Dve modifikovane PVO rakete dugog dometa S-200 (SA-5 Volga, Dubna, Vega) lansirane su danas oko 13 sati po srednje evropskom vremenu na Krimski most.
PVO zaštita mosta koju čine kobinovani sistemi S-400, Pancir S1 i TOR-M2 su presrele projektile i uništeten.
Takođe ubrzo posle toga nad velikim delom mosta razvijena je dimna zavesa, kako bi se sprečilo da novi projektili u slučaju da budu lasnirani pogode most.
Obaranje modifikovanih PVO raketa potvrdilo je i rusko ministarstvo odbrane.
“Dana 12, avgusta Kijevski režim pokušao je da napadne Krimski most raketom S-200 pretvorenom u udarnu verziju. Ukrajinski projektil je blagovremeno otkriven i presretnut u vazduhu od strane ruskih sistema protivvazdušne odbrane. Nije bilo štete niti žrtava“, navodi se u izveštaju Ministarstvo odbrane Rusije.
Saobraćaj na mostu je blokiran i obnovljen oko 14:15 časova.
Prvi napad na most dogodio se rano ujutru 8. oktobra prošle godine – kamion je dignut u vazduh na delu puta, nakon čega se zapalilo sedam cisterni sa gorivom iz voza koji je pratio prugu. U eksploziji su poginule tri osobe – putnici putničkog automobila koji se vozio pored kamiona. Na mostu su se delimično urušila dva raspona automobila, ali lučni oslonci za prolaz brodova nisu oštećeni.Prema podacima FSB, organizator ovog terorističkog napada bila je Glavna obaveštajna uprava ukrajinskog Ministarstva odbrane i lično njen vođa Kiril Budanov.
Poslednji napad na Krimski most desio se 17. jula kada je poginuo bračni par iz Belgorodske obalsti, a njihova ćerka je teško ranjena.
Raketni sistem dugog dometa S-200 po NATO nomeklaturi SA-5 Gammon OKB Almaz, poznat je po tri imena Angara, Vega, Dubna. Namenjen je da deluje na srednjim i velikim daljinama.
Konstruisan je za odbranu velikih površina od napada strateških bombardera i sprečavanja špijunski preleta. Veruje se da je konstruisan da obara strateške izviđače poput SR-71 Blackbird. Veruje se i da je njegova glavna meta bio bombarder B-70 Valkira, koji je bio i ostao prototip.S-200 predstavlja ujedno i jedan od najvećih PVO sistema koji je ikada konstruisan. Prvi put svetskoj javnosti prikazan je u novembru 1963. godine. Neki su ga nazivali i “protivraketnom raketom”. U okviru Sovjetske vojske nalazio se u sastavu Raketnih trupa PVO.
Raketa ima dužinu 10,72 m. U pitanju je jednostepena raketa,koja ima četiri spoljašnja bustera od kojih je svaki dug 4,9 m i ima telo prečnika 0,48 m sa jednim krmilom razmaha 0,35 m od tela bustera. Raketa ima razmah krila 2,85 m, a prečnik je 0,85 m i pogoni je raketni motor na čvrsto gorivo. Minimalni domet rakete je 60, a maksimalni 270 km i može da deluje po velikim i vrlo salbo pokretnim ciljevima, kao io nim eksptremno brzim. Radio-komandno vođenje se primenjuje u početnoj i srednjoj fazi leta rakete, dok je u završnoj fazi aktivno radarsko smanovođenje. Bojeva glava rakete je visoko-eksplozivna, koja se aktivira putiem signala ili blizinskim upaljačem. Kada je raketa opremljena nuklearnom bojevom glavom, koristi se komandno aktiviranje. Inače jačina nukelarne bojeve glave iznisi 25 kilotona. Maksimalna brzina rakete je 4 maha.Tešina klasične bojeve glave iznosi 217 kg.