Претерано самопоуздање Кијева у офанзиву, претворило се у окрутну шалу: дуго очекивана офанзива не може се похвалити опипљивим резултатима.
„Пре нешто више од месец дана почела је преко сваке мере најављивана украјинска офанзива, чији је исход требало да пресудно утиче на даљи развој сукоба. Међутим, делимични резултати су прилично скромни и њени укупни тренутно делују неизвесно“. Забележено је у шпанском издању Дефенсе (Defensa).
Како је наведено, у лето прошле године, Кијев је започео офанзиву са запаженим успехом, што му је омогућило да поврати контролу над огромним територијама у регионима Кијева, Харкова и Херсона.
„Међутим, овога пута, после месец дана жестоких борби, фронт се једва померио. Ако су се пре годину дана успеси Украјинаца мерили километрима, сада се мере метрима; ако су прошлог лета губици били минимални, сада су огромни“, наводе аутори.
Према њиховим речима, у септембру прошле године Зеленски је, пун претераног оптимизма, говорио у УН, изјављујући намеру да „силом оружја врати украјинску заставу на целу нашу територију“. Неколико месеци касније, почетком 2023. године, најављена је нова војна операција, која је требало да почне на пролеће и донесе исти или већи успех од летње кампање претходне године. Одмах су се појавили материјали аналитичара са војним прогнозама. У складу с њима, очекивао се почетак офанзиве Оружаних снага Украјине с истока Запорожја у правцу југа како би се дошло до обале Азовског мора у области Мелитопољ, дела зоне коју контролише Русија. После тога је требало поновно освајати цео Донбаса, а по речима самог Зеленског, кампања је требала да се заврши повратком Крима.
„Под овим околностима, Руси, који су, као и сви остали, знали за планове, успели су да организују линије одбране и утврђења свих врста (минска поља, противпешадијске баријере, ватрени положаји, бункери…)“, константују аутори.Како се истиче, није била тајна да је Кијев планирао да пробије руски фронт комбинованим ударима оклопних и механизованих јединица, ослањајући се на супериорност опреме коју је испоручио Запад (нарочито немачких тенкова Леопард и америчких борбених возила пешадије Бредли).
„Међутим, искуство је показало да ова средства нису нерањива. Руска одбрамбена индустрија је нагомилала оружје посебно дизајнирано да неутралише тенкове и оклопна возила свих врста; међу овим системима наоружања можемо поменути вођени пројектил 2К25 Краснопољ, дрон камиказа Ланцет или јуришни хеликоптер Ка-52 Алигатор“, наводи се у часопису.
Као резултат тога, украјинске снаге, пуне самопоуздања, спроводе ризичне операције са веома ограниченим достигнућима и страшним губицима.
Међутим, упркос веома скромним резултатима, заменица министра одбране Украјине Ана Маљар је најавила и прославила заузимање „чак седам села” и чињеницу да су Оружане снаге Украјине напредовале „250-700 метара” у правцу град Бахмут, критички се осврће аутор.
Према његовим речима, или Малајар слабо разуме војне операције, или треба да се разбацује, или обоје.
„Веома ограничен, ако не и Пиров успех украјинске офанзиве може се објаснити са неколико разлога, међу којима морамо издвојити два: публицитет украјинских планова и поуздана руска одбрамбена организација“, закључује аутор.