Ukrajinski mediji “Pravda”, ne ruska sa kojom nema nikakve veze objavio je tekst u kome citira svog neimenovanog izvora da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski komunicira sa drugim komandantima u ukrajinskoj vojsci zaobilazeći glavnokomandujućeg generala Valerija Zalužnog, što sprečava njega kao načelnika Generalštaba komanduje svom vojskom u ratnom stanju.
Izvor ukrajinske Pravde za koje se navodi da je iz samog bliskog okruženja Zalužnog kaže da u Ukrajinskoj vojsci, Zelenski ima dve vrste komandanata: dobre kojima komanduje komandant kopene vojske Ukrajine general Sirski i “loše” kojima komanduje Zalužni, što je kako ovaj izvor kaže demotivišuće za glavnokomandujućeg i, što je najvažnije, ometa komandovanje celom vojskom“.
Primećuje se da je Zelenski zapravo napravio paralelne koloseke za komunikaciju sa komandantima različitih rodova vojske, što se dešava zaobilazeći Zalužnog.
Na primer, sa komandantima Kopnene vojske Aleksandrom Sirskim ili Vazduhoplovstvom Nikolajem Oleščukom.
Direktan kontakt sa komandantima ubrzava rad predsednika, ali destabilizuje rad glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine, koji neke informacije saznaje od svojih formalnih potčinjenih samo u štabu, ako uopšte i sazna.
Još jedan primer političkog ponašanja Zelenskog bila je medijska priča o čišćenju regionalnih vojnih kancelarija. Posle istrage Ukrajinske Pravde o nečuvenom bogaćenju vojnog komesara Odese tokom rata, predsednik je zahtevao da se otpuste svi šefovi regionalnih regrutnih centara i proveri njihovo imovinsko stanje.
„Šef Državnog istražnog biroa, Suhačov, došao je u leto u štab i počeo da izveštava o tome kako su vojni komesari hladnokrvno otpušteni. A posle njega su dali reč Zalužnom, koji ga je jednostavno elegantno udario: „Ja sam želim da se zahvalim policajcima, tema korupcije je važna. Ali želim da saopštim i najnovije podatke o mobilizaciji: „I naglo pada u svim oblastima“, kaže jedan od učesnika tog sastanka, pod uslovom da ostane anoniman.
Odnosno, ono što je sa političke tačke gledišta izgledalo kao brzo i odlučno ispunjenje zahteva društva za pravdom, u stvari je imalo složene posledice sa vojne tačke gledišta.
Sličan efekat imaju i kadrovske promene, poput smene komandanta specijalnih snaga Horenka, komandanta sanitetskih snaga Ostaščenka ili eventualna ostavka komandanta Združenih snaga Naeva.
Svi ovi vojnici su iz blizine glavnokomandujućeg Zalužnog i njihovo smenjivanje unosi nestabilnost u komandnu vertikalu. Krivični postupak protiv Naeva za odbranu juga, koji Zalužni smatra pokušajem da mu se približi, drugo je poglavlje u ovoj priči.
Ali napetost između predsednika i glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine najviše je porasla nakon početka kontraofanzive na jugu.
Pozadina ove priče stoji u intervjuu u kome je glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni rekao da je situacija na frontu zašla u ćorsokak , kada nijedna strana ne može da napreduje jer su podjednako tehnološki opremljene i da je rat prelazi u stadijum pozicione borbe.
Zauzvrat, Zelenski je rekao da ne smatra da je situacija na frontu ćorsokak i da Ukrajina neće pregovarati sa Rusijom Zelenski je 21. novembra u intervjuu za tabloid THE SUN rekao da vojno osoblje koje će se baviti politikom ne bi trebalo da bude „umešano u rat “ .THE ECONOMIST je 29. novembra objavio je tekst u kome je političko bojno polje Kijeva uporedio sa sumornim rovovskim ratom na istoku Ukrajine i da je taj rat sve napetiji gde predsednik Zelenski vidi kao svog konkurenta u glavnokomandujućem Oružanim snagama Ukrajine Valeriju Zalužnom.