Андреј Млакар
НАТО пакт после дужег времена по први пут у једном дану имао је седам извиђачких платформи на небу изнад Црног мора. Осим стратешких ту је било и тактичких извиђачких беспилотних летелица, затим летелица за прађење радио саобраћаја монраичких патролних авиона, али и борбених који су били пратња.
По устаљеној шеми најпре је из базе Сигонела на Сицилији полетела стратешка беспилотна извиђачка летелица RQ-4 Globalhawk и морнарички патролни авион P-8 Poseidon, који се такође користи за електронско извиђање.
Убрзо на небу су се појавила још два морнаричка извиђачка патролна авиона P-8 Poseidon, који су полетели из базе Михаил Когалницеану.
Из Велике Британије долетео је извиђачки RC-135W.
Takođe iz 71. ваздухопловne базe Kamпиа Трузи полетелe су две извиђачке беспилотне летелице америчке војске МQ-9 Reaper који су део 31. експедиционе оперативне групе која је потчињена 31. ловачкој ескадрили из ваздухопловне базе Авијано у Италији. Један од летелица летела је уз бугарске воде Црног мора према средни, а друга је летела источне обале Русије зона око Новоросијска и Керчког мореуза.
У тој зони појавио се и француска летелица за рано радарско отркивање Е-3F Sentry у пратњи четири вишенаменска борбена авиона Rafale наоружани ракетама дугог домета „Метеор“
Из Италије преко Јонског мора, Албаније, Грчке и Бугарске стигао је италијански извиђачки авион G-550 Gulfstream.
Иначе дан пре тога 23. априла на простору румунско-молдавске границе кружила је стратешка извиђачка летелица U-2S Dragon Lady.
Као што се и претпостављало, задатак овог извиђања био је пре свега праћење деловања ПВО система из састава 31. дивизије ПВО коју чине ракетни системи: С-400, С-300 ПМУ2, Панцир С-1, Тор М2 и Бук-М2 и М-3, која је под константним ударом украјинске војске.
Главни задатак операције било је утврђивање, да ли су једнице ПВО остале на постојећим ватреним положајима, прешли на нове и у ком стпену приправности се налазе распоређене ракетне батерије и двизиони.Прикупљене информације као што то бива у реалном времену су посредоване украјинског страни која је затим из три правца: Одеског, Херсонсог и Запрошког правца послали ракете ADM-160 MLAD. У питању су заправо минијатурни мамци у облику ракете који се лансирају из авиона, а опремљени су системима за електронски рат. Украјински јуришници СУ-24М и ловци МиГ-29 преуређени су као носачи ових мамаца за провоцирање рада ПВО.
MALD ADM-160 иначе има велики домет од 950 км и због велике количине електорнске опреме може да имитира лет ескадриле борбених авиона како би провоцирао противничку ПВО да реагује, а онда буде и елиминисана.
Посебно је била занимљива локација према којој су лансирани били мамци за птовоцирање ПВО. Из Одесе мамци су послати према Севастопољу, из Херсона према Стегучију и из правца Запорожја према Керчу где се налази најекспониранија ракетна батерија која брани Керчки или Кримски мост.
Ови мамци су иначе долетели преко Мелитопоња и Азовског мора.
Као што је то било 1. марта и 24. априла 2024. поновила се идентична операција сузбијања руске ПВО.
Многи већ сада наводе да је ово била само увертира за операцију да се тактикчким балистичким ракетама домета 300 км као симбол Русије гађа Кримски или Керчки мост који се сматра највредним циљем који треба уништити иако је Кијев због неколико покушаја ракетирања добио жестоки одговор руске стратешке авијације.