Tачно у поноћ по московском времену 20. јула црноморска флота започела је блокаду црноморске обале од Николајева до Одеског џепа. За сада није било покушаја ниједног трговачког брода да уђе или изађе из територијалних вода Украјине.
Већ сада се нагађа с чим ће Русија спороводити поморску блокаду подморницама, ратним бродовима, поморским диверзантима, а неки навде и масовну употребу морских мина. плутајућих, сидрених или на дну лежећих.
Бела кућа не искључује да би Русија могла да нападне цивилне бродове који иду ка украјинским лукама у Црном мору. Како наводе власти САД, у ту сврху Руска Федерација је поставила додатне морске мине на прилазима украјинским лукама.
Прича о поморској блокади Одесе датира још од прошле године са почетка рата када је Русија уз помоћ десантних бродова изводила демонстрациона дејства и симулирала припрему за искрцавање на плаже на периферији Одесе.
Међутим, од тога није било ништа, осим три приближавања групе десантних бродова. У марту 2022. формиране су биле три борбене групе површинских бродова Црноморске флоте: прву групу чинили су десантни бродови који су више пута маневрисали на реалцији Крим-Одеса; другу групу чинило је 7-9 миноловаца класе Александрит који су уклањали плутајуће или сидрене морске мине. Трећу групу чиниле су ракетне фрегате класе Бујан 6-8 пловила наоружаних крстарећим ракетама калибр. Циљ руских планера у том тренутку био је да ће окружењем и блокадом и Одесе и тада Маријупоља (заузет маја 2022) покушати да стегну обруч око већих градова и натерају их на предају, пошто упад у Харков није дао очекиване резултате.
Средства за потенцијалну поморску блокаду
Као прва пловила која се сама по себи намећу као најидеалнија за спровођење поморске блокаде украјинских црноморских лука јесу подморнице. Црноморска флота тренута располаже са седам дизел-електричних подморница класе Кило у питању је шест модификовани класе Варшављанка које су носачи крстарећих ракета и један модификована класе Кило тип 877В „Алроса“ са водомлазном пропулзијом. У овом случају подморнице би биле најидеалније за овакве активности. Практично нечујене, а спремне за употребу торпедирања бродова.
Ради се о 6 активних дизел-електричних подморница класе Варшављанка, које су у оперативну употребу почеле да улазе од 2014. године. Подморнице класе Варшављанка (пројект 636.3, унапређена верзија кило) имају класични дизел-електрични погон, али са савременијим електро и дизел моторима због чеха имају низак звучни запси. Подморница има подводни депласман од 3.100 тона, достиже максималну брзину под водом од 20 чворова и може да се потопи на дубину од 300 м. Посада броји 52 подморничара. Ове подморнице су наоружане са торпедима калибра 533 мм, противподморничкимминамиа и противбродским ракетама калибар 3М54 (НАТО: СС-Н-27 сиззлер). Подморнице класе варсхавyанка намењене су пре свега за противбродску и противподморничку борбу у близини обале и плитким водама.
Иначе Црно море простире се између Европе и Азије. Са Средоземљем је повезано преко два моруза Босфора и Дарданелија. Површине је 436.402 квадратна километра уз обани део дубине иду до 200 м, а просечна на средини мора је 2.212м. Сланитет мора узноси од 3 до 23 промила, а видљивост од обале до 2 м и до 20 метара на отвореном мору.
Иако неки тврде да је Црно море неподесно за деловање подмирница, то би се могло рећи за нуклеарне нападне и стратешке, али за класичне дизел-електирчне сасвим довољно.
Украјинска морнарица нема ни подморница, а још мање средстава за противподморничку борбу са којима би се могла супроставити руским подморницама на отвореном мору. Мжда би се могло нешто постићи да русија користи подморнице са површине, а не из морских дубина.
Ракетнe kорвете класе „21631 Бујан-М“
Од површинских пловила Црноморска флота флота у свом саставу има три ракетне корвете класе „21631 Бујан-М“
Реч је о вишенаменским артиљеријско – ракетним бродовима депласмана од 949 тона. Руска ратна морнарица има тренутно 9 оваквих оперативних бродова у Каспијској флотили и Црноморској флоти
Бродови су изграђени у Зеленодољском бродоградилишту. Димензије брода: Стандардни депласман је 949 тона, дужина 74,1 м, ширина 11 м, газ 2,6 м, посада 180 чланова.
