УКРАЈИНСКИ МОРНАРИЧКИ ПОВРШИНСКИ И ПОДВОДНИ ДРОНОВИ: Изазов за Црноморску флоту

Украјина је земља која је иако у рату доживела праву ренесансу што се тиче развоја како ваздухопловних тако и морских дронова које интензивно користи још од фебруара 2023. године.

Претпоставка указује да је можда и сама ракетна крстарица Москва која је тешко оштећена и која је потпољена управо била жртва површинских дронова камиказа, а не противбродских ракета “нептун” или морских мина.

Прво су у питању били беспосадна површинска пловила која су била напуњена експлозивом, даљински управљива са којима су Украјинци јуришали на руске бродове било борбене, било осматрачке, али и на лучке инсталације где су се у близини и активирали.

Са више или мање успеха Украјиници су обликовали на свој начин рат на Црном мору, где су беспосадна пловила заједно са мањим бродовима попут ракетних фрегата добили примат заједно са подморницама, док је време већих капиталних бродова прошло и полако ће нестајати из затворених или малих мора.

Прва генерација беспосадних аутономсних пловила, личиле су на маловећи скутер, веза је остваривана уз помоћ старлинка и управљало се из одговарајуће станице. Пловило је било крцато ескплозивом. Таква верзија се често могла видети у ратним десјтвома, а први примерак заробљен је био на плажи код Севастопоља октобра 2022. године.

У 2023 направљена је нова верзија беспосадног површингог пловила које је изгледало као затворени омањи чамац без икакве надградње над трупом. Назван је “Дрон нове генерације настао почетком 2023. године”.

Фото: Принтскрин Телеграм

Међутим, ова беспосадна површинска пловила су имала су велики недостатак јер су лако била учљива на пучини, откирвани су радаром и визуелно и тиме лако су пресретнута, пошто од потапања крстарице Москва Црноморска флота почела је да схвата да Црно море више није сигурно за руске бродове јер се повећао борј противбродских ракета, попут Харпуна, а на сцену су ступили дронови-

Руски бродови се више нису прбилижавали украјинским обалама, него су са безебдне даљине веће од 200 км и у близини Крима лансирали крастареће ракете у нападу на циљеве широм Украјине.

Међутим, у мају месецу 2023. Украјина је промовисала свој нови безпосадни, али овај пут подводни морски дрон Толока ТЛК-150.

Овај дрон направила је група инжењера која се назвала “Brave 1”.

Превасходна намена подводног дрона Толока ТЛК-150 је оружје за ратовање на мору. Произвођач Толока ТЛК-150 је једносмерно подводно возило без посаде, које се још увек како се наводи налази у фази прототипа.

Светској јавности приказано је средином маја месеца ове године. И сам произвођач наводи да је у питању прототип. Података много за сад нема, а оно што се појављује је веома штуро. Према подацима чланка Defense Express, морски дрон TLK-150 је знатно мањи од украјинских морских дронова камиказа, који су по димензијама личили на морске скутере или омање чамце. Сама класификација дрона је фактички немогуће га подвести под површинско или подводно. Дрон, односно тело плови испод саме површине мора, фактички полузароњеном стању, једина компонента која се види изнад површине воде је њен јарбол са антеном и наменски релативно мали одељак за комуникацију и систем камера.

Фото: Brave1

Дрон се израђује у неколико верзија:

Прва верзија ТЛК-150 са дужином трупа од 2,5 метара, са акционим радијусом од 100 км, електричним мотором и бојевom бојевом главом од 20 до 50 кг. Осим за борбене мисија овај дрон може бити употребљен и за осматрачке задатке пре свега прикупаљање обавештајних података или откривање сидрених и на дну лежећих мина.

Друга верзија ТЛК-400 са дужином трупа од 4 до 6 метара, акционим радијусом од 1.200 км и капацитетом бојеве главе до 500 кг;

Трећа верзија ТЛК-1000: има дужину трупа од 4 до 12 метара, акциони радијус од 2.000 км, електро мотор и капацитет бојеве главе до 5.000 кг.

Свака наредна серија требала би да постане фактички подводни дрон, који ће имати одличне маневарске карактеристике и отпорност на деловање противбродског наоружања


Једно од нових оружја на изложби када је Браве1 званично представљен је од посебног интереса из перспективе морнарице. То је мала роботска подморница, поморски дрон Толока ТЛК-150.

Преношење борбе у руску морнарицу
Украјина је већ постигла значајан стратешки успех гурајући руску морнарицу, која је у почетку доминирала северним Црним морем, у одбрамбени положај. Претња од противбродских ракета, попут оних које су потопиле крстарицу Москва, потиснула је руску морнарицу назад преко хоризонта. А иновативни наоружани површински бродови без посаде (УСВ) помогли су им да остану затворени у својим лукама.

Али настала празнина у северном Црном мору је далеко од украјинског језера. Руси и даље могу да делују тамо да лансирају ракете или да подрже копнене операције ако се укаже потреба. А украјинска пловила, чак и мала УСВ, могу да буду подигнута руским авионима. Стога је можда природно да Украјина развија роботске подморнице, формално познате као подводно возило без посаде (УУВ).

ТЛК-150 је први откривени аутохтони УУВ. Дизајн је неконвенционалан, показује његову домаћу природу. Има веће стабилизаторе од других УУВ и много шире просторне пропулзоре (пропелере). Ово можда и није лоша ствар, и показује да није само копија било чега што се дешавало раније. Ово мало оружје употпуњује сада чувена површинска пловила без посаде (УСВ) која већ прете руској морнарици у њеној главној бази у Севастопољу.

Дизајн новог поморског дрона
Украјина је недавно набавила неке УУВ од западних влада. Они су углавном за подршку напорима за чишћење мина и укључују 6 испоручених преко Уједињеног Краљевства. Део овог знања је можда пренет на нови тип, иако ће дизајн и технологија бити потпуно одвојени.

ТЛК-150 је прилично мали дрон, дугачак је само 2,5 метара (8 стопа). Необично је да има двоструке потиснике постављене на мале стабилизаторе налик крилима и велику кобилицу. У комбинацији са одвојеним кормилом и напред постављеним авионима за роњење, ово би требало да обезбеди одличну агилност.

Постоји веома висок јарбол са камерама и комуникационим уређајима. Кобилица је можда балансирање овог јарбола. Могуће је да се ово може користити као перископ за мисије прикупљања обавештајних података у близини непријатељске обале. Такође би могло да омогући навигацију „људи у петљи“ и циљање напада.

Браве1 је такође открио дизајне за два већа УУВ-а. ТЛК-400 је дупло дужи на 4-6 метара (13-20 стопа). Такође има тело много већег пречника што значи већи домет и носивост. ТЛК-1000 би поново био много већи, до 12 метара (40 стопа) у дужину и са четири потисника. Нејасно је да ли су ови већи дизајни изграђени.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *