Андреј Млакар
Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров у интервјуу за руски Спутњик по први пут јавно је проговорио о руском заузимању Харкова, другог највећег града у Украјини и центра како цивилне, тако и војне индустрије.
“Харков ће играти важну улогу у стварању демилитаризоване линије, коју је председник Владимир Путин раније најавио”, поновио је Лавров поново идеју о стварању санитарног коридора уз границу како би се отклонили учестали напади дроновима и ракетама продуженог дејства који су константни на Белгород.
И сам Путин је раније у разговор са својим сарадницима и гувернерима Белгородске, Бракнске и Курске области које се наслањају на Украјину да се твори демилитаризована зона како би се омогућила безебдност Украјини спречило гранатирање руске територије и упад диверзаната ГУР-а украјинске војне обавештајне службе.
Нека предвиђања указују да се крајем маја или почетком јуна може очекивати неколико стратешких офанзивних операција.
Прва фаза ове операције би било потпуно заузимање осим Харковске и Доњецке, Луганске, Херсонске и Запорошке области.
Потенцијална тампон зона чиниће правац Харков-Суми.
Друга фаза највероватније предвиђа покретање офанзиве у правцу Одесе и Придњестровља.
Харков се иначе од почетка марта налази под интензивним ракетним и нападима. Док Искандери и крстареће ракете туку по електро инфраструктури која је сравњена са земљом, а струја се добија на разне начине за то време периферију града с обзиром на близину руске границе само 35 км туку планирајуће авионске бомбе ФАБ-1.500 и ФАБ-2.000 које одбацују СУ-34ФН, велики број становника Харковске области напушта тај град.
Неке процене говоре да у самој области остало је мање од 800.000 становника.
О томе да ће Харков бити нужно заузете говорио је и магистар међународних односа
1. априла 2022. године. Од тада је прошло две године, а овај текст никада није био актуелнији него што је то данас. Зато га преносим у целости без скраћивања и у изворном облику.
„Дуго очекивана офанизва руске војске на Донбас је почела. Руски министар одбране Сергеј Шојгу (онај који је већ три пута имао срчани удар ) саопштио је председнику Владимиру Путину да је лучки град на обали Азовског мора Маријупољ заузет! Путин је похвалио све руске једнице на обављеном задатку и напоменуо да нема потреба слати војску у јуриш на подзмене тунеле испод челичане Азовстаљ и излагати војску непотребим губицима. Суштина је блокирати фабрику и држати је у чврстом обручу све док се нешто мање око 1.500 припадника формације Азов и припадника морнаричке пешадије Украјине не предају.
На другим деловима фронта у Донбасу и Луганску наставља се офанзива. Тренутно у операцију на истоку Украјине фигурира напад на два правца. Први према градовима Северњодоњецк, Славјанск, Крамторск и на југоистоку према Павловграду и Дњепропетровску на реци Дњепар.
Ово намеће логично питање за Русију, који су градови веома интересантни стратешки и војно да буду заузети и шта би са тим Русија добила.
За анализу ове теме Војнополитичка осматрачница се обратила Бошку Јовановићу војном коментатору и магистру међународних односа који одлично познаје тему Украјине и Русије.
За Русе су два града стратешки војно интересантна Дњепропетровск или како га Украјинци зову Днипро, јер се тамо налази Конструкциони биро (КБ) „Југ“ који је направио балистичку ракету „Војвода“ илити како је зову Сатана. Ако Русија хоће да се осигура да Украјина не добије нуклеарно оружје и пројектиле дугог и средњег домета. Украјинци су 2020. године донели стратегију од 10 година да постану ракетна сила да би се спасили од Руса. Да би у томе успели морају да освоје Дњепропетровск., каже он и додаје
Руси морају да реше Харков због близине Белгорода.
Према његовим речима трећи град по значају је и Николајев где се налази и највеће бродоградилиште.
Бродоградилиште у Николајеву је могло једино да гради бродове дугог газа , попут носача хеликоптера и носача авиона. Па сад ако Руси стварно хоће да имају флоту морају да имају Николејв.
А то би им добро дошло ако турска задржи блокаду Босфора и Дарданела, онда Русија неће моћи да уведе попуну црноморске флоте, а овако ако држе Николајев моћи ће да граде бродове за црноморску флоту, наглашава Јовановић.
Јовановић истиче да је Запрожје важан због предузећа „Моторсич“.Док нису биле санкције, и да Украјинци нису прекидали војну сарадњу са Москвом Руси би до дана данашњег куповали турбине и моторе од Моторсича.
С друге стране Јовановић каже да је престоница Кијев важнија из духовног аспекта.
