Од првих ционистичких идеја доктора Тродора Херцла, усељавања Јевреја у Палестину, оружаних борби против Британаца и Арапа, формирање државе Израел велике хајке за нацистичким злочинцима, па до данашњих догађаја на Блиском истоку, обавештајна служба Израела (Мосад) има веома значајну улогу у одбрани државе.
За разлику од других обавештајних служби које се у проналажењу сарадника и агената служе различитим методама (идеолошке симпатије,погодбе, уцене, новчане награде и слично), израелски Мосад има на располагању сународнике расуте по целом свету, који су спремни да изврше задатке. Позната је јеврејска солидарност с идејом, а касније и са државом Израел. Бројни успеси Мосада и његових агената, као и могућности инфлитирања у готово све земље, засновани су управо на тој чињеници: повезаности Јевреја и припадности јеврејству, те сталној спремности да се обаве и најтежи задаци.
ЕЛИТНЕ ЈЕДИНИЦЕ
Израелска војска (Цахал – Tzahal), тачније Израелске оружане снаге, имају у свом саставу три активне падобранске бригаде 202, 890 и 50. нахал бригаду. У резерви се налазе још три овакве бригаде. Из ових јединица регрутује се највећи број припадника специјалних јединица.
Те јединице Израелци називају Сајерет, што значи „извиђачке“. Свака већа јединица има своју „сајерет“ јединицу. У саставу падобранских јединица налазе се „сајерет цанхим“ које се користе као „шок трупе“ за убацивање и препаде док „сајатер шалдаг“ обавља инфлитрације и диверзије.
Постоје и друге „сајарет“ јединице као што су: „Сајатер Маткал“ – најелитније од свих специјалних јединица. Спомиње се још под именом „специјална извиђачка група Генералштаба“, „извиђачки пук 269“ или само „Хајехида“ (јединица).
„Сајерет Голани“ се налази у саставу пешадијске бригаде Голани; „Сајарет Хадрузим“ је посебна извиђачка група муслиманских Друза и потчињена је Северној команди; „Сајарет Шимсон“ је намењена за морнаричко-десантне операције; „Сајерет Јами“ налази се у саставу морнарице и представља јединицу поморских ронилаца, „људи жабе“ ове јединице у шестодневном рату 1967. године, извели су напад на луке у Александрији и Порт Саифи а касније су изводили нападе на базе и упоришта арапских терориста лоцираних дуж либанске обале.
ПАКЛЕНА ОБУКЕ
Обука израелских специјалних јединица је изузетно тешка и, што је најважније, одвија се у реалним борбеним условима. Основа успеха налази се у чврстој дисциплини свесном пожртвовању и тимском духу, тачније, осећају припадности јединици „изабраних“. Обука траје (осим војног рока од три године) између 18 и 20 месеци. Припадници ових јединица су углавном добровољци у односу на обичне регруте, јер је искуство показало да се добровољци у односу на обичне регруте одлучније и жилавије боре.
Да би неко постао „сајарет јединица“ мора имати којефицијент интелигенције 110, факултетско образовање и да зна стране језике. Један од посебних услова је познавање арапског језика и локалних дијалеката као и оријентални изглед (сличност са својим противницима Арапима). Кандидати пролазе најпре кроз основну селективну обуку, такозвану „гибушон“ која, поред осталог, обухвата учење борилачке вештине „крав маг“ и развијена је само у Израелу. Ова фаза обуке обухвата и скоро свакодневне дуге маршеве под пуном опремом које Израелци називају „масаот“, као и привикавање на глад и кратко спавање, сналажење у противничкој позадини и слично.
Они који успешно прођу кроз „гибушон“, прелазе на основну војничку обуку „тиронут“, која подраземава руковање ватреним и хладним оружјем уз даљу селекцију кроз маршеве. Командоси постају мајстори у гађању пушком галил, без сумње једном од најбољих на свету. Наредна фаза обухвата падобранску обуку у Тел Нофу, затим верање по стенама, следи обука у роњењу и тактици подводних дејстава, као и стицању знања из топографије и оријентације на терену. У овој фази се обучавају и за борбу у градским условима, и руковању разним врстама наоружања, посебно оног из земаља бившег „совјетског блока“, јер га највише има у арапским земљама.
ЛЕГЕНДАРНЕ ОПЕРАЦИЈЕ
Вести које су објавиле све тадашње светске новине 22. маја 1960. године, хватање нацистичког злочинца и његово спектакуларно пребацивање у Тел Авив, било је за светску јавност први видљив знак о постојању Мосада, а истовремено и њен први већи успех од оснивања Израела.
После ове, Мосад је извео још много операција, од којих су неке чак „прешле“ и на филмско платно.
По оснивању државе Израел, млада држава није имала властиту војну индустрију која би задовољила потребе одбране, те се оружје набављало различитим каналима. Многе земље нису биле вољне да сарађују, често и да не испоручују оно што је плаћено. Стога су Израелци морали прибећи лукавству.
После отмице пројектне документације за француски авион „Мираж-3Ц“ из швајцарске, те отмице пет борбених чамаца типа „јагуар“ који су имали лансирне рампе за противбродске ракете „габријел“, уследела је и отмица радарске станице П-12 из Египта.
Средином 1969. године, Мосад сазнаје да Египат поставља модерне радарске станице П-12 совјетске производње. Три радара су већ радили на Суецу, али их је штитио ракетни систем „нева“, што је за Израелце представљало проблем. Извиђањем, Израелци сазнају да је један П-12 размештен код Рас Ел Гариба, удаљеног од града Суеца око 300 км и 10 км од канала. У срцу пустиње на платоу уздиже се брежуљак окружен минским пољима и препрекама од бодљикаве жице.
После анализе и увежбавања одред „сајарет“ са око 40 људи, прешао је Суецки канал и неприметно пришао радарској станици, дубоко у египатској територији. Нису били примећени ни када су савладали минска поља и пресекли бодљикаву жицу. У краткој пуцњави станица је освојена на јуриш, док су се Египћани разбежали. Командоси су позвали хеликоптер Сикорски ЦХ-53Д на који су закачени делови опреме. У раним јутарњим часовима, радарска опрема масе седам тона, са четворицом заробљених Египћана, била је у Израелу.
Познати су бројни примери, успешно изведених противтерористичких операција које су извели Мосад и „сајарет“ заједно. Неке су већ увелико легендарне.
После операције „Гидон“, потрага и ликвидација палестинских терориста, који су учествовали у покољу израелских спортиста на Олимпијским играма у Минхену 1972. године.
После тог, долази до операције „Тандер“ (грмљавина), коју су извеле „сајарет“ јединице. Операција је позната и успешно изведена акција спасавања талаца из аеродрома Ентебе у Уганди. Ова операција је ушла у све уџбенике за специјалне операције.
Бројни су примери, ефикасности Мосада и „сајарет“ јединица, а једна од њих јесте и чињеница, да држава Израел постоји и данас, иако је окружена непријатељским државама.