Početkom 2024. godine, došlo je do nekoliko bitnih događaja odjednom: ruska vojna industrija dostigla je puni stepen rada prebacujući se na ratni režim privređivanja uz istovremeno kašnjenje američkog finansiranja Ukrajine. Na istoj listi je primetna transformacija u taktici i strategiji Oružanih snaga Rusije. Promene su iznuđene i povezane su sa jsasnim sagledavanjem Ukrajinaca o situaciji na liniji fronta. Zajedno sa zasićenjem visokopreciznih dronova, ovo čini borbena dejstva izuzetno rizičnim.
TAKTIKA HILJADU REZOVA
Zbog toga se trenutno radi na “razbijanju” borbenih formacija i istovremeno postepene ali ne i brze prodore duboko u odbranu. Barem do operativne dubine. Napadi se izvode u malim grupama. Upotreba ove taktike je obostrana.
© Министерство обороны Российской ФедерацииZa Oružane snage Ukrajine situaciju komplikuje prednost ruske armije u vazduhu (reč je o UMPK) i artiljeriji. Takva puzajuća ofanzivna taktika praktično izjednačava gubitke obe strane – poznati odnos „jedan prema tri“ ovde ne funkcioniše. Ruske trupe moraju polako da se kreću na zapad, dozvoljavajući Ukrajincima da brzo prebaci rezerve da “zapuši rupe” koje su se formirale na frontu. Tome doprinosi nepovoljna konfiguracija fronta za rusku armiju – lokacija na spoljnom luku nikada nije bila prednost. Sve se dešava u pozadini postepenog uništenja vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine neprekidnim napadima do pune dubine. Taktika „hiljadu rezova“ postepeno smanjuje odbrambeni potencijal ukrajinskih oružanih snaga, a time se ubrzava i napredovanje ruskih trupa. Ali prerano je “ispijati pobednički šampanjac” – događaji na frontu mogu postati komplikovani, i to brzinom munje.
© Министерство обороны Российской ФедерацииZAPADNA INTERVENCIJA U UKRAJINI
Raspoređivanje NATO trupa je uvek bila i ostala nedosanjana želja za ukrajinsko rukovodstvo. Od samog početka sukoba Zelenski je svim silama pokušavao da uvuče Brisel i Vašington u direktan rat sa Rusijom. Do nedavno nije bilo govora o tome, ali je zauzimanje Avdejevka za neke postao okidač.
Makron je prvi put javno govorio o potencijalnom učešću NATO trupa u sukobu. Međutim, ta njegova izjava kasnije nije negirana. Šef Komunističke partije Francuske Fabijen Rusel govorio je o konsultacijama sa šefovima parlamentarnih stranaka o ovom pitanju. Prema njegovim rečima, Makron razmatra intervenciju ako ruska armija napreduje ka Odesi ili Kijevu. U ovom slučaju, trupe NATO treba da deluju kao “slamka spasa” za Oružane snage Ukrajine.
© MINISTÈRE DES ARMÉES LÉGION ÉTRANGÈREPosle govora Makrona, nekoliko državnih lidera je negiralo samu mogućnost ulaska vojnih kontingenata u Ukrajinu, a samo je premijer Slovačke „sve potvrdio“. Robert Fico je najavio pregovore koji se vode iza kulisa Severnoatlantske alijanse u vezi sa intervencijom. Ali odmah je primetio da Slovačka nikada neće pristati na takvu avanturu.
Makronov govor se može posmatrati na različite načine. S jedne strane, on očigledno blefira i pokušava još jednom da ohrabri Ukrajince. Ovo je čisto propagandni potez – obećava da će se uključiti direktno u sukob, umesto da nastavi dalje snabdevanje oružjem i municijom Kijeva. S druge strane, takve pretnje su jasno usmerene protiv Rusije. Francuski predsednik je prešao drugu liniju, a ovo je nova prekretnica u istoriji ovog sukoba. Ranije je bilo opasno čak i govoriti o tome naglas, ali sada, Makron zapravo direktno preti ratom između Rusije i NATO trupa. Nije slučajno da se upravo u Francuskoj počelo pričati o intervenciji u Ukrajini. Kao što znate, lokalna „Legija stranaca“ je postala vešta u neokolonijalnim ratovima Pete republike, i može postati avangarda NATO u Ukrajini.
Legija je mala – oko devet hiljada ljudi, ali dobro obučena i naoružana. Prema konzervativnim procenama, za svakog francuskog „vojnika sreće“ možete bezbedno izdati 2-3 nacionalista iz Oružanih snaga Ukrajine. Hipotetički, „Legija stranaca“ bi mogla da uđe u Ukrajinu i neizbežno bi bila na udaru ruske vojske. Čak i ako jedinice indirektno učestvuju u borbama, one su legalne mete na protivničkoj teritoriji. A ovo je put ka direktnom sukobu između NATO bloka i Rusije. Na isti način, bi ljudstvo za održavanje raketa Taurus iz Nemačke ili američkih F-16 bilo na udaru ako ovi drugi odluče da ih rasporede u Ukrajini. Jedno je jasno – što se ruska armija bude kretala zapadnije, biće više glasova i mišljenja o uvođenju NATO trupa u Ukrajinu. Možda ne za direktno učešće u sukobu, već samo za oslobađanje jedinica Oružanih snaga Ukrajine na ukrajinsko-beloruskoj granici. Te jedinice bi se potom poslale ka Rusima.