Наоружање чини 8 стратешких крстарећих ракета „Калибр-НК“ са дометом до 2000 км или са дометом до 2600 км. Уместо крстарећих ракета брод може бити опрељен са 16 надзвучних ракета „3М55 Оникс“ које чији је највећи домет у руској верзији до 500 км и реч је о противбродским ракетама. Један једноцевни топ „А-190“ калибра 100 мм. Један двоструки шестоцевни топа „АК-630М2 Дует“ за блиску ПВО брода, два лансера „3М47-01 Гибка-Р“. Сваки лансер има од 4 – 6 ракета за блиску ПВО брода типа „9К338 Игла-С“.
Ракетне фрегате Адмирал Григорич
У питању је пројекат нових руских фрегата који су добили ознаку Тип 11356Р/М по НАТО номеклатури означавају се и као класа Кривак IV. Пројектовани су у конструкционом бироу Северноје у Санкт Петербургу, а израђени у бродоградилишту Јантар у Калињинграду. Први корисник ових бродова је била Црноморска флота, која има tri таква пловила од уkпно шест који су предвиђени da se grade.
Према својој намени главни задатак нових фрегара руске морнарице је противваздушна заштита, пловних састава, трговачких бродова, али заштита поморских база и лука. Такође фрегате су оспобљене и опремљене за противподморничку борбу, као и ескорт бродова веће или мање тежине.
У градњи овог брода кориштени су нови материјали, а сама конструкција је таква да смањује радарски одраз брода због чега неки наводе да је у питању „стелт фрегата“, као што је у питању шведска Висби или француска Ла Лафајет.
Главно наоружање овог брода је лансер са осам крстарећих ракета типа Калибр (NATO oznaka SS-N-27 Sizzler) намењених за ударе по циљевима на копну и мору на даљинама до 1.000 км. Осим тога брод је опремљен и противбродским ракетама тиоа Оникс. Пловила ове класе располажу и са 12-ћелијских лансера Штил -1. У питању су вертикални лансери ракета ПВО система БУК М-1 али у морнаричкој варијанти. Борбени комплет на сваком броду је 24 ракете домета до 40 км по даљини.
Бродови овог типа располажу и за блиску противракетну одбрану брода у питању су шестоцевни топови калибра 30 АК-620 и ПВО ракетама типа игла на посебном лансеру, Борбени комплет до осам ракета. Од артиљеријског наоружања брод има на прамцу топ калибра 100 мм, који има максимални домет 20 км, а због своје аутоматизације може да испали до 80 граната у минути.
За противпдморничку борбу брод је опремљен са два двоцевна торпедна апарата калибра 533 мм на крми и једним ракетним бацачем дубинских бомби РБУ-6000, који је смештен испод командног моста према прамцу. Брод у зависности од комбинације и потреба може да користи и хеликоптер у питању су Ка-27 и К-31 који се користи и као летелица за осматрање и рано упозоравање.
Тактичко технички подаци о броду
Димензије: дужина 130 м
Депласман 4.500 тона
Погон брода користи се ЦОГАГ са две гасне турбине ДС-71 од којих је свака јачине 8.450 КС и две гасне турбине ДТ -59 јачине свака 22.000 КС. Опционо у каталозима се наводи и дизел мотор.
Максимална брзина фрегате је 30 чворова, а патролна 14 чворова. Максимални радијус пловљења је 4.850 наутичких миља.
Број чланова посаде: 190
До сад у оперативној употреби су три брода Адмирал Есен поринут 2014, Адмирал Григорович 2016 и Адмирал Макаров 2020. и сви су део Црноморске флоте.Градња последња три брода Адмирал Бутаков , Адмирал Истоминин и Адмирал Кронилов су отказани јер је Украјина увела санкције Русији, одкале је руска морнарица набављала бродске моторе за ове фрегате.
