На данашњи дан 30. маја 1921. у селу Славско Поље у општини Вргинмост на Кордуну у Хрватској рођен је Бранко Мамула, адмирал флоте, командант Југловенске ратне моранрице који је од ње направио савремену флоту, начелник генералштаба и Савезни секретар за народну одбрану. Да није изгубио битку са коронавирусом 2022. године данас би прослављао 102 рођендан.
Адмирал флоте Бранко Мамула спада у најмаркантније фигуре које су обележиле Титову Југославију. Од самих почетака учестововао је у борби против НДХ и усташа, Италије и нацистичког окупатора у чему је са партизанском морнарицом дао значајан допринос. У послератном периоду своје знање и стручност искористио је за подизање ЈНА у једну од најопремљенијих војски у Европи. Значај је и по томе што је у својим радовима оставио значајан опуст на тему доктринарне употребе морнарице у рату на мору, али и развоју Општенародне одбране и друштвене самозаштите.
Амдирал Мамула се због своје војничке дисциплине и огормног ерудитског знања уздигао веома брзо у војној хијерархији. Пред Титову смрт постао је начелник генералштаба, а касније и Савезни секретар за народну одбрану и на тој функцији је остао све до маја 1988. године када га је наследио сад покојни генерал-армије Вељко Кадијевић.
У време командовања адмирала Мамуле у наоружање ЈНА ушли су Велики патролни бродови (ракетне фрагте), ракетне топовњаче. Подморничка флота је била најјача на Јадрану. У копнену војску су примљени први примерци домаћег тенка М-84, плејада ракетно-артиљеријског наоружања, а у авијацију стигли су нови ловци МиГ-29, школско-борбени супергалеб Г-4….
Бранко Мамула рођен је 30. маја 1921. у селу Славско Поље у општини Вргинмост на Кордуну у Хрватској. Породица Мамула је српског порекла, која има дугу традицију живота на просторима некадашне Војне Крајине.
Медији су твдридили да је Бранко Мамула је иначе далеки потомак барона Лазара Мамуле (1795-1868), аустријског намесника за Далмацију, који је је на острву код Превлаке на улазу у Боку Которску изградио тврђаву „Мамула“ која је по њему добила име. Медији су спекулисали и да је предак Бранка Мамуле остварио брилијантну војну каријеру. Пре Лазара и Бранка био је и Стефан Мамула који се истакао у Наполеоновим ратовима као командант „Крајишког батаљона“ и Илирској провинцији којом је управљао Наполеон.
Млади Бранко Мамула основну школу завршио је у родном селу Славско Поље, да би школовање наставио у Реалној гимназији у Глини где је завршио четири разреда, а онда школовање наставио на Трговачкој академији у Карловцу.
Вртлог Другог светског рата утицао је на породицу Мамула, као и на сав српски живаљ у Лици, Кордуну и Банији, посебно када је тај простор заузела Независна држава хрватска и усташки покрет који је почео одмах да спроводи зверске злочине над цивилима. Године 1942. усташе су му убиле мајку, брата и две сестре. Као млад скојевац ушао је у Други светски рат већ на самом почетку – 1941, а члан Комунистичке партије постао је већ 1942. године. Био је политички комесар батаљона, бригаде, поморског обалског сектора и поморске команде Северног Јадрана. У рату је зарадио чин потпуковника. Носилац Партизанске споменице 1941. Прошао је многе битке од почетка устанка у Хрватској 1941. до коначног ослобођења Југославије у мају 1945.
„Након рата, обављао је високе дужности у Флоти Југословенске ратне морнарице, односно Војнопоморском школском центру, као и Петој поморској зони ЈРМ која је контролисала Северни Јадран. Обављао је потом дужности у Главној политичкој управи Министарства народне одбране, али је одбио захтјев да преузме дужност начелника Управе државне безбедности за област Хрватског приморја и Истре и вратио се на високе војне дужности у Команди ЈРМ. Августа 1958. завршио је Вишу војнопоморску академију као први у рангу, а у јесен исте године послат је на даље једногодишње командно штабно школовање у Велику Британију. Касније је завршио курс оператике у Ратној школи ЈНА у Београду и курс виших поморских официра при Морнаричком школском центру у Сплиту.
Три године је почетком шездесетих службовао у Судану на дужности војног саветника у војсци тек ослобођене те републике у источној Африци. Након повратка у Југославију, обављао је бројне високе командне и штабне дужности у јединицама ЈРМ и ЈНА, те савезном Секретаријату за народну одбрану. Јуна 1979. постављен је на дужност начелника Генералштаба ЈНА на којој остаје до маја 1982. када је именован за савезног секретара (министра) за народну одбрану коју је обављао до пензионисања у највишем морнаричком чину – адмирал флоте, 1988. године.
Написао је више стручних књига из области вођења рата на мору: „Морнарице на великим и малим морима“, „Савремени свет и наша одбрана“, „Одбрана малих земаља“, као и књиге мемоарско-политичко- садржине „Случај Југославија“ и „Рат у новом столећу“, а 2020, у издању Српског народног вијећа из Загреба изашла је и његова посљедња мемоарска књига, “Адмирал са Кордуна”.
Објављивао је научне радове у бројним домаћим и страним публикацијама, а амерички стручни морнарички часопис „
Адмирал флоте Бранко Мамула спада у најмаркантније фигуре које су убележиле Титову Југославију. Од самих почетака учестоввоа је у борби против НДХ и усташа, Италија и нацистичког окупатора у чему је са партизанском морнарицом дао значајан допринос. У послератном периоду своје знање и стручност искористио је за подизање ЈНА у једну од најопремљенијих војски у Европи. Значај је и по томе што је у својим радовима оставио значајан опуст на тему доктринарне употребе морнарице у рату на мору, али и развоју Општенародне одбране и друштвене самозаштите.
