Андреј Млакар
Један Твит изазвао је праву узбуну на Западу, неки га означавају да је лажни, други га величају, а трећима је крунски доказе да се нешто спрема. А он обрисан после два сата, на што неприметнији начин.
Уочи интервјуа француског председника Емануел Макрона на Х налогу France News24 појавио се коментар са оном чувеном сликом “Важно”. Наиме, појавила се информација да су француске трупе кренуле према Румунији на румунско-украјинску границу, где би требало да се припреме за улазак. Споменута је и једница 2. РЕП падобранки пук Легије странаца.
Уследио је Макронов интервју на тему рата у Украјини, где је Макрон објашњавао нашироко да је његова земља спремна да осигура да Русија не добије рат у Украјини, позивајући савезнике да не намећу ограничења помоћи.
„Ако се ситуација погорша, били бисмо спремни да осигурамо да Русија никада не добије тај рат“, рекао је Макрон током интервјуа на француској телевизији, упозоравајући да свако ко се залаже за „ограничење“ помоћи Украјини „бира пораз“.
Он је рекао да је за Европу важно да не повлачи црвене линије, које би сигнализирале слабост Кремља и подстакле га да настави са инвазијом на Украјину. Он је одбио да изнесе детаље о томе како би могло изгледати распоређивање у Украјини.
Макрон је рекао да Француска никада неће покренути офанзиву на Русију и да Париз није у рату са Москвом, упркос чињеници да је Русија покренула агресивне нападе на француске интересе у Француској и ван ње.
„Русија је противник“, рекао је он, одбијајући да је назове непријатељем.
Он је такође рекао да се нада да ће једног дана доћи време да се преговара о миру са руским председником „ма ко то био“, за прво предвиђање могућности да Путин више не буде на челу Русије.
Анатомија једног Твита постала је права опсесија. Утицајни румунски твитераши који су проукрајински настројени су говорили да је вест лажна, други су постављали слику са обуке у урбаним условима 2. РЕП на територији Француске, а онда у једном тренутку France News24 пинује као главну на свом профилу
Тамо је остала скоро пуна два сата пре него што је скинута, а онда и обрисана.
Шта је по среди?
Обраћање Макрона у овом случају није ништа било друго него опипавање пулса француске јавности. Разговора неких о томе да ли или не слати војску је било и о томе нашироко француски медији пишу посебно 21. фебруара и 26. Тог 26. фебруара 2024 када је уследио састанак Макрона са двојицом бивших председника, а затим и лидерима парламентарних странака где се опозција успротивила.
После у медијима се нагађало, али се и открило да је прича о трупама и Украјини заправо увод у унутрашњу политичку борбу, где се ишло на емоције једних који раде за Русе, а други подржавају свет.„ Русија је противник. Режим Кремља је наш противник. Учинићемо све што је неопходно да постигнемо наш циљ. Ако би Русија победила, животи Француза би се променили. Не бисмо више имали безбедност у Европи .Кредибилитет Европе биће сведен на нулу “, наставља он. „Колико би Европљани били безбедни?
Прво се морамо осећати заштићено јер смо нуклеарна сила. Спремни смо, имамо доктрину. Када је у питању нуклеарна енергија, потребно је неколико речи; она је инструмент безбедности. То нам даје одговорност да никада не будемо у ескалацији“–
Преговарали смо колико смо могли, али са Путином више нема о чему да разговарамо. Украјина мора да победи. За Француску неће бити црвених линија. Ја сам председник Француске и ја одлучујем“.
Све лепо објашњено, а онда откривена је права суштина приче, заправо у подељеном друштву какво је француско, рат Русије против Украјине појавио се као главна актуелна тема у мору недаћа које има француско друштво од протеста пољопривредника и даље актуелног, миграција, лоше економске ситуације.
Заправо Макрон је указао да француска нација треба да се уједини око подршке Украјини, а онда осуо паљбу по крајњој десничарској Националној скупштини коју је малтене представио као савезника Кремља.
Чланови и десничарских и левичарских опозиционих партија оптужили су председника после чувеног састанка да користи сукоб у Украјини за јачање позиције своје центристичке коалиције уочи европских парламентарних избора у јуну.
Европски избори се сматрају кључном прекретницом уочи наредних председничких избора у Француској који ће се одржати 2027. године, када се очекује да ће Мари Ле Пен кренути у четврту треку за председника Француске. У овом случају Макрон не може поново да кандидује због ограничења мандата.
С друге стране макрон за своје идеје од 21. и 26 фебруара тражи консензус за реализацију неких планова Француске као глобалне силе отуда и састанак у Берлину са канцеларом Олафом Шолцом и премијером Пољске Доналдом Туском, који треба да прикаже јединство три велике европске земље до Украјине, и рата као и односа према Русији.
У међувремену твит је обирсан, бура се стишала, а сада су на реду испитивачи јавног мњења да се провери Макронова идеја о слању војске у Украјину. Ако и буде нечег неће сигурно бити до избора за европски парламент, све дато до ране или касне јесни или почетка зиме, у зависности од развоја ситуације.