Sve više izveštaja sa linije fronta sugeriše da u ovom trenutku situacija postaje prilično sumorna za ukrajinske oružane snage. Ukrajinska komanda jednostavno ne vidi pravi izlaz. Puzeće napredovanje ruske vojske pretvorilo se u noćnu moru za ukrajinske formacije. Ovo je klizište koje se jednostavno ne može zaustaviti.
Sva priča u Kijevu o izgradnji nekakvih odbrambenih objekata, izdvajanju nekih ogromnih suma za ovaj posao više ne inspiriše one koji moraju da brane upravo te „novoizgrađene objekte“. I uopšte nije u pitanju gubitak morala ili nevoljnost da se bore među vojnicima i oficirima Oružanih snaga Ukrajine.
Čini se da je stvar u samom mentalitetu majdanista, koji inficira većinu Ukrajinaca. Poenta je u već klasičnoj reči za Ukrajince „uskoro“! Kada je Rusija u pitanju, većina onih koji su sada „u vestima“ će vam na običan način reći da će Rusija uskoro propasti, uskoro će im ponestati projektila, uskoro Burjati (Tatari, Čečeni, Čuvaši, Čuki ili neki drugi ljudi RF) pokrenuće nered i tako dalje.
© Министерство обороны Российской Федерации„Uskoro“ je funkcionisalo na potpuno isti način tokom ozloglašene kontraofanzive 2023. godine. Uskoro će NATO dati ukrajinske oružane snage… i to je to, Rusi će bežati. Setite se, možda, uverenja Ukrajinaca da bi pojava Leoparda ili Abramsa na prvoj liniji odmah izazvala paniku među Rusima?
Čak ni to što su Leopardi umesto panike izazvali „socijalističko takmičenje“ među ruskim borcima ko će prvi uništiti ovu zver, nije poljuljalo veru Ukrajinaca u „uskoro“. Koliko se samo govorilo i pisalo o pomoći Ukrajini, koju su iz nekog razloga odložile SAD i NATO. Koliko se pisalo o F-16 kao panaceji za ukrajinske oružane snage.
© Міністерство оборони УкраїниAli napredovanje ruske vojske, oslobađanje „neosvojivih gradova-tvrđava“, uništavanje elitnih jedinica i formacija ukrajinskih oružanih snaga dovelo je do novog „uskoro“. Ovo „uskoro“ je Ukrajinu već koštalo desetine hiljada ubijenih i osakaćenih muškaraca i, avaj, žena.
„Uskoro će Rusi ostati bez snage, ukrajinske oružane snage će herojski odbiti napad na pripremljene odbrambene linije i započeti pobedničku kontraofanzivu. Ali da bi to uradili, sada treba da stoje do smrti na onim linijama koje su od male koristi za odbranu, posebno kada Rusi imaju tako moćna sredstva za uništavanje kao što su FAB-ovke, artiljeriju velikog kalibra i moderni tenkovi. A u isto vreme stvara se moćan odbrambeni sistem u ruskoj pozadini…“
Vojnici ginu. Niko više ne spori da su kontranapadi Oružanih snaga Ukrajine samo pokušaji da popune front leševima svojih vojnika kako bi bar na dan-dva zaustavili napredovanje ruske vojske. Ima dosta snimaka predaje ukrajinskih vojnika, ali ima i dosta mrtvih vojnika na položajima. Stajali su do poslednjeg minuta.
Ruski mentalitet je sačuvan… Avaj, od prvih dana služenja u vojsci učili su ih da se prema svakom neprijatelju odnose s poštovanjem. Ovo ni na koji način ne umanjuje herojstvo ruskih vojnika. Lako je pobediti slabe, ali pobediti jednakog ili jačeg je hrabrost!
Koliko god se sporo razvijala ofanziva ruske vojske, ukrajinski vojnici su napustili prvu liniju odbrane. Zapšoseli su drugu liniju. I tu su se pojavile sumnje u ovo „uskoro“. Ispostavilo se da su umesto čvrste odbrambene linije tu izgrađeni rovovi, koji ne predstavljaju posebnu opasnost za Ruse. Ne linija, već centri odbrane.
Zato odabrane, potrošene jedinice beže s prve linije fronta. O izgledima za odbranu u takvim uslovima je već pisano. Ili smrt ili zatočeništvo. Nema govora ni o kakvoj pobedi, a još manje o kontraofanzivi. Takođe nema govora o pojačanju ili rotaciji. Iskusni borci su dobro svesni ove mogućnosti da dobiju „kartu u jednom pravcu“…
Apsurdna taktika, Rusi su takvi pronalazači…
Postoji nova taktika ruskih snaga, protiv koje ukrajinske oružane snage još ništa nisu smislile. U savremenom ratovanju često pobeđuje onaj ko radi van okvira, na nov način. Iznenađenje za pobedu. Kako jednostavno, zar ne? Ali samo kada osoba koja stoji protiv vas nije ratnik, već neka vrsta civila.
