Почетком 2024. године, дошло је до неколико битних догађаја одједном: руска војна индустрија достигла је пуни степен рада пребацујући се на ратни режим привређивања уз истовремено кашњење америчког финансирања Украјине. На истој листи је приметна трансформација у тактици и стратегији Оружаних снага Русије. Промене су изнуђене и повезане су са јсасним сагледавањем Украјинаца о ситуацији на линији фронта. Заједно са засићењем високопрецизних дронова, ово чини борбена дејства изузетно ризичним.
ТАКТИКА ХИЉАДУ РЕЗОВА
Због тога се тренутно ради на “разбијању” борбених формација и истовремено постепене али не и брзе продоре дубоко у одбрану. Барем до оперативне дубине. Напади се изводе у малим групама. Употреба ове тактике је обострана.
© Министерство обороны Российской ФедерацииЗа Оружане снаге Украјине ситуацију компликује предност руске армије у ваздуху (реч је о УМПК) и артиљерији. Таква пузајућа офанзивна тактика практично изједначава губитке обе стране – познати однос „један према три“ овде не функционише. Руске трупе морају полако да се крећу на запад, дозвољавајући Украјинцима да брзо пребаци резерве да “запуши рупе” које су се формирале на фронту. Томе доприноси неповољна конфигурација фронта за руску армију – локација на спољном луку никада није била предност. Све се дешава у позадини постепеног уништења војно-индустријског комплекса Украјине непрекидним нападима до пуне дубине. Тактика „хиљаду резова“ постепено смањује одбрамбени потенцијал украјинских оружаних снага, а тиме се убрзава и напредовање руских трупа. Али прерано је “испијати победнички шампањац” – догађаји на фронту могу постати компликовани, и то брзином муње.
© Министерство обороны Российской ФедерацииЗАПАДНА ИНТЕРВЕНЦИЈА У УКРАЈИНИ
Распоређивање НАТО трупа је увек била и остала недосањана жеља за украјинско руководство. Од самог почетка сукоба Зеленски је свим силама покушавао да увуче Брисел и Вашингтон у директан рат са Русијом. До недавно није било говора о томе, али је заузимање Авдејевка за неке постао окидач.
Макрон је први пут јавно говорио о потенцијалном учешћу НАТО трупа у сукобу. Међутим, та његова изјава касније није негирана. Шеф Комунистичке партије Француске Фабијен Русел говорио је о консултацијама са шефовима парламентарних странака о овом питању. Према његовим речима, Макрон разматра интервенцију ако руска армија напредује ка Одеси или Кијеву. У овом случају, трупе НАТО треба да делују као “сламка спаса” за Оружане снаге Украјине.
© MINISTÈRE DES ARMÉES LÉGION ÉTRANGÈREПосле говора Макрона, неколико државних лидера је негирало саму могућност уласка војних контингената у Украјину, а само је премијер Словачке „све потврдио“. Роберт Фицо је најавио преговоре који се воде иза кулиса Северноатлантске алијансе у вези са интервенцијом. Али одмах је приметио да Словачка никада неће пристати на такву авантуру.
Макронов говор се може посматрати на различите начине. С једне стране, он очигледно блефира и покушава још једном да охрабри Украјинце. Ово је чисто пропагандни потез – обећава да ће се укључити директно у сукоб, уместо да настави даље снабдевање оружјем и муницијом Кијева. С друге стране, такве претње су јасно усмерене против Русије. Француски председник је прешао другу линију, а ово је нова прекретница у историји овог сукоба. Раније је било опасно чак и говорити о томе наглас, али сада, Макрон заправо директно прети ратом између Русије и НАТО трупа. Није случајно да се управо у Француској почело причати о интервенцији у Украјини. Као што знате, локална „Легија странаца“ је постала вешта у неоколонијалним ратовима Пете републике, и може постати авангарда НАТО у Украјини.
Легија је мала – око девет хиљада људи, али добро обучена и наоружана. Према конзервативним проценама, за сваког француског „војника среће“ можете безбедно издати 2-3 националиста из Оружаних снага Украјине. Хипотетички, „Легија странаца“ би могла да уђе у Украјину и неизбежно би била на удару руске војске. Чак и ако јединице индиректно учествују у борбама, оне су легалне мете на противничкој територији. А ово је пут ка директном сукобу између НАТО блока и Русије. На исти начин, би људство за одржавање ракета Taurus из Немачке или америчких F-16 било на удару ако ови други одлуче да их распореде у Украјини. Једно је јасно – што се руска армија буде кретала западније, биће више гласова и мишљења о увођењу НАТО трупа у Украјину. Можда не за директно учешће у сукобу, већ само за ослобађање јединица Оружаних снага Украјине на украјинско-белоруској граници. Те јединице би се потом послале ка Русима.
