Tačno u ponoć po moskovskom vremenu 20. jula crnomorska flota započela je blokadu crnomorske obale od Nikolajeva do Odeskog džepa. Za sada nije bilo pokušaja nijednog trgovačkog broda da uđe ili izađe iz teritorijalnih voda Ukrajine.
Već sada se nagađa s čim će Rusija sporovoditi pomorsku blokadu podmornicama, ratnim brodovima, pomorskim diverzantima, a neki navde i masovnu upotrebu morskih mina. plutajućih, sidrenih ili na dnu ležećih.
Bela kuća ne isključuje da bi Rusija mogla da napadne civilne brodove koji idu ka ukrajinskim lukama u Crnom moru. Kako navode vlasti SAD, u tu svrhu Ruska Federacija je postavila dodatne morske mine na prilazima ukrajinskim lukama.
Priča o pomorskoj blokadi Odese datira još od prošle godine sa početka rata kada je Rusija uz pomoć desantnih brodova izvodila demonstraciona dejstva i simulirala pripremu za iskrcavanje na plaže na periferiji Odese.
Međutim, od toga nije bilo ništa, osim tri približavanja grupe desantnih brodova. U martu 2022. formirane su bile tri borbene grupe površinskih brodova Crnomorske flote: prvu grupu činili su desantni brodovi koji su više puta manevrisali na realciji Krim-Odesa; drugu grupu činilo je 7-9 minolovaca klase Aleksandrit koji su uklanjali plutajuće ili sidrene morske mine. Treću grupu činile su raketne fregate klase Bujan 6-8 plovila naoružanih krstarećim raketama kalibr. Cilj ruskih planera u tom trenutku bio je da će okruženjem i blokadom i Odese i tada Marijupolja (zauzet maja 2022) pokušati da stegnu obruč oko većih gradova i nateraju ih na predaju, pošto upad u Harkov nije dao očekivane rezultate.
Sredstva za potencijalnu pomorsku blokadu
Kao prva plovila koja se sama po sebi nameću kao najidealnija za sprovođenje pomorske blokade ukrajinskih crnomorskih luka jesu podmornice. Crnomorska flota trenuta raspolaže sa sedam dizel-električnih podmornica klase Kilo u pitanju je šest modifikovani klase Varšavljanka koje su nosači krstarećih raketa i jedan modifikovana klase Kilo tip 877V “Alrosa” sa vodomlaznom propulzijom. U ovom slučaju podmornice bi bile najidealnije za ovakve aktivnosti. Praktično nečujene, a spremne za upotrebu torpediranja brodova.
Radi se o 6 aktivnih dizel-električnih podmornica klase Varšavljanka, koje su u operativnu upotrebu počele da ulaze od 2014. godine. Podmornice klase Varšavljanka (projekt 636.3, unapređena verzija kilo) imaju klasični dizel-električni pogon, ali sa savremenijim elektro i dizel motorima zbog čeha imaju nizak zvučni zapsi. Podmornica ima podvodni deplasman od 3.100 tona, dostiže maksimalnu brzinu pod vodom od 20 čvorova i može da se potopi na dubinu od 300 m. Posada broji 52 podmorničara. Ove podmornice su naoružane sa torpedima kalibra 533 mm, protivpodmorničkimminamia i protivbrodskim raketama kalibar 3M54 (NATO: SS-N-27 sizzler). Podmornice klase varshavyanka namenjene su pre svega za protivbrodsku i protivpodmorničku borbu u blizini obale i plitkim vodama.
Inače Crno more prostire se između Evrope i Azije. Sa Sredozemljem je povezano preko dva moruza Bosfora i Dardanelija. Površine je 436.402 kvadratna kilometra uz obani deo dubine idu do 200 m, a prosečna na sredini mora je 2.212m. Slanitet mora uznosi od 3 do 23 promila, a vidljivost od obale do 2 m i do 20 metara na otvorenom moru.
Iako neki tvrde da je Crno more nepodesno za delovanje podmirnica, to bi se moglo reći za nuklearne napadne i strateške, ali za klasične dizel-elektirčne sasvim dovoljno.
