Украјинска војска се определила за употребу лаких возила високе мобилности. Постигнути су ефекти брзине и маневрабилности. Достигнуте позиције су се накнадно ојачавала тежом техником. Руски граничари су били изненађени брзином, а руско руководство степеном дрскости противника.
Док фронт у Курској области још увек није стабилизован, осврћемо се на тактику коју су Оружане снаге Украјине користиле приликом пробоја. Прва значајна предност је достигнута када је само распоређивање нападних јединица измакло из вида руском осматрању. Многи овај превид виде у чињеници да је украјинска војска гомилала снаге ради потенцијалне одбране од руског напада на Сумску област. Односно, Руси су полазили од претпоставке да су трупе сакупљене ради одбране. Други елементи се тичу средстава и начина на који су та средства приликом напада употребљена.
Украјинска војска као лака коњица
Украјинска војска је на сваком активном фронту готово на измаку снаге. На Харковском правцу донекле влада пат-позиција, али тамо крваре можда и најбоље украјинске трупе. Украјинска команда је сакупила солидну кличину технике и људства за овај напад, иако су они преко потребни управо на другим фронтовима. Западни медији наводе цифру и од 10.000 бораца. Треба напоменути да ти исти медији наводе како се са овом групом њена команда коцка, односно, да се велики број њих може наћи у руском окружењу. Реч је о списку батаљона и бригада са солидним искуством са ранијих ратишта: Бахмут, Часов Јар, Угљедар, Северск, Курска и Харковска област.
Многе од ових јединица су наоружане западним обрасцима технике. У првим сатима напада слушали смо о продорима Stryker оклопних возила. Видео снимци опет приказују Humvee аутомобиле, немачки Marder IFV . Реч је о точкашима који омогућавају знатно брже кретање по теренима са солидном инфраструктуром, где проходност није већи проблем. Овакве јединице су након преласка границе врло брзо ступале у контакт са руским упориштима, везујући их за себе у борби. За то време њихове колега настављају са пробијањем, заузимајући нове територије. Руски едукативни филм јако добро илуструје ову тактику:
Фактор изненађења и реалне могућности
Украјинска војска је муњевито извела операцију. Неколико десетина руских граничара је пало у руке освајача, а велика територија стављена под контролу. Руске трупе су биле затечене брзином пробоја, а руско руководство дрскошћу противника. Зашто дрскошћу? Зато што ова операција у стратешком погледу нема перспективу. Ако је циљ заузети НС “Курск” и цењкати се за преговарачким столом, онда ће услови за тим преговарачки столом у перспективи бити далеко тежи.
Руско руководство је потценило спремност украјинског у жртвовању још неког батаљона у циљу привременог покушаја подизања властитог рејтинга. Ова брљотина је узроковала да у руским редовима наступи промена ритма, темпа, у руском приступању ратној ствари. Руси нервозно почињу да гомилају трупе у близини Курска, непридржавајући се протокола. Непрегледне колоне технике су у журби, а непријатељско извиђање уочава таква кретања и Himars прецизно уништава колону густо збијених “Камаза” препуних руских војника. Обично се из једне грешке срља у другу.
Било како било, фронт у Курску, иако још увек подложан изменама, већ поприма неке обрисе. Уколико се у њему сада и налази 10.000 припадника ОСУ то им и даље не даје никакву превласт. Извештаји говоре да ОСУ већ подиже фортификацију и да се спрема за одбрану достигнутих позиција. Зашто нису одржали позиције око Горловке које су ојачавали 10 година? Заправо, док се бавимо овим упадом, у току је повлачење са наведених линија које су од 2014. неосвојиве. Историјски посматрано, Русија има обичај да препусти територије противнику и да му на свом терену ломи потенцијал. Поред оправдане критике, заборавља се да ови упади ојачавају народно јединство и решеност руског народа, за коју су многи погрешно проценили да је склоно слому.