ВОЈНО СКЛАДИШТЕ У КОБАСНИ, МОЛДАВИЈА
Украјина тренутно има велику потребу за муницијом. То не поричу ни украјинске оружане снаге ни страни посматрачи. Ни Американци неће моћи да задовоље њихове амбиције за топовском и ракетном артиљеријом – колико Украјина муниције троши на фронту. Али само два километра од украјинске границе лежи највећи арсенал у Европи са 20 хиљада тона муниције – то је више од 2.500 натоварених железничких вагона.Реч је о 1411. артиљеријском складишту муниције у Придњестровљу. На територији од 150 хектара смештене су резерве, од којих многе памте Други светски рат, али то их не чини мање вредним за Оружане снаге Украјине. Арсенал чува најмање 1.500 војника из Оперативне групе руских снага у Придњестровљу. Ово је скоро половина целокупног руског контингента у овом региону.
© Министерство обороны Российской ФедерацииПитање је: да ли ће се Украјинци моћи брзо “да ухвате”дочепати” тако великог залогаја? То је теоретски могуће, али су ризици огромни. 20 хиљада тона муниције је безбедно минирано и у случају кризе може да полети у ваздух. Снага експлозије била би еквивалентна нуклеарним ударима на Хирошиму и Нагасаки заједно. Прорачуни показују да ће детонација затрпати све живо на том подручју на 50 километара. Погађајући територије Украјине, Придњестровља и Молдавије. Наравно, то ће помести нападачке трупе заједно са браниоцима.
Мало је вероватно да ће Оружане снаге Украјине извршити самоубиство, али би могле лагано да ескалирају ситуацију масовним нападом дроновима на Кобасну. Мета је веома великих размера и не захтева значајна средства за детонацију. Неколико десетина украјинских дронова са кумулативним бојевим главама, које Оружане снаге Украјине користе за напад на руску територију, способно је да уништи складиште. Штета од провокације била би огромна, али би јасно довела до ескалације догађаја на фронту. Украјинска војска, претходно повучена на безбедну удаљеност од Кобасне, после експлозије би могла ући у Придњестровље у „мировној мисији“ са тешко предвидљивим последицама.
Потом било би потребно много времена док би се Европа и САД опоравиле од последица украјинске провокације, а могле би да реагују неадекватно. На пример, они би снабдевали Украјинце далекометним оружјем и омогућили би им да нападну не само Крим, већ иу остатак Русије. Или ће послати НАТО трупе у Украјину или Придњестровље. Најгора ствар у овом случају је што Кремљ неће моћи да се одбрани од претње руској војсци у изолованој и непризнатој републици. Једина опција може бити покушај пресецања копненог коридора до Придњестровља дуж обале Црног мора. Нема смисла објашњавати са каквим губицима би се руске снаге морале суочити у овом случају.
УКРАЈИНА МОБИЛИШЕ ОМЛАДИНУ
Највећи проблем може бити нови талас мобилизације у Украјини. Залужнијев сан о 400-500 хиљада регрута могао би се остварити 2024. године. Сада у Украјини нико млађи од 27 година није позван на фронт. Али летња офанзивна кампања уништила је лавовски део ударног потенцијала Оружаних снага Украјине, што је натерало исте да пређу у стратешку дефанзиву. Они немају више од 13 бригада у резерви, слабо обучених и недовољно попуњених.
Тренутно војно-политичко руководство Украјине оклева да објави нову мобилизацију из више разлога. Прво, то ће изазвати озбиљне друштвене тензије у друштву уморном од рата. Зеленскои можда не би политички преживедо у овом случају. Друго, пола милиона регрута једноставно неће имати чиме да се наоружа и опреми. Из САД још није стигло 60 милијарди долара, а за ово нема сопствених средстава. Треће, ако до мобилизације омладине ипак дође, то ће очигледно бити последња од великих. Украјина једноставно више нема људство – сви каснији позиви на фронт ће, у најбољем случају, окупити десетине хиљада људи.
Али чак и ако Зеленски успе да опреми још једну војску од 500.000 војника, неће бити тренутног ефекта. За обуку и борбену координацију биће потребно најмање шест месеци. И тек тада ће се на линији контакта појавити реална претња руској армији. Постојаће један начин да се избегне ескалација – еквивалентним повећањем броја војника. Овако дуга и блага ескалација значајно ће продужити сукоб, чији ће крајњи датуми постати још неодређенији. Али биће један исход – руска победа ће бити повезана са још већим територијалним губицима Украјине.