Ukrajinska mornarica nema ni podmornica, a još manje sredstava za protivpodmorničku borbu sa kojima bi se mogla suprostaviti ruskim podmornicama na otvorenom moru. Mžda bi se moglo nešto postići da rusija koristi podmornice sa površine, a ne iz morskih dubina.
Raketne korvete klase „21631 Bujan-M“
Od površinskih plovila Crnomorska flota flota u svom sastavu ima tri raketne korvete klase „21631 Bujan-M“
Reč je o višenamenskim artiljerijsko – raketnim brodovima deplasmana od 949 tona. Ruska ratna mornarica ima trenutno 9 ovakvih operativnih brodova u Kaspijskoj flotili i Crnomorskoj floti
Brodovi su izgrađeni u Zelenodoljskom brodogradilištu. Dimenzije broda: Standardni deplasman je 949 tona, dužina 74,1 m, širina 11 m, gaz 2,6 m, posada 180 članova.
Naoružanje čini 8 strateških krstarećih raketa „Kalibr-NK“ sa dometom do 2000 km ili sa dometom do 2600 km. Umesto krstarećih raketa brod može biti opreljen sa 16 nadzvučnih raketa „3M55 Oniks“ koje čiji je najveći domet u ruskoj verziji do 500 km i reč je o protivbrodskim raketama. Jedan jednocevni top „A-190“ kalibra 100 mm. Jedan dvostruki šestocevni topa „AK-630M2 Duet“ za blisku PVO broda, dva lansera „3M47-01 Gibka-R“. Svaki lanser ima od 4 – 6 raketa za blisku PVO broda tipa „9K338 Igla-S“.
Raketne fregate Admiral Grigorič
U pitanju je projekat novih ruskih fregata koji su dobili oznaku Tip 11356R/M po NATO nomeklaturi označavaju se i kao klasa Krivak IV. Projektovani su u konstrukcionom birou Severnoje u Sankt Peterburgu, a izrađeni u brodogradilištu Jantar u Kalinjingradu. Prvi korisnik ovih brodova je bila Crnomorska flota, koja ima tri takva plovila od ukpno šest koji su predviđeni da se grade.
Prema svojoj nameni glavni zadatak novih fregara ruske mornarice je protivvazdušna zaštita, plovnih sastava, trgovačkih brodova, ali zaštita pomorskih baza i luka. Takođe fregate su ospobljene i opremljene za protivpodmorničku borbu, kao i eskort brodova veće ili manje težine.
U gradnji ovog broda korišteni su novi materijali, a sama konstrukcija je takva da smanjuje radarski odraz broda zbog čega neki navode da je u pitanju „stelt fregata“, kao što je u pitanju švedska Visbi ili francuska La Lafajet.
Glavno naoružanje ovog broda je lanser sa osam krstarećih raketa tipa Kalibr (NATO oznaka SS-N-27 Sizzler) namenjenih za udare po ciljevima na kopnu i moru na daljinama do 1.000 km. Osim toga brod je opremljen i protivbrodskim raketama tioa Oniks. Plovila ove klase raspolažu i sa 12-ćelijskih lansera Štil -1. U pitanju su vertikalni lanseri raketa PVO sistema BUK M-1 ali u mornaričkoj varijanti. Borbeni komplet na svakom brodu je 24 rakete dometa do 40 km po daljini.
Brodovi ovog tipa raspolažu i za blisku protivraketnu odbranu broda u pitanju su šestocevni topovi kalibra 30 AK-620 i PVO raketama tipa igla na posebnom lanseru, Borbeni komplet do osam raketa. Od artiljerijskog naoružanja brod ima na pramcu top kalibra 100 mm, koji ima maksimalni domet 20 km, a zbog svoje automatizacije može da ispali do 80 granata u minuti.
Za protivpdmorničku borbu brod je opremljen sa dva dvocevna torpedna aparata kalibra 533 mm na krmi i jednim raketnim bacačem dubinskih bombi RBU-6000, koji je smešten ispod komandnog mosta prema pramcu. Brod u zavisnosti od kombinacije i potreba može da koristi i helikopter u pitanju su Ka-27 i K-31 koji se koristi i kao letelica za osmatranje i rano upozoravanje.