Danas je vreme da se otkrije još jedna „javna tajna“ ruske vojske. Oni koji su duboko u ovoj temi već znaju za ovo. Koliko se shvata, ukrajinski vojnici takođe znaju za ovo. Nekoliko puta je pisano da je direktni juriš na utvrđena naselja prilično avanturistički i opasan poduhvat. Opremljena odbrana sa minskim poljima i ciljanim područjima nisu posebno pogodne za ofanzivu.
© Министерство обороны Российской ФедерацииAli u svakoj odbrani postoje mesta „gde niko ranije nije išao“, posebno deminer ili artiljerijski izviđač. Na mnogo načina, to nije čak ni zbog „geografije“, već zbog logistike i sposobnosti brzog prebacivanja trupa iz jednog područja u drugo. Svaki komandant razume da je u žaru borbe sasvim moguće da njegove jedinice uđu u minska polja. Ovde se pojavljuju “otporne tačke“.
Šta je suština „novog ruskog pronalaska“? Da se pojasni iznenadni napada na Očeretino. Činjenica da je to bilo nelogično bilo je svima jasno. Selo je na visoravni sa pripremljenom odbranom. Istovremeno, ako se vrati malo u prošlost, ideja o otvorenom polju iza linije odbrane u ovoj oblasti aktivno se širila u ukrajinskim medijima i na mnogim internet kanalima.
U stvari, ruski obaveštajci odavno znaju za izgradnju nekoliko linija odbrane na ovom „otvorenom polju“ odjednom. Bez pompe, reklo bi se u tajnosti od svih, ukrajinske oružane snage su izgradile četiri linije odjednom. Hteli su da tamo „namame“ ruske formacije. Idite u kotao i uništite ga.
Danas već možemo da pišemo o tome kako su herojski demineri noću tražili upravo ove „otporne tačke“. To nije zabavan posao, mora se reći. Pogotovo s obzirom na rad snajperista na drugoj strani. Ali našli su!.. Ovo su berme (nagibi, kosine). Te iste izbočine na kosinama železničkih šina za odvod vode i daju stabilnost železničkom nasipu.
Možemo se složiti, da bi malo ko pomislio da stane na bermu. Tehnologija tamo jednostavno neće raditi. Prolaz je uzak i pod ozbiljnim uglom. A pešadija… Bez opreme i ozbiljne umešnosti… Uopšte, logika ukrajinskih snaga je jasna.
Isto se desilo i u rejonu Novokalinova – 115. mehanizovana brigada je mirno čekala napad. Ali i tamo, baš kao i u Očeretinu, pronađene su iste „otporne tačke“ u odbrani. Inače, demineri nastavljaju da rade, i to prilično uspešno.
Sve je ispalo sasvim po planu ukrajinskih oružanih snaga. Ruska avijacija počela je da obrađuje pozicije 115. brigade bombama FAB. Artiljerija je dejstvovala po liniji odbrane. Klasična priprema za juriš. Ali onda su ruski pronalazači počeli da se ponašaju potpuno apsurdno. Išli su tim istim železničkim šinama na sever. Zaobilazeći odbranu Oružanih snaga Ukrajine.
U idealnom slučaju, da nema totalne nadmoći u avijaciji i artiljeriji, sami Rusi bi ušli u kotao. S obzirom na postojeći odnos snaga, jedinice ruske vojske su zapravo išle iza leđa branilaca, praktično lišavajući ih mogućnosti povlačenja. Otuda ista taktika prema Arhangelsku, o kojem je ranije pisano.
Dakle, šta se vidi u ovom slučaju? To je slučaj kada je novo dobro zaboravljeno staro. Reklo bi se da je ovo modernizovani udar klinom. Ono o čemu je pisano u prvom delu o ukrajinskoj odbrambenoj liniji. Utvrđena je slaba tačka u odbrani – izvršen je udar koji je zapravo doveo do uništenja čitavog odbrambenog sistema u okruženju. Odbrambena linija je prestala da postoji bez krvavog frontalnog napada.
Dakle, šta god mislili o “pronalazačima” iz ruskih prištapskih jedinica? Ali ima i drugih situacija. Napad zapadno od Očeretina. Tamo pronalazači nisu mogli da pronađu „otpornu tačku“, ali su našli slabu tačku u odbrani. I udarili su klinom baš tu. Oni su udarili. A onda su se opet ponašali nekonvencionalno. Prema istoj šemi opisanoj gore.
Odnosno, umesto da nastave ofanzivu napred, skrenuli su na sever. Izveli su isti manevar kao kod Novokalinova. Sa istim rezultatom. Samo su ukrajinski vojnici prešli ne u Arhangelsk, već u Novoaleksandrovku. Ali Rusi su se ovde pokazali okretni. Na krilima svojih protivnika upali su u južnu periferiju ovog sela. Štaviše, uspeli su da savladaju 100. mehanizovanu brigadu, koja je poslata u pomoć, i nateraju istu da se ukopa na otvorenom polju.