Патролни брод пројекта 22100 „Океан“
Поред различитих бродова опште и специјалистичке намене Руси за поморску блокаду, не близу обале, али у широј зони могу да употребе и патролне бродове пројекта 22100 „Океан“. Брод се одликује савременим изгледом такозваним „стелтом“, како би се смањио радарски одраз. Брод има депласман 2.700 тона. Брод је наоружан топом АК-176М калибра 76 мм за гађање површинских и циљева у ваздуху, а од помоћног наоружања ту су два тешка митраљеза калибра 14,5 мм КПВТ. На крми брод има хангар за један хеликоптер Ка-27.
Патролни брод пројекта 22160 Vasily Bykov
Ту је затим његов наследник 22160 серија патролних бродова којих Црноморска флота у свом сасставу има седам Vasily Bykov, Dmitriy Rogachev, Pavel Derzhavin , Sergey Kotov, Viktor Velikiy и Nikolay Sipyagin. Пловила су првенствено намењена за патролирање, праћење и заштита цивилних пловила на отвореном и затвореном мору. Од наоружања брод има крстареће ракете Калибр-НК, два бацача граната и два митраљеза и топ 76,2 мм двоструке намене (АК-176). Брод има и хеликоптерску палубу и хангар за један хеликоптер Ка-27. Брод такође носи глисер и има опрему за дронове, подводне беспилотне летелице и безпосадна пловила. Као велика мана ових бродова наведено је недостатак ПВО, па је то компензовано монтирањем ракетних система ТОР-М2 који су скинути са гусеничарских возила. Жалебе су биле и на слабу заштиту од погодака
За удара се дистанце могли би да се користе противбродски ракетни системи Баситон и Бал Е који су инсталирани на Криму и одакле покривају зону контроле Црног мора.
П-800 Оникс/Бастион
Ради о противбродској крстарећој ракети средњег домета, конструисана за употребу са мобилних копнених лансера обалске одбране за брорбу против америчких носача авиона, јачих Ударних поморских група и самосталног деловања крстарица, разарача, ракетних фрегата у условима јаког електорнског ометања и употребе крстарећих и противбродских пројектила. Ракете типа П-800 Оникс осим за противбродску борбу може се користити и за нападне на копнене циљеве .
Бал–Е
Бал–Е је мобилни противбродски обалски ракетни систем заснован на противбродској крстарећој ракети Х-35 Уран високе прецизности. Систем је намењен контроли мореуза, поморских комуникација, за заштиту обалног појаса од непријатељског артиљеријског и ракетног удара, као и одбијање могућег поморског десанта још пре приближавања обали и искрцавања снага.
Батерију самоходног противбродског обалног лансера (СОПЛ) Бал-Е чине: возило за командовање које поседује аквизицијски радар, радар за праћење циљева, возило за везу, који су монтирани на тешка теретна возила »МАЗ 7930« погона 8×8 високе проходности која на путу развијају максималну брзину од 60 км/х и 20 км/х по неприступачном терену.Батерију чине и четири самоходна лансера противбродских ракета Кх-35 Уран који су такође смештени на МАЗ 7930. Тачније: на свако возило се поставља по осам контејнера, уз још четири возила за транспорт и претовар ракета.
Прелазак система из маршевског у борбени положај износи 10 минута, време потребно за претовар ракета је 30 минута, а размак испаљивања противбродских ракета износи 3 секунде.
Систем је у стању да погоди све циљеве на даљинама од 120 километара у сваком тренутку и у свим временским условима. Систем може и са свог командног места и са других командних места добијати информације и одмах се ставити у положај за ватрено дејство по задатим циљевима.
Поједини поморски аналитичари заступају тезу да би Црноморкса флота могла да примени ирански сценарио препада и заузимања трговачких бродова, где би се киористили припадници моранричког СПЕЦНАЗ-а и морнаричке пешадије, који би уз помоћ горепобројаних пловила или гумених чамаца пристајали и заузимали иностране бродове. Кључну улогу играла би свакако 810. самостална бригада морнаричке пешадије са Крима. Иначе прекаљена једница којај је борбено искуство стицала у два чеченска рата, Сирији и сад у Украјини.
Кључни адут у сурпостављању руској поморској блокади Украјина има у великом броју морских мина које би могла да посеје тако што би цивилна пловила претворили у брзе минополагаче и тиме натерају руску флоту да се бави противминском борбом, а не задацима поморксе блокаде, док би то омогућило да превоз житарица из Одесе и Черноморска иде уз обалу преко румунских и бугарских територијалних вода до Босфора и онда преко Мраморног мора и Медитерана даље у свет.
За сада остаје енигма, да ли би Руска морнарица користила у операцији поморске блокаде само Црноморску флоту, али хиоптетички би могла да се укључи и Медитеранска ексадра, али та опција с обзиром на јачину пловила и присутво НАТО чланица у средњем Медитерану чини сокоро немогућим.
Украјинска ратна морнарица
Украјинска ратна морнарица има потпуно занемарљиве морнаричке способности, које се уместо бродова ракетних фрегата ослаења на мања пловила углавном патролних и безспосадних. Тренутно једино борбено пловило је артљеријски оклопни чамац
Пројекта 58155 Грјуза -М. Чамац је први пут поринут 2021. године и до маја 2023 налазио се на испитивању.
Овај мали речни оклопни чамац Грјуза М пројекат 58155 пројектовао је “Истраживачко пројектантски биро за бродоградњу Миколајев. Ови чамци улазили су у оперативну употребу украјинске морнарице од краја 2015. Сврха ових бродова била је употреба на затвореним морима попут Азовског. Украјинска војска тренутно у оперативној употреби има четири оваква чамца.
Чамци су дужине 23 м, висине 4, 8м, а газ је 1 м. Пуни депласман оклопног артиљеријског чамца је 54 тоне. Број чалнова посаде је 5 морнара.
У кормиларници која се налази на средини брода уграђен је интегрисани систем командовања и управљања. Систем омогућава праћење свих сензора на броду, електорнике и погонских и комуникационих система.
На прамцу и крми постављен је борбени модул БМ-5М.01 Катран-М која је даљинско управљана, произвођача Кузниа на Рибалскому. Свака купола је опремљена са два аутоматска бацача граната калибра 30 мм.
Наоружање чамца укључује и аутоматски топ калибра 30 мм ЗТМ-1, митраљез ЦТ калибра 7,62 мм и ласерски вођени преносни противваздушни системи (МАНПАДС).
Систем за управљање ватром налази се на командом моста. Чамац такође има навигациони радар, антенске јарболе и комуникационе системе. Ласерски даљиномер је инсталиран за откривање и праћење циљева.
Покрећу га два дизел мотора, који може да плови максималном брзином од 25 човорва. Максимални радијус пловљења 80 км од матичне луке пловило може да остане на површини четири дана.
Јака противбродска одбрана
Украјина велику наду у покушају спречавања поморске блокаде Русије поклања и обалским противбродским ракетама великог домета типа Харпун и домаће производње Нептун која је заправо модификована ракета Х-35.
АГМ-84 Харпун
Развој овог противбродског пројектила започео је у јулу 1971 године, када је тадађњи Мек Донел Даглас сопственим средствима покренуо пројектовање и уз помоћ америчке владе завршио развој противбродске ракете великог домета. У мају 1973 јавности је саопштено да је резвијена нова противбродска ракета под именом Харпун. Од самог почетка ова ракета развијена је у три верзије: АГМ-84А која се лансира са борбених авиона и хеликоптера, РГМ-84 која се лансира са површинских бродова и УГМ-84А која се лансира са подморница.
Званични почетак оперативне употребе био је 1977. Како је текла фаза оперативне употребе тако су настале још усавршеније верзије па и она која се лансира са копна на циљеве на мору АГМ-84Е и Харпун за напад на копнене циљеве АГМ-84Е. Ракета је добила активни радарски систем за самонавођење и турбомлазни мотор. Прве верзије имале су стратну масу од 556 кг и бојеву главу од 222 кг и максимални домет од 120 км. Свака усавршенија верзија имала је већи домет, а последње чак 220 км.