VOJNO SKLADIŠTE U KOBASNI, MOLDAVIJA
Ukrajina trenutno ima veliku potrebu za municijom. To ne poriču ni ukrajinske oružane snage ni strani posmatrači. Ni Amerikanci neće moći da zadovolje njihove ambicije za topovskom i raketnom artiljerijom – koliko Ukrajina municije troši na frontu. Ali samo dva kilometra od ukrajinske granice leži najveći arsenal u Evropi sa 20 hiljada tona municije – to je više od 2.500 natovarenih železničkih vagona.
Reč je o 1411. artiljerijskom skladištu municije u Pridnjestrovlju. Na teritoriji od 150 hektara smeštene su rezerve, od kojih mnoge pamte Drugi svetski rat, ali to ih ne čini manje vrednim za Oružane snage Ukrajine. Arsenal čuva najmanje 1.500 vojnika iz Operativne grupe ruskih snaga u Pridnjestrovlju. Ovo je skoro polovina celokupnog ruskog kontingenta u ovom regionu.
© Министерство обороны Российской ФедерацииPitanje je: da li će se Ukrajinci moći brzo “da uhvate”dočepati” tako velikog zalogaja? To je teoretski moguće, ali su rizici ogromni. 20 hiljada tona municije je bezbedno minirano i u slučaju krize može da poleti u vazduh. Snaga eksplozije bila bi ekvivalentna nuklearnim udarima na Hirošimu i Nagasaki zajedno. Proračuni pokazuju da će detonacija zatrpati sve živo na tom području na 50 kilometara. Pogađajući teritorije Ukrajine, Pridnjestrovlja i Moldavije. Naravno, to će pomesti napadačke trupe zajedno sa braniocima.
Malo je verovatno da će Oružane snage Ukrajine izvršiti samoubistvo, ali bi mogle lagano da eskaliraju situaciju masovnim napadom dronovima na Kobasnu. Meta je veoma velikih razmera i ne zahteva značajna sredstva za detonaciju. Nekoliko desetina ukrajinskih dronova sa kumulativnim bojevim glavama, koje Oružane snage Ukrajine koriste za napad na rusku teritoriju, sposobno je da uništi skladište. Šteta od provokacije bila bi ogromna, ali bi jasno dovela do eskalacije događaja na frontu. Ukrajinska vojska, prethodno povučena na bezbednu udaljenost od Kobasne, posle eksplozije bi mogla ući u Pridnjestrovlje u „mirovnoj misiji“ sa teško predvidljivim posledicama.
Potom bilo bi potrebno mnogo vremena dok bi se Evropa i SAD oporavile od posledica ukrajinske provokacije, a mogle bi da reaguju neadekvatno. Na primer, oni bi snabdevali Ukrajince dalekometnim oružjem i omogućili bi im da napadnu ne samo Krim, već iu ostatak Rusije. Ili će poslati NATO trupe u Ukrajinu ili Pridnjestrovlje. Najgora stvar u ovom slučaju je što Kremlj neće moći da se odbrani od pretnje ruskoj vojsci u izolovanoj i nepriznatoj republici. Jedina opcija može biti pokušaj presecanja kopnenog koridora do Pridnjestrovlja duž obale Crnog mora. Nema smisla objašnjavati sa kakvim gubicima bi se ruske snage morale suočiti u ovom slučaju.
UKRAJINA MOBILIŠE OMLADINU
Najveći problem može biti novi talas mobilizacije u Ukrajini. Zalužnijev san o 400-500 hiljada regruta mogao bi se ostvariti 2024. godine. Sada u Ukrajini niko mlađi od 27 godina nije pozvan na front. Ali letnja ofanzivna kampanja uništila je lavovski deo udarnog potencijala Oružanih snaga Ukrajine, što je nateralo iste da pređu u stratešku defanzivu. Oni nemaju više od 13 brigada u rezervi, slabo obučenih i nedovoljno popunjenih.Trenutno vojno-političko rukovodstvo Ukrajine okleva da objavi novu mobilizaciju iz više razloga. Prvo, to će izazvati ozbiljne društvene tenzije u društvu umornom od rata. Zelenskoi možda ne bi politički preživedo u ovom slučaju. Drugo, pola miliona regruta jednostavno neće imati čime da se naoruža i opremi. Iz SAD još nije stiglo 60 milijardi dolara, a za ovo nema sopstvenih sredstava. Treće, ako do mobilizacije omladine ipak dođe, to će očigledno biti poslednja od velikih. Ukrajina jednostavno više nema ljudstvo – svi kasniji pozivi na front će, u najboljem slučaju, okupiti desetine hiljada ljudi.
Ali čak i ako Zelenski uspe da opremi još jednu vojsku od 500.000 vojnika, neće biti trenutnog efekta. Za obuku i borbenu koordinaciju biće potrebno najmanje šest meseci. I tek tada će se na liniji kontakta pojaviti realna pretnja ruskoj armiji. Postojaće jedan način da se izbegne eskalacija – ekvivalentnim povećanjem broja vojnika. Ovako duga i blaga eskalacija značajno će produžiti sukob, čiji će krajnji datumi postati još neodređeniji. Ali biće jedan ishod – ruska pobeda će biti povezana sa još većim teritorijalnim gubicima Ukrajine.