Приредио: Данко Боројевић
Дебата око заузимања Харкова се наставља. Занимљиво је да су спорови у току и у украјинским и руским иузворима. Занимљиво је да су обе стране узеле као аксиом саму чињеницу јуришања на град. Зар није чудно?
Један од циљева напада на пограничне регионе Русије била је управо жеља да се Руси натерају да започну операцију према Харкову. Сваком „стратегу“ је јасно да је сто километара од истока више од 39-40 километара од границе. Најлакше је прећи границу и одмах отићи у Харков.
Колико се чудних канала из Харкова одједном појавило на интернету. Људи који много месеци нису смели ни да погледају проруски материјал одједном су постали толико смели да отворено пишу да чекају руску војску. И то у контексту све веће активности СБУ у граду.
Председник Русије је поставио задатак војсци да се направи демилитаризована зона. Цевна артиљерија данас делује и на педесет и више километара… Немачки PzH 2000 – 56 км, француски Цезар – 54 км. Заиста, испада да треба да се осигура простор….
Све изгледа прилично једноставно, осим губитака током јуриша. Харков је милионски град! Ово није Мариупољ или Бахмут. Тамо је лакше организовати одбрану. Посебно с обзиром на однос Оружаних снага Украјине према цивилном становништву. Десетине, ако не и стотине хиљада руских бораца и дефинитивно стотине хиљада погинулих цивила.
Ово је цена овог напада! Пирова победа, која се савршено уклапа са изјавама Зеленског и команданата армија да је њихов задатак сада да самељу руску армију и да се држе линија одбране. Харков је идеалан за улогу „млина за месо“. Као и сваки други велики град.
Тако да се поставља питање, узети или не?
Одговор на ово питање данас је кључан.
Изгледа сасвим нормално за многе, да одговор буде – ДА!
Једино о чему се може разговарати је када?
Међутим, заузимање Харкова и Дњепропетровска за Русе данас је веома важно. Игра није вредна свеће, како је једном рекао један мудри деда. Укључујући и зато што ће, по руској дугогодишњој традицији, војска добијати наређења да заштити цивиле. Да их заштити и по цену сопственог живота… Односно, Руси иду ка ономе што је нашироко најављивано и пре председничких избора, ка још једној делимичној мобилизацији…
Све приче о томе како „нема рата без губитака“, „украјинце ће Руси здробити само на морал и јаку вољу“, „руско оружје је боље од украјинског“ и остало разбија се једноставном географијом .Бахмут је површине од само 41 квадратни километар. Харков – 350! Затим сами израчунајте број могућих губитака…
Међутим, Руси могу блокирати градове и лишити гарнизоне могућности да се бране. Да, и то се догодило већ 2022. године… Ударци који су задати градској инфраструктури говоре управо о томе. Иначе, резултати тог су прилично спорни. Руски циљ је био да се затворе погони индустрије, а не да се искључи струја цивилима. Али, према бројним информацијама, до 80% најважнијих фабрика за Украјину је већ евакуисано!
Није јасно зашто су неки Руси одлучили да су у сваком погледу супериорнији од украјинских оружаних снага. За то у Русији криви су и медији. Толико се пише о томе како су мобилисани Украјинци нешто аморфно, неспособни за борбу, да се чини да руске јединице иду напред готово у ходу.
Притом се некако успутно јављају о бројним украјинским контранападима. Јуче је изведен први значајнији напад тенковима. Напали су Руси и чак имали успеха. Али од 36 возила, погођено је 5 (!) (према украјинским изворима – 8). Ова аморфна маса, жељна што бржег пробоја, дочекала је ефикасно руске тенкове? Да губицима додамо још два борбена возила пешадије…
Укратко, у овом тренутку треба да се схвати да је операција заузимања Харкова нереална.
Не уочава се никаква војна оправданост тренутно за извођење операције у Харкову, а нема ни потребних снаге и средства. Мада, како кажу, све опције су могуће. Али вероватноћа таквих опција тежи нули…
Ово су више опција за операцију него анализа ситуације. Образложење на слободну тему. Ово није у супротности са оним што је горе написано. Такво резоновање једноставно помаже да се уклоне „слепи поред очију” када се анализирају акције обе стране. Тешко је бити на једној страни, а истовремено бити објективан према другој.
Прва опција – челни напад!
Не вреди понављати. Огромни губици. Уништење града и… потреба за повећањем резерви за одбрану окупираних територија. Поред тога, увођење озбиљних снага руске гарде у град како би неутралисали „герилце“ и противничке диверзантске групе. Уништени град створиће много могућности за дејства герилаца…
Друга опција – окружење града!
Коначно, град се ставља у полуокружење, врши се притисак на украјинске оружане снаге преко реке и наставља да се чисти око града. Односно, бочним нападима сужава се полупрстен и заузима леву обалу. У овом случају, ако операција заузимања леве обале буде успешна, блокира се и речна комуникација са градом. Окружује се украјински гарнизон и присиљава да преда град.
Трећа опција- израелска тактика
Западна, посебно израелска, опција за заузимање милионског града. Није потребно описивати начине на које се Израелци „боре“ против терориста.
Ово није анализа шта да Руси ураде у летњој кампањи 2024. године. Једноставно зато што пролећна кампања још није завршена. А без разумевања њених резултата, глупо је говорити о будућности.
Сигурно је да Руси прво морају очистити обалу и да дођу до западних граница Украјине. Лише Кијев приступа мору. И, на крају, елиминишу ово псеудо-стање.
Стога, операција за напад на Харков мора бити бриљантно планирана и изведена са прецизношћу. То је већ задатак руских команданата и штабова. Имају доста искуства и знања, што су већ више пута доказали…