Taktičko tehnički podaci o brodu
Dimenzije: dužina 130 m
Deplasman 4.500 tona
Pogon broda koristi se COGAG sa dve gasne turbine DS-71 od kojih je svaka jačine 8.450 KS i dve gasne turbine DT -59 jačine svaka 22.000 KS. Opciono u katalozima se navodi i dizel motor.
Maksimalna brzina fregate je 30 čvorova, a patrolna 14 čvorova. Maksimalni radijus plovljenja je 4.850 nautičkih milja.
Broj članova posade: 190
Do sad u operativnoj upotrebi su tri broda Admiral Esen porinut 2014, Admiral Grigorovič 2016 i Admiral Makarov 2020. i svi su deo Crnomorske flote.Gradnja poslednja tri broda Admiral Butakov , Admiral Istominin i Admiral Kronilov su otkazani jer je Ukrajina uvela sankcije Rusiji, odkale je ruska mornarica nabavljala brodske motore za ove fregate.
Patrolni brod projekta 22100 “Okean”
Pored različitih brodova opšte i specijalističke namene Rusi za pomorsku blokadu, ne blizu obale, ali u široj zoni mogu da upotrebe i patrolne brodove projekta 22100 “Okean”. Brod se odlikuje savremenim izgledom takozvanim “steltom”, kako bi se smanjio radarski odraz. Brod ima deplasman 2.700 tona. Brod je naoružan topom AK-176M kalibra 76 mm za gađanje površinskih i ciljeva u vazduhu, a od pomoćnog naoružanja tu su dva teška mitraljeza kalibra 14,5 mm KPVT. Na krmi brod ima hangar za jedan helikopter Ka-27.
Patrolni brod projekta 22160 Vasily Bykov
Tu je zatim njegov naslednik 22160 serija patrolnih brodova kojih Crnomorska flota u svom sasstavu ima sedam Vasily Bykov, Dmitriy Rogachev, Pavel Derzhavin , Sergey Kotov, Viktor Velikiy i Nikolay Sipyagin. Plovila su prvenstveno namenjena za patroliranje, praćenje i zaštita civilnih plovila na otvorenom i zatvorenom moru. Od naoružanja brod ima krstareće rakete Kalibr-NK, dva bacača granata i dva mitraljeza i top 76,2 mm dvostruke namene (AK-176). Brod ima i helikoptersku palubu i hangar za jedan helikopter Ka-27. Brod takođe nosi gliser i ima opremu za dronove, podvodne bespilotne letelice i bezposadna plovila. Kao velika mana ovih brodova navedeno je nedostatak PVO, pa je to kompenzovano montiranjem raketnih sistema TOR-M2 koji su skinuti sa guseničarskih vozila. Žalebe su bile i na slabu zaštitu od pogodaka
Za udara se distance mogli bi da se koriste protivbrodski raketni sistemi Basiton i Bal E koji su instalirani na Krimu i odakle pokrivaju zonu kontrole Crnog mora.
P-800 Oniks/Bastion
Radi o protivbrodskoj krstarećoj raketi srednjeg dometa, konstruisana za upotrebu sa mobilnih kopnenih lansera obalske odbrane za brorbu protiv američkih nosača aviona, jačih Udarnih pomorskih grupa i samostalnog delovanja krstarica, razarača, raketnih fregata u uslovima jakog elektornskog ometanja i upotrebe krstarećih i protivbrodskih projektila. Rakete tipa P-800 Oniks osim za protivbrodsku borbu može se koristiti i za napadne na kopnene ciljeve .
Bal–E
Bal–E je mobilni protivbrodski obalski raketni sistem zasnovan na protivbrodskoj krstarećoj raketi H-35 Uran visoke preciznosti. Sistem je namenjen kontroli moreuza, pomorskih komunikacija, za zaštitu obalnog pojasa od neprijateljskog artiljerijskog i raketnog udara, kao i odbijanje mogućeg pomorskog desanta još pre približavanja obali i iskrcavanja snaga.