Кијев је важан онако из духовног, јер је то буквално други Јерусалим. Ако је Москва трећи Рим, онда је Кијев други Јерусалим. Да је мене неко питао где би живео, ја би рекао пре у Кијеву него у Москви. Духовност каква постоји у Кијеву не постоји нигде другде. Може да се изједначи са можда Светом Гором.
У овом разговору дотакли смо се и супротне стране према којима би били најважније заузети градове Ростов на Дону и Вороњеж, које су они већ уцртали у мапу градова који би припадали великој Украјини.
Од почетка рата у Украјини руске оклопне једнице са тенковима и лаким оклопним возилима Тигар стигле су на префиреју Харкова без заустављања већ првог дана рата 24. фебруара 2022. године. На периферији уследила је битка после које се руска војска повукла.
Међутим, Русија се није предавала и држала је велики део Харковске области, док је сам град остао у рукама Украјинаца. Оно што је занимљиво јесте да је Белогород, град са руске стране где је већинско становништво Украјинци, а у Харкову Руси. Иначе Харков је град у коме се већински говорио руски језик. У касну јесен Руси су због изравнавања линије фронта напустили били скоро сву Харковску област, што су многи протумачили као маестралну операцију Украјинске војске и да је руски пораз на видику. Међутим две године касније руска војска почела је поново да врши јак притисак на ову област, али не директним продором на град него бочно преко Купјанска са циљем да град буде у некој врсти обруча.
Јовановић је о Харковској бици говорио и 9. октобра 2022. године. Он је тад сматро да нас више чека нова битка за Харков, него Стаљинградска битка и да ће све заправо бити јасније од избора за Конгрес, јер ако Доналд Трамп, однсоно Републиканци се врате онда ће војна помоћ Кијеву бити отежана. Јовановић додаје и да Путин је убеђен да ратује са Вашингтоном, а не са Кијевом.
“Да разумемо значај Стаљинградске битке, треба да знамо да је њен значај мало преувеличан, јер због чега су нацисти изгубли рат на истоку, није Стаљинградска битка, него што нису били спремни за рат са Русима, зато што нису имали довољно тенкова, лојалних савезника, што су са војничке тачке гледишта имали каплара за шефа, који се мешао у војну струку, нису имали војну обавештајну службу на истоку, што нису правилно оцелили непријатеља и његое снаге, што нису знали, што нису имали обавештајну мрежу на Далеком истоку, Сибиру и Уралу и ствар је у томе што много лакше за масе да се каже да је Стаљинградска битка, кључна битка Другог светског рата.
Кључна битка Другог светског рата се десила код контраофанзиве код Москве, где су Немци били одбачени, где су се смрзли и где су морали све испочетка.
Пресудно у победи Совјета на истоку је било то што Немци нису имали појма шта ће да раде са ратним заробљеницима, кад се у Кијеву предало 600.000 војника, напросто Гудеријан није знао шта ће са њима.
И трећи узрок је опсада Лењинграда, која је везала велику количину немачких трупа, али пошто се историја поједностављује, људи воле да све гледају црно-бело, иако је све сиво. То су разлози зашто нас на у Украјини не чека Сталинградска битка .
Са историјске тачке гледишта можемо да кажемо да нас чека Друга битка за Харков у Другом светском рату било их је три. Ми живимо Сукоб цивилизације, ми живимо крсташки рат, као што је рекао мој професор на МГИМО Баталов на предавању: „Децо ми не живимо у новом Хладном рату, ми живимо у новом Крсташком рату, Ми или Они. Евгенији Јаковљевич Баталов је био прави руски интелектуалац, дубок, широк, тих, повучен, испуњен жељама за знањем.
У Донбасу ратују локалци, руска војска се повукла, попунила, одмирла, освежила и чека. И све да Украјинци освоје све области које су се припојиле Руској Федерацији то не значи крај рата. Крај рата се дешава кад неко потпише капитулацију, кад се потпише мировни споразум који није капитулација то је пауза до следеће рунде рата. А ствар је у томе, да уопште не треба да се паничи, него смирено проанализира како и где.
Не требају никакви закључци да се доносе, док не падне зима. Руси могу да ратују зими. Они су одморни, опремљени, а Украјинци могу да раде исто оно што је Вермахт пред Москвом, да се укопају и да моле бога. Украјинске трупе се не ротирају и оне су уморне. Сетимо се изјаве Зеленског да рат мора да се заврши пре зиме. Али, чак и да се заврши војнички пре зиме , ако Руси одлуче да сравне са земљом све термоелектране у Украјини , да сравне елктро-транспортну мрежи и све хидроцентрале, то би радикално променило ситуацију на штету Кијева. Кијев нешто не разуме, а то је да Путин не ратује против Кијева, него по његовом мишљењу Вашингтона.