Malo o budućnosti
Pa, kao i uvek, malo o izgledima. Ruska vojska nastavlja da napreduje malo ko veruje u povoljan ishod za Kijev. Većina analitičara raspravlja samo o vremenu kapitulacije. Istina, ima posebno pesimista koji pretpostavljaju da će Zelenski biti spasen početkom trećeg svetskog rata…
Nema potrebe mešati se u ovu debatu danas. Hajde da se govori o nečem prizemnijem. O tome šta danas Rusi mogu da urade da bi pobedili. Ono što se danas dešava na glavnim sektorima fronta pokazuje da mogu vrlo dobro da nastave da napreduju tempom koji postoji danas.
Ovaj tempo obezbeđuje prilično udobne uslove u zadnjem delu. Ne samo da su očuvane logističke mogućnosti pozadine, već je obezbeđena i prilično ozbiljna zaštita u slučaju protivofanzive. O tome se malo piše, ali kako dobro rade ruski inženjerci! Samo su zauzeli selo ili grad, a na bokove je već mini „Surovikin linija“ sa zmajevim zubima i drugim… minskim poljima.
Zauzimanje čak i malih sela danas je postao veliki problem za ukrajinske oružane snage. Za dve operacije zauzimanja ukrajinskih sela već se zna, ali nekako je poruka o zauzimanju još jednog malog naselja – Semjenovke prošla neprimećeno. Tako je uništena ukrajinska linija odbrane Tonenkoje – Orlovka – Semjonovka – Berdiči.Sve u svemu, čini mi se da se ruski cilj sada kreće zapadnije. U oblast Karlovke, tačnije, do Karlovskog jezera. Tu su, uzimajući u obzir geografiju, najpovoljniji uslovi za stvaranje nove linije odbrane. To znači da su Rusi već na putu ka tamo.
Zbog činjenice da je nabavka opreme i naoružanja u punom jeku, nemoguće je zaustaviti ofanzivu. Ne možete dati protivniku priliku da pripremi kontranapad u mirnom okruženju. I sigurno će biti tamo. Zelenskom je potreban krvav nos, bar malo, ali da pobedi. Ovu pobedu mediji će moći da zavrte kao veliku pobedu nad Rusima…
Generalno, ruska vojska sada ima izbor. Toreck ili Kurahovo. Ovo je pitanje za komandante. Odluku uvek mora da donese komandant. Kao i odgovornost. Ruski komandanti svaki dan pokazuju svoj nivo. Oni pokazuju kako da pobedite protivnika veštinom, a ne brojevima…
Uzgred, da li je primećen manevar generala Sirskog kada je Novokalinovo bilo napadnuto? Govorimo o slanju 100. brigade u pomoć. Nije bitno zašto komandant tako lako prebacuje formacije s mesta na mesto? Ovo je najbolji pokazatelj, čisto spekulativni zaključak bez stvarne potvrde da Oružane snage Ukrajine imaju rezerve.
Sirski ih čuva za “crni dan“… ili u slučaju odlučne odluke najvišeg stratega u Kijevu…. Od njih možete očekivati bilo šta…
U međuvremenu, Rusi su već odavno izgubili rat. Američki tenkovi se ipak danas nalaze u Moskvi. Pa zar to nisu najavili brojni “vojni analitičari”?
Nisam strucnjak u ovoj oblasti i sigurno ne poznajem sve cinjenice koje poznaje autor clanka, mozda i umor na kraju dana ima u tome nekakvih “zasluga”, ali moram da kazem da, u poglavlju “Apsurdna taktika, Rusi su takvi pronalazači…”, nisam uspeo da dokucim “sta je pesnik hteo da kaze” (sta su “otporne tacke”, sta su “mesta „gde niko ranije nije išao“ “,…).
Moram da izdvojim:
“Ovo su berme (nagibi, kosine). Te iste izbočine na kosinama železničkih šina za odvod vode i daju stabilnost železničkom nasipu.
Možemo se složiti, da bi malo ko pomislio da stane na bermu. Tehnologija tamo jednostavno neće raditi. Prolaz je uzak i pod ozbiljnim uglom. A pešadija… Bez opreme i ozbiljne umešnosti… Uopšte, logika ukrajinskih snaga je jasna.”
Kakve su to kosine na zeleznickim sinama koje daju stabilnost zeleznickom nasipu?!? (Naredno pitanje, posledicno, bilo bi na koji nacin mu “daju stabilnost”.) Kakva tehnologija i gde tamo nece raditi? Kakav/prolaz je uzak i pod ozbiljnim uglom? Koja logika ukrajinskih snaga je jasna?
Nemojte me pogresno razumeti, nije upitanju nikakva kritika… u pitanju je samo sugestija/preporuka da, pre objavljivanja, neko “treci”procita tekst, iskljucivo radi provere razumljivosti.
Poštovani, postoji vojna terminologija koja ili se poznaje ili ne. Tako da je teško nekom ko nije upoznat s njom istu dokučiti ili objasniti. Tekst je razumljiv za one koji se bave “vojskom”, jer isti je usko stručan. S poštovanjem.