Амдирал Мамула се због своје војничке дисциплине и огормног ерудитског знања уздигао веома брзо у војној хијерархији. Пред Титову смрт постао је начелник генералштаба, а касније и Савезни секретар за народну одбрану и на тој функцији је остао све до маја 1988. године када га је наследио сад покојни генерал-армије Вељко Кадијевић.Бранко Мамула
ФОТО: ПРИНТСЦРЕЕН YОУТУБЕ
У време командовања адмирала Мамуле у наоружање ЈНА ушли су Велики патролни бродови (ракетне фрагте), ракетне топовњаче. Подморничка флота је била најјача на Јадрану. У копнену војску су примљени први примерци домаћег тенка М-84, плејада ракетно-артиљеријског наоружања, а у авијацију стигли су нови ловци МиГ-29, школско-борбени супергалеб Г-4….
Како јављају подгоричке Вијести адмирал Мамула 100 рођендан је прославио скромно у породичном кругу у Тивту где данас супругом Мирјаном Јакелић-Мамула, живи последјих двадесетак година.
„Угледном бившем југословенском високом званичнику стигле су бројне честитке, међу којима и УБНОР-а чији је Мамула почасни члан, бројних поштовалаца традиција Југословенске Ратне Монарице коју је он изградио из свих држава насталих на простору бивше СФРЈ, као и од градоначелника Тивта Жељка Комненовића“, пишу подгоричке Вијести..
Бранко Мамула рођен је 30. маја 1921. у селу Славско Поље у општини Вргинмост на Кордуну у Хрватској. Породица Мамула је српског порекла, која има дугу традицију живота на просторима некадашне Војне Крајине.
Медији су твдридили да је Бранко Мамула је иначе далеки потомак барона Лазара Мамуле (1795-1868), аустријског намесника за Далмацију, који је је на острву код Превлаке на улазу у Боку Которску изградио тврђаву „Мамула“ која је по њему добила име. Меидји су спекулисали и да је предак Бранка Мамуле остварио брилијантну војну каријеру. Пре Лазара и Бранка био је и Стефан Мамула који се истакао у Наполеоновим ратовима као командант „Крајишког батаљона“ и Илирској провинцији којом је управљао Наполеон.
Млади Бранко Мамула основну школу завршио је у родном селу Славско Поље, да би школовање наставио у Реалној гимназији у Глини где је завршио четири разреда, а онда школовање наставио на Трговачкој академији у Карловцу.
Југославија, СФРЈ, Бранко Мамула, ЈНА, Војни Удар
ФОТО: YОУТУБЕ
Вртлог Другог светског рата утицао је на породицу Мамула, као и на сав српски живаљ у Лици, Кордуну и Банији, посебно када је тај простор заузела Независна држава хрватска и усташки покрет који је почео одмах да спроводи зверске злочине над цивилима. Године 1942. усташе су му убиле мајку, брата и две сестре. Као млад скојевац ушао је у Други светски рат већ на самом почетку – 1941, а члан Комунистичке партије постао је већ 1942. године. Био је политички комесар батаљона, бригаде, поморског обалског сектора и поморске команде Северног Јадрана. У рату је зарадио чин потпуковника. Носилац Партизанске споменице 1941. Прошао је многе битке од почетка устанка у Хрватској 1941. до коначног ослобођења Југославије у мају 1945.
„Након рата, обављао је високе дужности у Флоти Југословенске ратне морнарице, односно Војнопоморском школском центру, као и Петој поморској зони ЈРМ која је контролисала Северни Јадран. Обављао је потом дужности у Главној политичкој управи Министарства народне одбране, али је одбио захтјев да преузме дужност начелника Управе државне безбедности за област Хрватског приморја и Истре и вратио се на високе војне дужности у Команди ЈРМ. Августа 1958. завршио је Вишу војнопоморску академију као први у рангу, а у јесен исте године послат је на даље једногодишње командно штабно школовање у Велику Британију. Касније је завршио курс оператике у Ратној школи ЈНА у Београду и курс виших поморских официра при Морнаричком школском центру у Сплиту.
Три године је почетком шездесетих службовао у Судану на дужности војног саветника (у суштини незваничног начелника Генералштаба) у војсци тек ослобођене те републике у источној Африци. Након повратка у Југославију, обављао је бројне високе командне и штабне дужности у јединицама ЈРМ и ЈНА, те савезном Секретаријату за народну одбрану. Јуна 1979. постављен је на дужност начелника Генералштаба ЈНА на којој остаје до маја 1982. када је именован за савезног секретара (министра) за народну одбрану коју је обављао до пензионисања у највишем морнаричком чину – адмирал флоте, 1988. године.
Говори енглески и руски језик, а написао је више стручних књига из области вођења рата на мору: „Морнарице на великим и малим морима“, „Савремени свет и наша одбран“, „Одбрана малих земаља“, као и књиге мемоарско-политичко-аналитичке садржине „Случај Југославија“ и „Рат у новом столећу“. Прошле године, у издању Српског народног вијећа из Загреба, уз подршку Уреда за људска права и права националних мањина Владе Републике Хрватске, изашла је и његова посљедња мемоарска књига, “Адмирал са Кордуна”.
Објављивао је научне радове у бројним домаћим и страним публикацијама, а амерички стручни морнарички часопис „„US Navy Proceedings“ доделио му је годишњу награду за 1973. годину.
Адмирал Бранко Мамула носилац је 11 југословенских високих одликовања, и десет других високих ордена којима су га одликовале Пољска, Судан, Италија, Француска, Индонезија, Непал, Тунис, Грчка, Аустрија и Јордан. Добитник је и више спомен-медаља у СФРЈ, СССР, Руској Федерацији и Црној Гори