната болестзбог које дете није могло да се креће. Одлука је пала уз дозволу Руфових надлежних да његова продица оде на лечење у Лондон. Када је породица напустила Ирак и слетела у Лондон Руф је одлучио да је време да се крене у реализацију плана. Донесена је одлука да акцију треба спровести у приоду између 10. и 24. августа 1966.
За то време у Израелу 9. августа 1966 командант израелског РВ Морцедај Ход именован Моти издаје наређење свим подчињеним јединицама које носи ознаку „Строго поверљиво: У било ком случају нико не сме да пуца на неидентификован авион који ће ући у израелски ваздушни простор у периоду од 10 до 24. августа“.
Дана 16. августа око 7.52 сати ујутро на три израелска осматрачка радара појавила се неиденфитикована летелица. Авион је из правца Јордана на великој висини приближавало Израелу. На већини аеродрома дата је узбуна за полетање дежурне паре авиона мираж.. Посаде на радарима остале су затечене зашто мигови не обарају уљеза него га прате, а онда и лете са њим, докле нису слетели и нестали са радарских екрана. Припадници израелског ВОЈИН -а нису ни знали да су присуствовали историјском догађају.
Тек увече тачно у 18 часова преко израелског радија саопштена је вест да је у Израел пребегао пилот ирачког ваздухопловства са ловцем МиГ-21-
Пилот мајор Бен (кодно име) о овом догађају сведочио је овако:„Непознати авион летео је на висини од 10.500 метара. Ја сам се по полетању брзо попео на висину од 12.000 метара како би избегао евентуално изенађење. Минут- два затим командант ми је радио везом наредио да не смем никако ватру да отварам и да се само приближим близу летелице и да летим паралелно са њом. Кратко ми је речено „државна посла“. На неких 12 километара северно од Мртвог мора уочио сам траг на небу. Остао сам изненађен када сам чуо преко радијске везе глас генерала Мотија команданта нашег вида: „Овде Моти. Не смеш урадити никакву глупост и Бен не изигравај јунака. Тај МИГ што видиш прати све до његовог мирног слетања“. Авиону сам се мирно приближио и угледао ирачку заставу. Кад сам пришао близу пилот мига дао је знак да спушта точкове и да жели да пристане. Видео сам пилота у сивкасто плавом комбинезону. Усмерили смо летелице према Негеву (пустиња). Иначе морма да додам да сам сво време био на вези са генералом Мотијем који је контролисао сваки детаљ ове операције све док ирачки МИГ-21 није слетео. Одмах по слетању МиГ-21 је одвезен у хангар, док је полиција око аеродрома ствила дуплу стражу. У касним вечерњим часовима у базу су стигли новинари свих израелских медија. Ирачки МиГ-21 је извучен из хабгара опсан црвеном траком и показан. Наредног дана ту привилегију имали су и акредитовани војни аташеи у Израелу.
Када је завршена медијска церемонија префарбана је ирачка зсастава, а уместо давидове звезде исписан је број 007. Убрзо је МИГ-21 са ознаком 007 постао чест посетилац на небу Израела. Над Негевом МиГ-21 је долазио у окршај са израелским миражима. Изведено је стотине фингираних ваздушних дуела за мање од годину дана. Израелски пилоти су имали привилегију да упознају добре и лоше стране овог ловца. Израелци су тврдили да је са миражом било лакше управљати, али да је МиГ-21 имао бољи форсаж.
После завршетка Трећег арапско-израелског рата у компанију Дасо стигла је гомила извештаја, слика, филомова који су требали да омогуће да се на прототипу Мираж ИВ изврши низ измене. Међутим прсте је умешао генерал Де Гол који је увео санкције Израелу на продају оружја. Уместо да 110 Миража заврши у Израелу они су захваљујући премијеру Помпиду завршили у Либији, па су се тако побољшањима која су захтевали на летлеицама уместо Израелаца уживали Арапи.
