Милош Јевтић
У уторак 16. априла 2024. у Хотелу „Москва” у Београду, Михаил Звинчук — Рибар, један од оснивача познатог Телеграм канала „Рибар”, одржао је садржајно предавање на тему употребе Телеграм апликације као средства за контролу информативног окружења.
Заинтересовани су имали приликy да чују о самој апликацији, њеном развоју, алатима, безбедности употребе, а за представнике медија су веома биле значајне и анализе најпопуларнијих Телеграм канала који објављују садржај на српском језику.
Према речима предавача, један од кључних момената популаризације Телеграм апликације везује се за почетак сукоба у Украјини, јер се, са једне стране, у јавности јавила потреба за актуелним информацијама, а са друге стране апликација је нудила једноставан начин креирања садржаја и пуштања информација већем броју корисника. С тим у вези, значајно је истаћи да се број пратилаца руских Телеграм канала пре сукоба у Украјини кретао између 4 и 5 милиона, да би у овом моменту достигао распон 10-12 милиона. Предавач се осврнуо и на понашање медија, истакавши да је око 15% креатора медијског садржаја користило Телеграм канале као извор, да би сада тај број достигао око 40%, а као главни разлог тога јесте могућност брзог доласка до већ обрађених података, тј. до објављених информација.
Значајан део предавања Михаила Звинчука се односио и на статус који Телеграм апликација има у различитим деловима света, укључујући и Србију, са простором бивше Југославије. Када је говорио о српским каналима, г. Звинчук је истакао да популарност канала расте, али да је један од главних недостатака садржаја ових канала оригиналност и недовољно препознатљив стил израде садржаја. Помињући колективни Запад, посебно САД, предавач је истакао да елита старости 40-55 (која је уједно и највећи власник капитала) година највише користи мејл сервисе, затим „Meta” алате, укључујући и „WhatsApp” апликацију, у циљу пословне комуникације, односно промоције политичког садржаја.
У званичним западним медијима, посебно у САД, Телеграм је представљен као уточиште маргиналаца и теоретичара завере, што је, према речима предавача, последица систематске дискредитације Телеграм апликације.Г. Звинчук је истакао и да су цензура и политички притисци на платформу проблеми са којима се суочавају корисници ове апликације у Европи, те да је садржај који се пласира по правилу означен као лажна вест.
Са друге стране, у Русији је Телеграм постао платформа који легализује „инсајдерске” информације, као и средство за решавање политичких сукоба.
Након предавања, предавач је позвао заинтересоване на дискусију, те је наш колега Милош Јевтић искористио прилику и поставио два питања г. Звинчуку — да ли је објављивање садржаја о активностима руског спецназа у зони оружаног сукоба нанело штету активностима специјалаца, с обзиром на могућност одређивања њихове локације преко геопросторне анализе објављеног садржаја, односно како се руска страна супротставља и бори против нове украјинске методе у оквиру психолошко-пропагандног ратовања, у смислу употребе софтвера на бази вештачке интелигенције у идентификацији руских војника и потом слању њихових фотографија са порукама породицама и пријатељима.