Руси су током интервенције у Авганистану током 1980 тих, а још израженије у 1990-тим годинама у Чеченији налетели на велики проблем приликом употребе борбеног хеликоптера Ми-24. Ове како их зову „летеће топовњаче“ биле су једнино способне за дневне задатке, а и тада су временски услови морали да буду идеални.
Идеја да се то превазиђе решење је нађено у развоју новог борбеног хеликоптера Ми-28 са тандем седиштима по ознаком Ми-28Н „Night hunter“. Приви промерци конструисани су били средином 1980 тих година 20 века, али даље од прототипа нису баш успели да одмакну, односно са прототипних до серијских верзија. Први конкретни кораци направљени су 2006. године, када су руске оружане снаге наручиле првих 50 примерака борбених хеликоптера, који су постали оператвини већ 2010. године. Плам који су Руси објавили предвиђао је производњу 300 ових борбених хеликоптера.
Друга верзија о настанку
Многи су сматрали и да је овај борбени хеликоптер настао је као одговор на амерички борбени хеликоптер АХ-64 Апач који је конструисан као одговор да заустави масовни продор совјетских тенкова на запад Европе. Иако су пројектовани негде у исто време АХ-64 Апач је пре ушао у оперативну употребу, а руском пандаму било је потребно више од две деценије. Судбину ове летелице одредио је пре свега распад Совјетског Савеза и дилема војног врха ком пројекту се приклонити Ка-52, Ми-35 или Ми-28. Од базне верзије А развијен је савремени модел Н са интегрисаним наоружањем пете генерације и најсавременијом електроником.
Хеликоптер има неувлачив стајни трап и ојачани петокраки ротор направљен од композитних материјала и четворокраки репни X ротор.
Кабина хеликоптера са бокова ојачана је титанијумским и кермичким полочама, а простор између кабина направљен је од непробојних плоча. Сви витални делови хеликоптера су удвојени и отпорни на дејство пројектила калибра 12,7 и 20 мм. Пилот у кабину улази са десне, а оператор наоружања са леве стране.
Посаду хеликоптера чине два члана пилот и оператер распоређени у тандему. У случају повређивања пилота, оператер наоружања може да приземљи летелицу.
Ми-28Н спада у категорију тешких борбених хеликоптера, има класичну шему конструкције, високе маневарске способности и велику борбену жилавост.
Намењен је за уништавање тенкова и других оклопних возила, утврђених објеката и живе силе, противникових хеликоптера и споријих летелица, у свим временским условима дању, ноћу, невремену. Склопљени МИ-28 могуће је транспортовати и у Иљушину ИЛ-76..
Оно што одликује овај хеликоптера чине наоружање и електорнска опрема. Од наоружања хеликоптер Ми-28Н има: радио вођене ракете Атака, ИЦ самонавођене ракете ваздух-ваздух Игла, које дејствују по принципу „испали и заборави“, невођена ракетна зрна калибра 80 и 130 мм, топ 2А42 калибра 30 мм, а у подвесном контејнеру и топ ГШ -23 калибра 23 мм.
Уграђена радио-електронска опрема омогућава лет на екстремно малим висинама у атуоматском режиму рада, слања податакао циљу другим хеликоптерима у фрупи. Изнад главчине главног ротора налази се милиметарски радар Кинзел-В, а у носној куполи је радио-уређај за вођење ракета. Испод носа куполе, на жиростабилисаној платформи уграђен је оптоелектронски систем са обједињеним оптичким уређајем за тражење циља и непосредно гађање, термовизијска камера Зенит која обезбеђује термовизијску слику за дејства ноћу и у сложеним метеоролошким условима и ласерски даљиномер.
Изнад топа калибра 30 мм уграђен је ИЦ сензор (ФЛИР) за осматрање предње полусфере. Уграђени самоодбрамбени систем непрекидно прати евентуалне претње хеликоптеру, анализира их и аутоматски упозорава помоћу сензора који детектују ласниране пројектиле са радарским, ласерским и ИЦ вођењем. За одбрану од напада користи се системом који аутоматски избацује ИЦ мамце. Авионика хеликоптера прилагођена је употреби наочара за ноћно летење. У пилотској кабини налазе се ХУД, монитор на којем се приказује термовизијска слика и ИФР инструментализација.
Тактичко технички подаци Ми-28
Тип: борбени јуришни хеликоптер
Мотор: Два турбо мотора Климов ТВ3-117 јачине 1.864 кW.
Наоружање: 16 радио вођених ракета Атака, 8 ИЦ самонавођених ракета ваздух-ваздух Игла, 80 невођених ракетних зрна С-8 калибра 80 мм и 20 калибра 130 мм, топ 2А42 калибра 30 мм, контејнер са топом ГШ-23 калибра 23 мм,, а могу се наместити митраљез калибра 7,62 мм и 12,7 мм, две касетне бомбе за запречавање КГМУ.
Срце ноћне верзије Н је интегрални електорнски борбени систем, који укључује микорталасни радар смештен над ротором и предња ИЦ осматрачка справа. У копкиту се налази ЛЦД екрани, а посада је опремљена са уређајима за ноћно осматрање.