Bateriju samohodnog protivbrodskog obalnog lansera (SOPL) Bal-E čine: vozilo za komandovanje koje poseduje akvizicijski radar, radar za praćenje ciljeva, vozilo za vezu, koji su montirani na teška teretna vozila »MAZ 7930« pogona 8×8 visoke prohodnosti koja na putu razvijaju maksimalnu brzinu od 60 km/h i 20 km/h po nepristupačnom terenu.
Bateriju čine i četiri samohodna lansera protivbrodskih raketa Kh-35 Uran koji su takođe smešteni na MAZ 7930. Tačnije: na svako vozilo se postavlja po osam kontejnera, uz još četiri vozila za transport i pretovar raketa.
Prelazak sistema iz marševskog u borbeni položaj iznosi 10 minuta, vreme potrebno za pretovar raketa je 30 minuta, a razmak ispaljivanja protivbrodskih raketa iznosi 3 sekunde.
Sistem je u stanju da pogodi sve ciljeve na daljinama od 120 kilometara u svakom trenutku i u svim vremenskim uslovima. Sistem može i sa svog komandnog mesta i sa drugih komandnih mesta dobijati informacije i odmah se staviti u položaj za vatreno dejstvo po zadatim ciljevima.
Pojedini pomorski analitičari zastupaju tezu da bi Crnomorksa flota mogla da primeni iranski scenario prepada i zauzimanja trgovačkih brodova, gde bi se kioristili pripadnici moranričkog SPECNAZ-a i mornaričke pešadije, koji bi uz pomoć gorepobrojanih plovila ili gumenih čamaca pristajali i zauzimali inostrane brodove. Ključnu ulogu igrala bi svakako 810. samostalna brigada mornaričke pešadije sa Krima. Inače prekaljena jednica kojaj je borbeno iskustvo sticala u dva čečenska rata, Siriji i sad u Ukrajini.
Ključni adut u surpostavljanju ruskoj pomorskoj blokadi Ukrajina ima u velikom broju morskih mina koje bi mogla da poseje tako što bi civilna plovila pretvorili u brze minopolagače i time nateraju rusku flotu da se bavi protivminskom borbom, a ne zadacima pomorkse blokade, dok bi to omogućilo da prevoz žitarica iz Odese i Černomorska ide uz obalu preko rumunskih i bugarskih teritorijalnih voda do Bosfora i onda preko Mramornog mora i Mediterana dalje u svet.
Za sada ostaje enigma, da li bi Ruska mornarica koristila u operaciji pomorske blokade samo Crnomorsku flotu, ali hioptetički bi mogla da se uključi i Mediteranska eksadra, ali ta opcija s obzirom na jačinu plovila i prisutvo NATO članica u srednjem Mediteranu čini sokoro nemogućim.
Ukrajinska ratna mornarica
Ukrajinska ratna mornarica ima potpuno zanemarljive mornaričke sposobnosti, koje se umesto brodova raketnih fregata oslaenja na manja plovila uglavnom patrolnih i bezsposadnih. Trenutno jedino borbeno plovilo je artljerijski oklopni čamac
Projekta 58155 Grjuza -M. Čamac je prvi put porinut 2021. godine i do maja 2023 nalazio se na ispitivanju.
Ovaj mali rečni oklopni čamac Grjuza M projekat 58155 projektovao je “Istraživačko projektantski biro za brodogradnju Mikolajev. Ovi čamci ulazili su u operativnu upotrebu ukrajinske mornarice od kraja 2015. Svrha ovih brodova bila je upotreba na zatvorenim morima poput Azovskog. Ukrajinska vojska trenutno u operativnoj upotrebi ima četiri ovakva čamca.
Čamci su dužine 23 m, visine 4, 8m, a gaz je 1 m. Puni deplasman oklopnog artiljerijskog čamca je 54 tone. Broj čalnova posade je 5 mornara.
U kormilarnici koja se nalazi na sredini broda ugrađen je integrisani sistem komandovanja i upravljanja. Sistem omogućava praćenje svih senzora na brodu, elektornike i pogonskih i komunikacionih sistema.