На усавршенијим верзијама радарска глава за самонавођење је замењена са ИЦ бојевом главом, прецизност је повећана употребом ГПС-а. Страртна маса повећана је са 625 кг, али је јачина бојеве главе од 222 кг остала иста. Последња верзија АГМ-84Х СЛАМ-ЕР која је фактички постала крстарећа ракета има домет од чак 300 км и ИЦ бојеву главу. Ракета се израђује у три верзије Блок IG која има побољшану систем за навођење. Блок II која је превасходно намењена за наоаде и на циљеве на земљи. Срце система представља INS/GPSнавигацијски систем који се користи за навођење ракете на средњем делу путање, Боинг је у јануару 2008 потписао уговор о развоју нове верзије БЛОК III који има уграђен дата линк и могућност деловања на отвореном мору и приобаљу са опцијом за лако избегавање лажних одраза циљева на површини мора.
САД су до сад произвели виеш од 7.000 оваквих ракета која се налази у наоружању 3о земаља света, а 31 корисник постала је Украјина. Цена ове ракете износи 720.000 долара. Украјини је ове ракете испоручила Данска и САД по једну батерију
K-360MC Нептун
K-360MC Нептун је украјински противбродски ракетни систем, који је развио конструкторски биро Луч, а за темељ узета је противбродска крстарећа ракета Р-360. У питању је украјинска верзија руске ракете Х-35У коју још зову и „Харпунски“ руску верзију популарне америчке противбродске ракете Харпун, која се спомиње и у наставку ове приче. Украјинска верзија ракете Нептун, идентична је руској верзији Х-35У која се налази на мобилним лансерима обалске одбране БАЛ-Е који су стационирани на Криму. Неки извори су наводили да су постојали планови да се ова ракета производи у Украјини, али прекиду је кумовао распад СССР-а. Систем је поново оживео у Русији средином 1990-тих година прошлог века.
Претпоставља се да је Украјина успела да задржи неке планове ових ракета, а Кијеву на руку ишло је то што су производили ракетне моторе и неке компненте за Кх-35 што је касније убрзало развој сопствене противбродске ракете „Нептун“.
За разлику од руског оригинала, украјинска верзија је дужа, јер је њено тело пруџено због ношења веће количине горива, са чиме је и повећан домет ове ракете. Спомиње се да је прича о овој ракети почела 2013, а прва тестирања завршена 2016. Међутим, са овом ракетом Украјинци су имали проблем са навођењем, а максимални домет је био 280 км. Ракета је могла да се лансира како са копнених, тако и бродских и ваздушних лансера. Развој овог противбродског система коначно је завршен 2019, а војна испитивања, пре увођења у оперативну употребу 2020. Серијска производња је порекнута у 2021, а средином 2022. планирана је испорука првих 19 ласнера украјинској морнарици. Колико је испручено првих система до напада Русије 24. фебруара 2022. није познато. Наводи се само да је наручено 90 лансера ових ракета у све три верзије.
Године 2019. ова ракета је по први пут показала домет од преко 250 км. Носи високоексплозивну фрагментациону бојеву главу (ХЕ-ФРАГ) тежине око 145 кг. Ова ракета би требало да буде ефикасна против пловила депласмана до 5.000 тона као што су фрегате и мањи разарачи.
Нептун има инерцијални навигациони систем са активном радарском главом за навођење у последњој фази лета ракете. Ракета од момента лансирања се креће 10-15 метара изанд површине мора, да би се у зваршној фази лета спустила на висину од 10, па на крају три метра изнад површине пре удара у циљ, како би лакше избегла непријатељске радаре и противракетне одбрамбене системе. Ракета лети подзвучном брзином, што неки сматрају недостатком, са чиме је олакшано њено пресретање.
Основна ватрена једница је батерија. Састоји се од 6 мобилних лансера са укупно 24 противбродске ракете. Возила лансера се могу налазити до 25 км од обале мора пре лансирања. За припрему батерије овог мобилног система обалске одбране потребно је 15 минута.
Иначе овај противбродски обалски ракетни систем има радар Минерал-У посебно развијен за овај систем, који може пловила да открије на удаљености од 500-600 км. Радар за батерију је такође монтиран на шасију камиона ТАТРА 8×8.
Тактичко технички подаци
Произвођач Луч-Украјина
Оперативна употреба: 2021
Димензије: дужина 4,4 м, ширина 0,4 м, распон крила 1,3 м
Тежина ракете: 870 кг
Тежина бојеве главе 150кг
Тип бојеве главе ХЕ-ФРАГ
Максимални домет 280 км