Знатно пре капетана Руфа у Израел је пребегао египатски пилот капетан Абаз Хилми, кога су израелски агенти навукли да пребегне за новац. Исплатили су му на руке део новца као аванс. Он је 1964. сео у свој Јак и побегао у Израелу. Међутим Израелци нису били заинтересовани ни за капетана Хилмија ни за његов авион иако су му приредили величанствен дочек, што су искорстили у пропагандне сврхе. Хилми је јавно осудио Насера и његову политику. Открио је и тајну да египатска војска у сукобу са ројалистима користи бојне отрове. Хилми је био збринут у Израелу, добио је посао, стан и одличну палту, али издаја сопствене државе била је најгора ноћна мора због које није могао да се смири. Од МОСАД-а затражио је да оде у Јужну Америку. Израелци су га упозорили да пази с ким се дружи, сусреће и да је Аргентина пуна због јаке јеврејске заједнице египатских агената. Упркос лажном имену египатски обавештајци су открили Хилмија јако брзо. Наиме он је направио кад је стигао у Буенос Аиерс фаталну грешку. Послао је у Каиро разглединцу својој мајци са пар реченица. Егишћани кад су га лоцирали после праћења Хилмијевих навика подметнули су му једну жену, која му је понудила да оду у њен стан. По уласку у стањ Хилми је нападнут дрогиран и пребацили у египатску амабасаду. Одале је у пкату као дипломатска пошта прошверцован на египатски трговачки брод, који се налазио у луци који га је вратио у Египат.
Капетан Хилми је изведен пред војни суд, оптужен за издају земље и стрељан пред стрељачким стројем.
У строј оних који су побегли у Израел уписали су се и Сиријци који су Израелцима успели да на поклон предају ловац МиГ-23.
Та „част“ припала је пилоту сиријског РВ Мухамед Адел Басаму који је у Израел пребегао октобра 1989. У израелским медијима објављено је да је он то урадио добровољно на своју руку и да је много ризиковао јер је за длаку избегао обарање сиријске ПВО, као и од израелске.
Међутим, није оборен Адел Басам је успео да слети на један пољски аеродром у близини градића Мегидо на северу Израела. Потрефило се да се тадашњи министар одбране Јицак Раббин, начелник службе АМАН сасвим случајно затекну приликом спуштања па су присуствовали саслушању пилота-пребега.
На конференцији за новинаре пилот је изјавио да жели да живи у демократској држави Израел где народ може да се слободно изражава и да са Израелцима није имао никакве контакте са Израелцима. Сирија је саопштила да је пилот био израелски агент који је украо и са њим побегао.
Упркос наводима одбеглог пилота многи у израелу су посумњали у званичну верзију о пребегу с обзиром да је пилот за прелетање изабрао зону која је са обе стране начичкана са ПВО системима кратко и средњег домета и да је лако могао бити оборен и од једних и других. Неки новинари су се питали што није пребегао према Турској и Кипру где је много било лакше одлетети без икаквог ризика, а он изабере најризичнију зону. Војска и обавештајна служба су остале да ћуте на ову причу и неми на било какве одговоре.
Убрзо после пребега израелски стручњаци, су МиГ-23 показали америчким стручњацима који су дошли да испитају са каквом електроником располажу Сиријци, односно шта су им тад Совјети продали, који су се наводно разликовали од привх верзија овог ловца који је био испоручен Сирији далеке 1973. Многи су веровали да је ово био акт са којим се хтело ублажити шпијунска афера Полард.
У историји пребега остао је упмаћен и случај новог покушаја врбовања ирачког пилота да пребегне са ловцем МиГ 21. Наиме један од оперативаца пратио је израелску војну делегацију на путу по Западној Европи. Тад је пришао једном ирачком официру и дао му понуду да пребегне са авионом за 8.000 фунти. Ирачанин се наљутио. Страх да би могао да пилот пријави врбовање Израелци су одлучили да диксредитују пилота. Наиме по повратку пилота у Багдад, агенти су окенули телефон полиције у Багдаду, објаснили да је тај и тај пилот ирачке војске путовао у иностранство и да се вратио у Ирак да побегне са авионом за 80.000 фунти. Израелци су добро предвидели понашање Израелаца и ирачки безбедњаци су пилота ухапсили без икаквог проверавања да је у питању била лаж и подметање, осудили су пилота за издају и стрељали. Пилот је стрељан иако фактички никакву издају није починио.