Na pramcu i krmi postavljen je borbeni modul BM-5M.01 Katran-M koja je daljinsko upravljana, proizvođača Kuznia na Ribalskomu. Svaka kupola je opremljena sa dva automatska bacača granata kalibra 30 mm.
Naoružanje čamca uključuje i automatski top kalibra 30 mm ZTM-1, mitraljez CT kalibra 7,62 mm i laserski vođeni prenosni protivvazdušni sistemi (MANPADS).
Automatski top ZTM-1 može da se puca na neprijateljske avione koji lete na malim visinama, po lakim oklopnim borbenim vozilima pešadije. Na čamcu su montirane i dve protivoklopne rakete Barrier (ATGM) za borbu protiv nepokretnih i pokretnih lako oklopljenih objekata, helikoptera i savremenih oklopniһ borbenih vozila, opremljeniһ eksplozivnim reaktivnim oklopom (ERA). Mete se gađaju na udaljenosti od 100 do 5.000 metara.
Sistem za upravljanje vatrom nalazi se na komandom mosta. Čamac takođe ima navigacioni radar, antenske jarbole i komunikacione sisteme. Laserski daljinomer je instaliran za otkrivanje i praćenje ciljeva.
Pokreću ga dva dizel motora, koji može da plovi maksimalnom brzinom od 25 čovorva. Maksimalni radijus plovljenja 80 km od matične luke plovilo može da ostane na površini četiri dana.
Jaka protivbrodska odbrana
Ukrajina veliku nadu u pokušaju sprečavanja pomorske blokade Rusije poklanja i obalskim protivbrodskim raketama velikog dometa tipa Harpun i domaće proizvodnje Neptun koja je zapravo modifikovana raketa H-35.
AGM-84 Harpun
Razvoj ovog protivbrodskog projektila započeo je u julu 1971 godine, kada je tadađnji Mek Donel Daglas sopstvenim sredstvima pokrenuo projektovanje i uz pomoć američke vlade završio razvoj protivbrodske rakete velikog dometa. U maju 1973 javnosti je saopšteno da je rezvijena nova protivbrodska raketa pod imenom Harpun. Od samog početka ova raketa razvijena je u tri verzije: AGM-84A koja se lansira sa borbenih aviona i helikoptera, RGM-84 koja se lansira sa površinskih brodova i UGM-84A koja se lansira sa podmornica.
Zvanični početak operativne upotrebe bio je 1977. Kako je tekla faza operativne upotrebe tako su nastale još usavršenije verzije pa i ona koja se lansira sa kopna na ciljeve na moru AGM-84E i Harpun za napad na kopnene ciljeve AGM-84E. Raketa je dobila aktivni radarski sistem za samonavođenje i turbomlazni motor. Prve verzije imale su stratnu masu od 556 kg i bojevu glavu od 222 kg i maksimalni domet od 120 km. Svaka usavršenija verzija imala je veći domet, a poslednje čak 220 km.
Na usavršenijim verzijama radarska glava za samonavođenje je zamenjena sa IC bojevom glavom, preciznost je povećana upotrebom GPS-a. Strartna masa povećana je sa 625 kg, ali je jačina bojeve glave od 222 kg ostala ista. Poslednja verzija AGM-84H SLAM-ER koja je faktički postala krstareća raketa ima domet od čak 300 km i IC bojevu glavu. Raketa se izrađuje u tri verzije Blok IG koja ima poboljšanu sistem za navođenje. Blok II koja je prevashodno namenjena za naoade i na ciljeve na zemlji. Srce sistema predstavlja INS/GPSnavigacijski sistem koji se koristi za navođenje rakete na srednjem delu putanje, Boing je u januaru 2008 potpisao ugovor o razvoju nove verzije BLOK III koji ima ugrađen data link i mogućnost delovanja na otvorenom moru i priobalju sa opcijom za lako izbegavanje lažnih odraza ciljeva na površini mora.
