Андреј Млакар
Неколико бомбардера дугог долета ТУ-22М3 појавило се у уторак 12. марта 2024. године на небу изнад Финског залива.
За сада нема информација да ли су летелице биле наоружане крстарећим ракетама Х-22 које имају брзину од 4 маха и бојеву главу тешку тону, или Х-32 са нешто мало мањом бојевом главом.
Летелице су дошле до eстонског острва Кална, што је значило да су прелетеле цео Фински залив, пре него што су се окренуле назад и вратиле у руски ваздушни простор.
Поменути лет догодио се око 11 часова по локалном времену.
Оно што се засад зна јесте да су ТУ-22М3 долетели из правца запада, али можда и базе Олења у Мурманској области као и базе Шајковка у Калушкој области у Подмосковљу.
Последњи лет руски бомбардери ТУ-22М3 имали су над Балтиком 17. децембра 2023, а али и у јуну месецу те исте године.
Иначе Естонија је држава чија премијерка већ дуже време одапиње островне стрлице према Русији, а из те државе стизале су и претње да ће затворити Фински залив и Балтичко море за руске бродое- Претпоставка је да је ово била нека врста поруке с обзиром да претње које су постале учестале од уласка Шведске и Финске у НАТО пакт и претњи блокадом Финског залива.
Авион ТУ-22М3 добио је нову улогу продор на непријатељску територију на малим висинама уз помоћ инерцијалног навигационог система, систем за управљање летом по унапред задатој мрашути лета.Основно наоружање ове летелице постала је крстарећа ракета Х-22, коју летелица може да носи испод трупау полупотопљеном положају или две ракете окачене свака испод сваког крила.
Ту-22М3 је прилагођен за прилаз циљу на екстремно малим висинама.
Авион у трупу може да има смештено 6 крстарећих ракета Х-15 домета 150 км, а на поткрилне носаче могу да се ставе још четири ракете.
У бомбардерским задацима обично је кориштен са класичним авио-бомбама масе 1.500 и 3.000 кг. Авион може да носи 69 бомби ФАБ-250, 12, Фаб -400, 8 ФАБ 1.500 и 2 ФАБ 3.000 прецизно вођене бомбе.
Совјетска војска имала је у свом наоружању са овим бомбардером опремљене три дивизије тешке бомбардерске авијације, две дивизије морнаричке авијације и неколико самосталних пукова. Већина авиона је била размештена у базама западно од Урала. Укупно је произведено 370 авиона од којих је 315 остало у Русији.
Ту се убрајају авиони који су повучени из Естоније и Белорусије.