SAD su do sad proizveli vieš od 7.000 ovakvih raketa koja se nalazi u naoružanju 3o zemalja sveta, a 31 korisnik postala je Ukrajina. Cena ove rakete iznosi 720.000 dolara. Ukrajini je ove rakete isporučila Danska i SAD po jednu bateriju
K-360MC Neptun
K-360MC Neptun je ukrajinski protivbrodski raketni sistem, koji je razvio konstruktorski biro Luč, a za temelj uzeta je protivbrodska krstareća raketa R-360. U pitanju je ukrajinska verzija ruske rakete H-35U koju još zovu i „Harpunski“ rusku verziju popularne američke protivbrodske rakete Harpun, koja se spominje i u nastavku ove priče. Ukrajinska verzija rakete Neptun, identična je ruskoj verziji H-35U koja se nalazi na mobilnim lanserima obalske odbrane BAL-E koji su stacionirani na Krimu. Neki izvori su navodili da su postojali planovi da se ova raketa proizvodi u Ukrajini, ali prekidu je kumovao raspad SSSR-a. Sistem je ponovo oživeo u Rusiji sredinom 1990-tih godina prošlog veka.Pretpostavlja se da je Ukrajina uspela da zadrži neke planove ovih raketa, a Kijevu na ruku išlo je to što su proizvodili raketne motore i neke kompnente za Kh-35 što je kasnije ubrzalo razvoj sopstvene protivbrodske rakete „Neptun“.
Za razliku od ruskog originala, ukrajinska verzija je duža, jer je njeno telo prudženo zbog nošenja veće količine goriva, sa čime je i povećan domet ove rakete. Spominje se da je priča o ovoj raketi počela 2013, a prva testiranja završena 2016. Međutim, sa ovom raketom Ukrajinci su imali problem sa navođenjem, a maksimalni domet je bio 280 km. Raketa je mogla da se lansira kako sa kopnenih, tako i brodskih i vazdušnih lansera. Razvoj ovog protivbrodskog sistema konačno je završen 2019, a vojna ispitivanja, pre uvođenja u operativnu upotrebu 2020. Serijska proizvodnja je poreknuta u 2021, a sredinom 2022. planirana je isporuka prvih 19 lasnera ukrajinskoj mornarici. Koliko je ispručeno prvih sistema do napada Rusije 24. februara 2022. nije poznato. Navodi se samo da je naručeno 90 lansera ovih raketa u sve tri verzije.
Godine 2019. ova raketa je po prvi put pokazala domet od preko 250 km. Nosi visokoeksplozivnu fragmentacionu bojevu glavu (HE-FRAG) težine oko 145 kg. Ova raketa bi trebalo da bude efikasna protiv plovila deplasmana do 5.000 tona kao što su fregate i manji razarači.
Neptun ima inercijalni navigacioni sistem sa aktivnom radarskom glavom za navođenje u poslednjoj fazi leta rakete. Raketa od momenta lansiranja se kreće 10-15 metara izand površine mora, da bi se u zvaršnoj fazi leta spustila na visinu od 10, pa na kraju tri metra iznad površine pre udara u cilj, kako bi lakše izbegla neprijateljske radare i protivraketne odbrambene sisteme. Raketa leti podzvučnom brzinom, što neki smatraju nedostatkom, sa čime je olakšano njeno presretanje.
Osnovna vatrena jednica je baterija. Sastoji se od 6 mobilnih lansera sa ukupno 24 protivbrodske rakete. Vozila lansera se mogu nalaziti do 25 km od obale mora pre lansiranja. Za pripremu baterije ovog mobilnog sistema obalske odbrane potrebno je 15 minuta.
Inače ovaj protivbrodski obalski raketni sistem ima radar Mineral-U posebno razvijen za ovaj sistem, koji može plovila da otkrije na udaljenosti od 500-600 km. Radar za bateriju je takođe montiran na šasiju kamiona TATRA 8×8.
Taktičko tehnički podaci
Proizvođač Luč-Ukrajina
Operativna upotreba: 2021
Dimenzije: dužina 4,4 m, širina 0,4 m, raspon krila 1,3 m
Težina rakete: 870 kg
Težina bojeve glave 150kg
Tip bojeve glave HE-FRAG
Maksimalni domet 280 km
Bujan-m je korveta , sto je dosta manji brod od fregate